Новинарске анегдоте
20. 01. 2012.
Народно новинарство
У то време, средином осамдесетих година прошлог века, у Танјугу је било уобичајено да се извештава протоколарно у стилу :..”На данашњој седници којој је председавао Х, било је речи о...”
Све је то више наликовало записнику него новинарском извештају, дозлабога досадно и неинформативно!
Суочена с таквом праксом, са још свежом дипломом Факултета политичких наука, тада новинарски полетарац Весна Арсенић, коју су професори учили да “извештај с пијаце мора да мирише на лубенице”, имала је грдних проблема да се снађе у раскораку између стварности и правила агенцијског писања у то време.
Не знајући шта да ради, јер су јој извештаји често завршавали у кошу са захтевима да се прилагоде важећим правилима, обратила се за савет искуснијем секторском колеги Радету Милосављевићу из “Вечерњих новости”, који је, као расни Дорћолац из Хиландарске улице, пратио пољопривреду, у складу с тадашњом праксом да тај сектор припада Београђанима.
– Што драмиш кад проблем не постоји? На теби је само да одлучиш хоћеш ли да пишеш за народ, или за шефове кабинета и ужу фамилију председавајућих, лапидарно објасни колега из тада најтиражнијих дневних новина.
Аутор анегдоте: Весна Арсенић, новинарка “Политике” у пензији
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.