Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Новинарске анегдоте

29. 01. 2014.

Капут

На првим странама „Политике“ годинама су из иностранства објављивани дописи потписани са XYZ.

 

Сви читаоци су знали да их пише некадашњи секретар Краља Петра I и краљев посланик Живојин Балугџић (1868 - 1941), који је као дипломата од каријере представљао Краљевину у Цариграду, Атини, Риму и у Берлину.

Био је новинар по крви, а у младости, као конзул у Скопљу и у Солуну, имао је стална посла с комитама и завереницима разних фела.

И десило се једном да је у берлински стан Предрага Милојевића дошао незнанац, који се представио као „Бастајић“ (Павле Бастајић 1890 - 1941, револуционар) рекавши да га је послао директор „Политике“ да му, као емигранту, обезбеди ако не цео, а оно бар корице југословенског пасоша.

Дописник „Политике“ се нашао у чуду, а осетивши његову подозривост придошлица рече:

„Немам никакву писмену поруку од Владислава Рибникара, али имам ово“, и показа капут који је имао на себи.

„Рекао је да ћете познати да је његов“ и разгрнувши га, на постави унутрашњег џепа показа иницијале В. Р.

Било је то време слома Вајмарске Републике и доласка нациста на власт, кад су се политички емигранти - левичари, који су дотле уживали гостопримство демократске Немачке нашли у невољи: ко год није имао уредне исправе лоше је пролазио.

Шетајући с Живојином Балугџићем, тада дипломатским представником Краљевине Југославије у Берлину, Милојевић је покушао да наведе разговор на причу о пасошу.

„Шта то говориш, богати? Нашао си погрешно место“, обрецну се стари дипломата.

После неколико тренутака шетње Балугџић је застао и лупкајући штапом по белом шљунку стазе у „Тиргартену“ рекао је, као да говори за себе:

„Ја бих „изгубио“ пасош и тражио други... Наравно!“

Видело се да заверенички дух илегалца из младости још трепери у остарелом XYZ- у.

На основу текста „Живојин Балугџић – XYZ“, објављеног у књизи Предрага Милојевића „О људима и ћудима“, приредила В. А.


У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама. Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на
vesna.arsenic@uns.org.rs

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси