Новинарске анегдоте
08. 08. 2012.
Зар се тако разговара са људима?
Милан Петровић, који и на измаку девете деценије живота ради као стални дописник “Политике” из Румуније, се током свог полувековног новинарског стажа у тој земљи у коју је илегално стигао 1948. године због неслагања с Титовом политиком, само једном срео с Николајем Чаушескуом, а и тад се посвађао с њим!!!
Након Стаљинове смрти у Букурешту је на тргу Викторија био организован велики митинг у част доласка Никите Хрушчова у Румунију, а Петровић је добио партијски задатак да на деоници од 50 метара одржава “линију и ред”.
Митингаши су на Трг доведени рано преподне, а после неколико сати јаловог чекања почели су да се досађују, да шетају и да се окупљају у групице.
Сунце припекло, а “линија” се распршила!
Одједном на Трг улете џип из којег искочи “друг”, како су се “партијци” узајамно ословљавали, с качкетом на глави.
Придошлица поче да виче и псује због тога што се држи “линија”!
Петровић, већ добрано изнервиран због вишечасовног залудног “џеџања” на припеци, одбруси истом мером, не либећи се псовки.
Настаде тајац.
Галамџија се збуњено окрете, седе у џип и оде.
- Сукобио си се са организационим секретаром ЦК Николајем Чаушескуом, упозорише колеге Петровића.
- Шта ме брига?! Зар се тако разговара с људима, одбруси Дорћолац.
На основу записа у књизи “Дражесни КГБ јави се” Драгослава Симића и Милана Петровића, објављеног у издању УНС-а 2009.године, написала В.Арсенић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.