Новинарске анегдоте
01. 08. 2011.
Новинарство по схватању комитета
Пре 37 година сам, по конкурсу, дошао из Радио Брчког у Радио Мајданпек за уредника говорног програма. Иако уредник, свакодневно сам, уз читање и исправљање текстова колега, радио и као репортер, јер овај Радио је запошљавао само три новинара, а догађаја у граду „где теку бакар и злато“ је било напретек.
После краћег времена, позову ме у Општински комитет СК где ме прими секретар Ф. В, почасти кафом и рекне ми:
„Уверили смо се да нисмо погрешили што смо те примили за уредника, одлично пишеш. Пошто су ти новинари потанки, предлажем да убудуће они одлазе на терен, сакупљају податке и доносе теби, а ти седи у канцеларији и пиши вести и остало за дневник и остале емисије“.
Комитет је, у то време, био Бог и батина, промислим мало и – пристанем. Али, наставим да радим по своме док сам могао, а онда сам спаковао кофере и вратио се у Брчко.
Анегдоту записао Бошко Ломовић, дописник “Политике” из Горњег Милановца
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.