Новинарске анегдоте
28. 08. 2013.
Послушност пре талента
Новинар, песник, писац, путописац, легендарни Чубурац Слободан Марковић, алиас Либеро Маркони (1928 - 1990.), је више од три деценије писао за “Борбу”, јер је, како је говорио - “био пелцован вирусом Б”, али се доследно одупирао понудама, па и захтевима руководства листа да се прихвати уредничког посла!
Одлуку да остане слободни новинар донео је још 1955. године кад је читаву страницу у листу “Наш весник”, у којем је тад радио, посветио Милошу Црњанском, објавивши прилог о писцу, који је тад био у егзилу у Лондону, као и његову песму “Стражилово”.
Због тога је био позван на одговорност, оптуживан је чак и за издају због простора и третмана који је дао политичком емигранту.
Није помагало што је ригидне “партијце” и омладинске функционере тог времена настојао да убеди у непролазну лепоту песничке речи.
Ни да чују!
Смењен је под претњом да никад више неће радити у новинарству.
Премда новинар с “педигреом”, јер је његов отац Димитрије, пре Другог светског рата, био новинар “Правде” и писац првог уџбеника о новинарству “Вештина бити новинар”, објављеног 1938. године, Слободан Марковић се тад заклео да никад неће бити уредник, јер властима “нису потребни талентовани, него послушни!”
На основу поговора мр Ксеније Шукуљевић Марковић у књизи “Запиши то Либеро”, објављеној у издању НИП “Борба” 1998. године, сачинила В. А.
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (2)
Остави коментар02.09.
2013.
Re:
Poštovani gospodine Aleksandre,
Одговориhvala Vam na dopuni anegdote koju sam napisala na osnovu pogovora mr Ksenije Šukuljević Marković objavljenom u knjizi "Zapiši to Libero", a napisanom, kako je navedeno, u Beogradu, 9. februara 1998. godine.
U tom tekstu doslovno piše: "Stvarajući u "Borbi" kao novinardo kraja svog novinarskog veka, nije nikada zauzimao položaj urednika....Ne bi se moglo reći da mu nisu predlagali urednička mesta, naročito u doba njegove pune slave sedamdesetih godina, pa i kasnije, ali on to nikako nije prihvatao. Ostao je dosledan svojoj odluci da ostane (slobodan) novinar, odluci iz 1955. godine".
Po mojem mišljenju, gospodja Šukuljević Marković je naglašavajući reč "slobodan" poigrala s imenom svog supruga, kao što je in činio nadevši sebi ime Libero, i istakla njegovu, u priličnoj meri, nezavisnu poziciju reportera i pisca u dnevnoj novini, jer, kao što svi znamo ovaj znameniti pesnik, reporter, ilustrator nije bio "vezan" za redakcijski sto. Pretpostavljam da je reč o tome, a ne o činjenici da je Slobodan Marković imao radnu knjižicu u "Borbi".
Ukoliko imate neku pričicu o njemu, ili nekom od kolega iz "Borbe" i drugih medija pozivam Vas da ih napišete za rubriku "Anegdote".
Srdačan pozdrav i hvala što čitate te male pričice
Vesna Arsenić
28.08.
2013.
Маркони је био запослен у државном предузећу
Слободан Марковић, Либеро Маркони, је велико име у српском новинарству, али и у књижевности. Његови преводи (препеви) руских песника су величанствени. Остао је у сећању као човек који се дружио са људима, али и чашицом. Трагично је завршио, павши низа степенице, како су јавили медији.
ОдговориУ овој занимљивој анегдоти у недоумицу доводи теза да је Либеро Марковић био слободан новинар, да је одбијао уредничке и сличне послове. Колико се саћамо, а није давно било, Либеро је до смрти био запослен у НИГРО "Борба", као новинар у "црвеној" "Борби", органу ССРН Југославије. То не умањује књижевну и новинарску величину Слободана Марковића, али непрецизности типа "био је слободан новинар" могу да створе утисак да је Маркони био незапослен у државном предузећу, попут, на пример, недавно преминулог Јаше Гробарова...