Књиге чланова
04. 10. 2016.
Искра Пенева – „Негде између“
Сарадница часописа „Македонска виделина“, чланица УНС-а и песникиња Искра Пенева објавила је двојезичну збирку поезије „Негде између“, на српском и македонском језику.
У песмама Искре Пеневе ауторка се ставља у центар свог интереса анализирајући се.
Како истиче за УНС, „из њених речи навиру рађање, прах и земља, бескрајан универзум”.
Искра Пенева дипломирала је на Математичком факултету у Београду. Песме објављује у дневним листовима и књижевним часописима у земљи и иностранству.
Песме су јој преведене и објављене на више светских језика, а заступљена је у више антологијских избора српске и македонске литературе.
Објављене збирке поезије: „Кутија са девет страна” (2002), „Ватра и лептир” (2004), „Путеви после” (2006, коауторска књига поезије), „Недге између” (2015).
Добитница је више признања и награда. Стихозбирка „Недге између” је 2016. године добила награду „Стојан Христов” за најбољу књигу поезије из дијаспоре, додељену на Струшким вечерима поезије.
Издавач: НИУ „Македонски информативни и издавачки центар”
Година издања: 2015.
Тираж: 300
Писмо: Ћирилица и латиница
Број страна: 121
Повез: Тврди
ИСБН: 978-86-8720-322-8
Коментари (1)
Остави коментар05.10.
2016.
Немојте тако упорно да грешите
Радујем се што je Искра објавила књигу на српском и македонском језику. Она је одличан песник и у следећем броју часописа Жрнов, који уређујем, биће приказ те књиге (пише Душан Стојковић). Нешто друго ми је спорно. Ова књига, као и многе друге у Србији, Српској и Црној Гори, није објављена латиницом, писмом латинског језика, него је објављена у гајици - хрватском писму српског језика. Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. У Hрватској се говори српским језиком, а пише хрватским писмом. Хрватски језик је онај који су нам деценијама погрешно називали: кајкавски дијалект. Хрвати од 1850. године, кад су "рјешили дати предност штокавици", тј. кад су одустали од свог и пригрлили српски језик, кваре овај наш лепи српски језик, али га још нису толико покварили да би имали право да га назову својим именом. То што га зову хрватским је глупост (с научног становишта) или, овако обично казано: то је политичка пљачка. Гајицу је 1850. Године створио Људевит Гај.
Одговори