Новинарске анегдоте
10. 06. 2011.
Никад преко прага штампарије
Један од најконтраверзнијих српских журналиста Крста Цицварић (Никојевићи код Ужица 1879. – Београд, 1944.године), зачетник модерног таблоидног новинарства у Србији, наводно, никад није прешао праг штампарије, већ је све текстове диктирао телефоном, што је у време између два светска рата, у најмању руку, било ексцентрично!
На питање познаника зашто неће у штампарију, Крста је, како се причало, одговарао:
- Нисам ја мастиљара да слажем слова и гутам масну фарбу, већ новинар! Кад буду штампари писали уводнике, исти дан сићи ћу у штампарију да новине преламам!
Из ужичке гимназије је избачен, јер није хтео да одговара историју као убеђени анархиста, али, премда није имао формално више образовање, имао је знања да полемише са највиђенијим ондашњим српским филозофима.
После Другог светског рата доживео је судбину многих предратних интелектуалаца и јавних личности.
У листу “Борба” наружио га је Радован Зоговић написавши да је Крста био „најпрљавији и најнижи новинарски клеветник и уцењивач“, највише захваљујући његовом уређивању листа “Балкан”, од 1929. године, заједно са Светоликом Савићем. Тај лист се сматрао погромашким и провокаторским у обрачуну с ондашњом, пре свега, левичарском опозицијом. Ова оцена је касније „папагајски” понављана и много је допринела Цицварићевој постхумној демонизацији.
Анегдоту прибележио Владимир Баровић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.