Новинарско ћоше
14. 10. 2022.
Новинарство као наслеђе Додеровића
Седма сила ипак има крила
Новинар Милорад Додеровић је 2019. године, пред крај живота, објавио своју последњу књигу „Седма сила без крила“, посвећену суноврату новинарства, али је његов син Никола ипак решио да „полети“ као новинар. Додер, како су Милорада звале колеге, упознао је новинарство у свим лицима и наличјима, обликованим духом времена, а инат ка свему негативном што се у овој професији развило мотивисао је Николу да и сам крене путем журнализма.
„Отац ми је говорио да не би волео да будем новинар. Сматрао је да је новинарство некада врло сурова и незахвална професија. То ме је заинтригирало јер журналистика захтева непрестану борбу за правдом и истином, која је и основни новинарски принцип“, рекао је Никола Додеровић за сајт Удружења новинара Србије (УНС).
Иако му је указивао на негативне стране свог посла, Милорад Додеровић је разговарао са шефицом дописништва Ес-Би-Еса и колегиницом Биљаном Ристић о истраживачком раду свог сина у сфери новинарства и жељи да постане новинар.
"Биљана је била увек вољна да ме подржи. Након смрти мог оца, понудила ми је да радим у дописништву Ес-Би-Еса. Заинтересовало ме је да пишем о дијаспори и да културолошки представим југ Србије, али и да се, кад год могу, упутим на север и извештавам са догађаја, као недавно са Прајда“ , рекао је Никола Додеровић, истакавши да највише воли да пише текстове о борби за остваривање људских права.
Недавно је завршио Мастер студије комуникологије на Филозофском факултету у Нишу, док је претходно дипломирао на Основним студијама Комуницирања и односа са јавношћу на овом факултету. Иако не искључије могућност да се врати ПР-у, новинарство је професија којој је примарно посвећен у овом тренутку.
Истраживачки приступ га је, каже, инспирисао најпре на академском нивоу, а проучавање писаних извора мотивише га да се окуша у писању истраживачких прича.
Иако је Милорад Додеровић највише волео интервју као жанр, Никола себе проналази у аналитичком новинарству. За онлајн издање дневног листа „Данас“ пише колумне, а у сваку од њих уткан је део нечег што је претходно доживео.
„Моја грешка је што кометаре некад пишем на личном нивоу, а није добро да се субјективност у тој мери види у новинарским текстовима. Ипак, аналитички жанрови то некада и дозвољавају“, рекао је Никола Додеровић.
Улоге које нам намеће друштво, очекивања околине и остваривање људских права само су неке од тема о којима пише у својим аналитичким текстовима и радио-прилозима.
Упркос визибилности радија као медија, своје прилоге на интернету употпуњује и фотографијама. Како је истакао, фотографисањем за своје прилоге упознао је боље људе који се налазе са друге стране фотоапарата.
„Скејтере сам, на пример, видео као уличне балерине које плешу на својим даскама и изводе неку врсту оксиморона. Сваки од њих је другачији, неперфектно-перфектан, спреман да се избори за себе у свом плесу“, рекао је Никола Додеровић.
Посебно га привлачи аналогна фотографија, јер се, како каже, фотографишући дигиталним фотоапаратом не посвећујемо довољно сваком покушају да направимо фотографију.
„Објективом сам забележио и значајне породичне тренутке, а аналогна фотографија ме је заинтригирала због то што сам „шалтајући“ фото-албум код куће приметио колико су лепе боје и начин на који су моји родитељи фотографисали и били фотографисани“, додао је Додеровић.
Фотографијом је озбиљније почео да се бави 2017. године, када је, како каже, први пут од свог новца купио фотоапарат. Међутим, као дечак добио је свој први аналогни фотоапарат.
„Као мали сам имао аналогни Кико апарат за децу. Био је једноставног дизајна и довољан је био један клик да направи фотографију“, рекао је Додеровић.
Ипак, Никола није желео да буде новинар одмалена. У детињству га је највише занимало изучавање језика и модерних технологија, али га је зрелост навела да у новинарству види сталну борбу за остваривањем моралних норми, којој је и сам напослетку решио да се прикључи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.