Књиге чланова
23. 08. 2022.
Момчилo Каран објавио књигу о неправдама према српским и југословенским спортистима
Новинар и писац Момчило Каран написао је књигу „Највеће неправде према српским и југословенским спортистима - од Стокхолма 1912. до Мелбурна 2022.“ сублимирајући све догађаје у којима су српски и југословенски спортисти били спречени да учествују и остваре заслужене резултате. Од тровања атлетичара Милошевића и Томашевића на Олимпијским играма 1912. године до овогодишње забране Новаку Ђоковићу да игра на Аустралијан опену, у текстовима су анализиране неспортске околности које су промениле ток спортских дешавања.
Као подстицај за писање ове књиге Момчило Каран је издвојио два догађаја која су спречила Новака Ђоковића да учествује у Мелбурну и да настави такмичење у Њујорку.
"Истина је да Новак отворено износи своје мишљење пре свега о темама из области тениса, због чега је и основао ново тениско удружење тениских професионаланца ПТПА, пошто је био незадовољан радом АТП-а. Остао је принципијелан, али му се то, народски речено, обија о главу, јер је од тада изостала била каква подршка АТП-а када су му чињене неправде – и на Отвореном првенству Америке 2020. и при доласку у Аустралију почетком 2022. године", рекао је Момчило Каран за сајт Удружења новинара Србије (УНС).
Почетком ове године полемика о томе ко ће од "велике тројке" у тенису завршити каријеру са највећим бројем гренд слем титула у потпуности је пала у сенку због одлуке Новака Ђоковића да се не вакцинише и аустралијског министра за имиграције Алекса Хока да му због тога укине визу. Наиме, Ђоковићу је због потврде да је прележао вирус корона најпре дозвољено да игра на Аустралијан опену, али му је по доласку у Аустралију укинута виза са образложењем да није доставио довољно доказа за медицинско изузеће. Након што је судија Ентони Кели усвојио Ђоковићеву жалбу на ову одлуку, Хок је искористио дискреционо право да му поново укине визу. Ђоковићеву жалбу на његову одлуку Федерални суд у Аустралији није усвојио, те је осмоструки шампион Аустралијан опена био приморан да напусти ову земљу.
Само две године раније Ђоковић је дисквалификован у осмини финала последњег гренд слема сезоне, Ју-Ес опена, због тога што је линијског судију Лауру Кларк случајно погодио лоптицом након поена. Неки су ове одлуке оправдавали, док су за неке људе у земљи и свету ова два догађаја постала показатељ неправди у спорту. Момчила Карана су ова дешавања подстакла да у једној књизи опише и анализира све неправде са којима су се суочавали спортисти у Србији, али и некадашњој Југославији.
"Више пута су наши спортисти биле жртве протежирања домаћих репрезнтација против којих су играли, а успех домаћина без обзира на који начин се до њега дошло, доприносио је промоцији политичких руководстава тих земаља и сваке земље уопште", истакао је аутор књиге "Највеће неправде према српским и југословенским спортистима".
Писавши о тенису, Каран није поменуо само Новака Ђоковића већ и Монику Селеш чија је каријера завршена због убода ножем у леђа усред меча.
"Најбољи пример утицаја непријатних околности на спортске резултате је случај Монике Селеш која се, након што је повређена ударцем ножем од Немца Гинтера Пархеа на турниру у Хамбургу 1993. године, дуго није могла вратити на терен. Ту је психички моменат био пресудан – имала је кошмаре и месецима није могла да заборави шта јој се десило. Касније кад се ипак вратила није успела да понови резултате која је имала пре напада, а то је био и циљ нападача на њу", рекао је Каран.
Као случај у коме се одлука судије одразила на нечију каријеру у књизи и разговору за УНС навео је и одлуку да пливачу Милораду Чавићу припадне сребрна медаља на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Прекјуче је навршено тачно 14 година од тог финала. Каран истиче да је, иако се испрва није видело разочарање Чавића што је Мајкл Фелпс освојио златну медаљу, овај исход учинио да се он убрзо повуче и заврши такмичарску каријеру.
"Било је и других разлога зашто је то учинио, али пораз од Фелпса никад није признао. При томе су и он и многи други који су сумњали у Фелпсову победу наглашавали пресудну улогу мерача времена на Олимпијским играма комапније “Омега” која је била Фелпсов спонзор. Наш пливач је у више интервјуа рекао како је “Омега”, која већ годинама држи монопол у олимпијској организацији, увек имала интерес да брани Фелпса, што значи да и у финалној олимпијској трци нису могли да донесу другачију одлуку од оне коју су донели", додао је Каран.
Осим овог, у књизи су место нашла и многа друга суђења на граници правичног попут меча српске репрезентације са Швајцарском на Светском првенству у фудбалу у Русији и полуфиналног сусрета репрезентације Србије са Турском на светском првенству у кошарци 2010. године. Каран је писао и о светском првенству у фудбалу у Монтевидеу 1930. године, а ова прича је позната јавности и по екранизацији у оквиру играног филма 2010. године.
Каран је истакао да су српски спортисти више пута оштећени одлукама судија на терену и ван њега. Осврнуо се на случај када је албански навијач 2014. године убацио дрон на фудбалски стадион, након чега је уследио сукоб играча због кога је српска репрезентација кажњена, док се албанска репрезентација пласирала на Европско првенство.
Каран је интерпретирао ове и многе друге догађаје стављајући их и у друштвено-политички контекст.
Новинар, политичар и публициста Ратко Дмитровић написао је у предговору "да су бројни примери коришћења спорта и спортских арена за политичке промоције и обрачуне, па тиме и неправде, пошто сваки организовани, такмичарски спорт има у себи елементе политике".
Момчило Каран је истакао да је желео да на једном месту обухвати све највеће неправде према српским спортистима како би сваки млади читалац могао да се упозна са њима, припреми на то да ће се сличне ситуације дешавати у будућности, али и научи да због тих неправди не треба одустајати, већ наставити живети, такмичити и борити се.
Књигу је објавила издавачка кућа "Свет књиге" из Београда, а могуће ју је пронаћи код овог издавача и у књижари Дерета у Кнез Михаиловој.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.