Новинарске анегдоте
21. 02. 2014.
Грлати репортер
У „преисторијско време“ без мобилних телефона, пре четврт века, новинари који су извештавали из ратом захваћене БиХ су се довијали не би ли благовремено послали извештаје и јавили се редакцијама с терена.
У потрази за телефоном најчешће су обигравали канцеларије председника општина и других чиновника, уколико су имали среће да се докопају асфалта.
Због најчешће лоших телефонских веза, али и вансеријских гласовних могућности, најгрлатији је био Никола Бешевић, новинар „Јединства“.
Док је он диктирао информацију или извештај стенографима у Приштини, колеге, које су стрпљиво чекале да дођу на ред у ходнику испред канцеларије предусретљивог чиновника, су упоређивале своје с Бешевићевим подацима и закључцима, због чега се овај хвалио да увек има сопствени ескорт.
„Ето мени бесплатне пратње“, говорио је Бешевић, алудирајући и на припаднике заната Алексе Жунића, легендарног Нушићевог среског шпијуна.
Аутор анегдоте Зоран Костић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама. Поделите са нама Ваше вицкасте успомене. Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на vesna.arsenic@uns.org.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.