Књиге чланова
12. 07. 2024.
Од „прича које греју душу“ до путовања стазама које су обележиле нечије детињство
Новинарка и вишегодишња чланица Удружења новинара Србије (УНС) Слободанка Вучковић објавила је књигу „Пропланци душе моје“ у којој је у 25 прича приказала људе који су се, како је навела, прошетали стазама њеног живота и на њима исписали драгоцене успомене.
Да младост и детињство могу да имају сладак укус и лила боју, а да је за сећање на њих некад довољна фотографија шарене сукње бака Ленке, Вучковић је показала у овим аутобиографским причама.
Од дечјих љубави, преко заједничких прослављања празника, до вожњи мопедом, Вучковић је испричала шта је доживела широка „лепеза“ ликова у њеној родној Мачви, али и другим местима које је посећивала.
Урањајући у „пропланке Слободанкине душе“, читаоци могу имати осећај да заиста познају Данку и њену стрину Нину уз коју је одрастала, деда Божу и баба Милеву, баба Ленку, која је у њој пробудила љубав за осликавање тканине, Наташу, уметницу са Дауновим синдромом која се бави теквондом, и многе друге.
Упознајући читаоце са личностима и крајевима који су обојили њено детињство, Слободанка Вучковић Давидовић поручила је да се сећањима заиста може путовати.
Свесна тога да су се ствари промениле, Вучковић описује и како сада изгледају места о којима је писала. Тако књигу започиње поглављем у коме се пита ко је украо њен шор, у коме је „горело небо од лила“, а у којем сада тек понека засветлуца да „јави“ да је ту.
„Поодавно сам отишла из шора мог детињства. Одвео ме је живот подалеко, а мој шор као да се наљутио, као да је и он негде одлутао, загубио се, више га и не препознајем“, пише Вучковић.
Ипак, вођена мишљу да је богата особа она која има кога да се сећа, Вучковић читаоцима пружа сећања вреднија од милион долара.
Зато Зорица Симић, која за Слободанку каже да је „Признцеза од Мачве“, истиче да не зна да ли је Мачву неко више волео, али да зна да нико о њој није писао на тај начин – „причама које греју душу“.
Иначе, Слободанка Давидовић Вучковић скоро цео радни век провела је у новинарству - од сарадника до уредниика часописа „Техногас“.
Осим ове, Вучковић је објавила и књиге „Приче свилом проткане“, „Стазе и богазе“ и књигу песама „Језеро на длану“, а њене приче нашле су се и у многим познатим књижевним часописима.
На књижевном конкурсу Завичајно звоно професора Вучковића, Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ Жабари за приче и песме о завичају, прича „Морава и даље тече“ одабрана је 2023. године за једну од 10 најбољих. На овом конкурсу се у 2024. години међу најбољима нашла и њена прича „Ко је украо мој шор“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.