Новинарске анегдоте
12. 08. 2011.
Јатаганом на Нушића
На Цетиње 1907. године стиже вест да ће Српско новинарско удружење, са Браниславом Нушићем као председником, обићи Сарајево, Мостар, Дубровник и стићи у тадашњу црногорску престоницу.
Нушић није ни слутио зашто су цетињски домаћини инсистирали да у програм боравка новинара у Црној Гори по сваку цену уђе и посета Црногорској банци, а “ако би то било незамисливо комплетној новинарској братији, онда да барем председник, у име свих чланова, посети банку”.
Иза љубазног позива крила се завера коју су сковали “часници и чиновници банке” на које се чувени Бен Акиба посебно намерачио у једном фељтону објављеном у београдској штампи. У том новинском тексту он је у описао особље те новоосноване институције обучено у црногорско одело с јатаганима и револверима за појасом.
Банчини чиновници, а посебно благајник, којег је, на невиђено, Нушић “узео на зуб”, само су се кисело смејали његовој духовитости на њихов рачун и смишљали одмазду, за коју се указала ненадана прилика.
Не слутећи заверу Нушић је прогутао мамац и пристао да, с мањом групом новинара, посети црногорску банку у име целог Удружења.
Сви банчини чиновници су на дан посете српских новинара обукли црногорску народну ношњу и наоружали се пиштољима и јатаганима, баш како их је Нушић описао.
Уместо благајника, који стасом није могао да репрезентује горштака, његово место је, за ову прилику привремено заузео Петко Пајевић, људина с брчинама, који за појас заденуо два ливора и јатаган.
Омалени и вижљасти Бен Акиба био је представљен наводном благајнику, који натушти обрве и начини лице као да пламти од гнева.
-Ама, јеси ли ти они Нушић? Они што је пис`а 'о Црногорској банци, грмну Пајевић.
-Јесте, ја сам то, признаде Нушић.
-А, ти си, погани неваљала, груну Пајевић и маши се јатагана.
-Не, не побогу брате, брани бајаги нападнутог Нушића председник Управног одбора Банке Вуко Вулетић.
Пуст`да му само уши осијечем, нек` се грдан по свијету вуче, па нек` памти с ким се спрдао и чији је образ нагрдио, грми тобожњи благајник у праведном гневу увређенога.
Хитромислећи Нушић показа неочекивану брзину стуштивши се низ ходник, дограби се излаза и као из пушке избачен излете на улицу, пребројавајући уши јесу ли му на месту и на броју.
У Банци смех, а Вулетић полете за Нушићем:
-Ама, не бој се чоче! То је само шала за оно што си написао о Црногорској банци. Него, врати се да попијемо какву ка` пријатељи.
-Не волим шалу с јатаганима, одби Нушић понуду.
На основу приче “Црногорска банка” Миливоја Предића објављеној у књизи “Нушић у причама” написала Весна Арсенић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.