Новинарске анегдоте
14. 02. 2011.
Како је уредник ТАНЈУГ-а постао функционер ПСЈ-а
Негде средином 1998. године Танјуг је свакодневно саопштењима почео да бомбардује фантомски Патриотски савез Југославије, са све својим филијалама типа патриотски савез Васојевића, Мостарске петље, Боке и околине, Бубањ потока и слично. На челу те параорганизације ЈУЛ-а био је „неуништиви“ проф. др Илија Вуковић, пензионисани професор ОНО и ДСЗ и по ангажману - „професионални патриота“.
Зивкао је тадашње руководство Танјуга уколико му се не објави неко од бројних саопштења, претио Миром Марковић и Слободаном Милошевићем (Јесте ви видели да је нас примио Председник, била му је уобичајена реченица).
Шеф Унутрашњополитичке редакције Танјуга био је тада Перо Спаравало (нажалост покојни), духовити и виспрени Херцеговац, који је настојао да баци у кош што већи број тих саопштења, па да се пред директором, кад га зове Вуковић, правда да то није ни стигло на факс.
Једне суботе ујутро, око 10 сати, сретнем се с Пером на пешачком прелазу на Зеленом венцу, кренули на посао, улазимо у Унутрашњо – политичку редакцију, кад на шефовско место засео неки чича и прича телефоном, неком нешто наређује:
„Перо Спаравало је наложио да се то пусти, сад сам причао са њим, он је мој пријатељ. Чујеш ти, Перо је наредио да се пусти саопштење...“
Перо стаде преко пута њега и, шеретски, показујући прстом на себе, тихо рече - „Ја сам Перо“, да дотичног самозванца у уредничкој столици не прекине у важном разговору.
Али, чича ни да погледа придошлицу, одмахује руком, „откачиње га“.
Кад је дотични завршио разговор, претећи дежурном уреднику још неколико пута Спаравалом, Перо му, наизглед снисходљиво, рече:
„Ја сам Перо Спаравало, а не знам који сте ви од мојих пријатеља...“
Скочи чича и представи се пријатељу Пери :
„Па ја сам Илија Вуковић, предсједник ПСЈ, напокон да се упознамо... па знаш ти да сам ја тебе именовао у Председништво ПСЈ, то је велика част, то се ради само пријатељима!“.
„Нисте требали, немам ја времена, радим стално, пуно је посла, не могу да долазим на састанке“, одговори Перо, а „проф. др Вуковић“ (прозивао је Главног уредника и директора Танјуга ако му се у извештај, не дај Боже, не напише титула) спремно узврати:
„Па не требаш ти нама на састанцима, него овдје, да пушташ наша саопштења, да их непријатељи не бацају и не сакрију“.
Шта је друго могао Перо, него да подлегне притиску колега и поведе на пиће, да части што је „аванзовао“ у функционера ПСЈ.
Кад је изашло гласило ПСЈ - „Патриота“, где је и званично објављен списак руководства, и име Пера Спаравала дотични је још једном морао да се ухвати за новчаник и да части колеге!
Записао новинар ФоНета Давор Лукач
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.