Новинарске анегдоте
14. 07. 2018.
Уредница новинарских анегдота Весна Арсенић: Ко је заменио ауторство „Замена идентитета“?
Након што је 11. јула на сајту УНС-а у рубрици „Новинарске анегдоте“ објављен текст “Замена идентитета“, чији аутор је Данило Коцић, дугогодишњи новинар Политике у пензији и познати и признати публициста и књижевник, на моју мејл адресу је пристигла порука Александра Давинића, новинара Политикине куће у пензији, који указује на то да је реч о „присвојеном“ тексту с његовог портала „Будите у току“ , објављеном 01.02.2018. године о покојном колеги С. Миљковићу.
„Као некадашњи члан Управе УНС молим да након што проверите ове моје наводе исправите ко је аутор ове досетке“, написао је Давинић.
На ово наводно „преписивање“, односно „присвајање“ текста реаговала је и заменица уредника портала „Будите у току“ Весна Јовановић, која је у свом допису УНС-у оптужила колегу Коцића да је „срамота за некога ко се представља као новинар и то у пензији да овако преписује“.
Весна Јовановић ултимативно и оштрим речима захтева да „ под хитно исправите ово срамно присвајање (преписивање)“.
Као покретач рубрике „Новинарске анегдоте“, која у континуитету постоји од почетка 2011. године, замолила сам цењеног колегу из „Политике“ Данила Коцића, који се не „представља као новинар“, већ то и јесте, за објашњење.
Истичући да је изненађен реаговањем А. Давинића, Коцић наводи да му је „анегдоту лично испричао колега Миљковић“, као и да је у Лесковцу та причица „врло позната, јер се често препричава“, а и „чуо је неколико пута на књижевним дружењима“.
Указујући на то да „преписивање није његов начин рада“ Коцић наводи да је поменуту анегдоту о замени идентитета објавио 2016. године, као фусноту на страни 586. у студији посвећеној Станку Миљковићу, у првом тому свог обимног дела „Лесковачки писци – трагови и трагања“.
Као иницијатор и уредник напомињем да циљ рубрике „Новинарске анегдоте“, у којој је за седам и по година објављено безмало 400 кратких, мање или више духовитих причица из често тескобног живота и рада новинара, никад није био да било кога увреди или омаловажи, већ да разгали и орасположи колеге и да нас подсети на неко прошло време и људе који су нам својом духовитошћу и шармом улепшали и обогатили животе лепим успоменама.
Новинарску анегдоту "Замена идентитa" можете прочитати овде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.