ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P4. br 19/15  od 7. 11. 2016. godine stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca R. B. iz Beograda kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi I. D. “RAS” d.o.o. iz Beograda u dnevnim novinama “B”, u tekstu pod nazivom “Glumac se žalio zbog bolesti”, neovlašćeno saopštio javnosti fotografiju tužioca kao nepotpunu. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade imovinske štete zbog povrede njegovih imovinskih autorskih prava, zbog toga što je neovlašćeno učinio dostupnim javnosti na način opisan u stavu prvom izreke fotografiju, koja je autorsko delo tužioca, isplati iznos od 35.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom trećim izreke  odbijen je tužbeni zahtev tužioca  kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neimovinske štete zbog povrede njegovih autorskih moralnih prava  usled neovlašćenog saopštavanja kao nepotpune autorske fotografije tužioca i bez naznačenja autora fotografije u tekstu opisanom u stavu prvom izreke, isplati iznos od 45.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...kao i zahtev za naknadu troškova postupka u iznosu od 52.000 dinara sa zateznom zakonskom kamatom od donošenja presude pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 38.550 dinara...

Protiv navedene presude tužilac je, preko punomoćnika, blagovremeno izjavio žalbu...

Tuženi je preko punomoćnika, dao odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijanje presude...Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca neosnovana.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac R. B. se od 1994. godine profesionalno bavi fotografijom, a od 1998. se kao honorarni saradnik zaposlio u “B” i radio do oktobra 1999. godine. Sporna fotografija glumca Ž. L. nastala je 1999. godine dok je honorarno radio za “B”, za vreme snimanja filma “R.z”, u kom je glumac Ž. L. igrao. Tuženi je spornu fotograafiju saopštio dana 22. 10. 2011. godine u štampaanom izdanju dnevnih novina B”, u okviru teksta pod naslovom “Glumac se žalio zbog bolesti”, sa naznačenjem tužioca kao autora fotografije. Fotografija je saopštena u nepotpunoj formi-isečena-“kropovana” sa donje i sa leve strane, tako da se ne vide ruke i noge glumaca koji sede, niti da piju kafu, čime je narušena autentičnost fotografije i njena kompozicija. Dana 30. 1. 2012. godine tužilac se opomenom pred tužbu obratio tuženom radi isplate naknade i ukazao da ne smeju da koriste fotografiju bez njegove saglasnosti kao autora. Opomena se odnosi na tekstove objavljene na portalu tuženog uz koje je objavljena sporna fotografija, ali u njoj nje naveden tekst koji je predmet konkretne pravne stvari, a koji se odnosi na štampano izdanje dnevnih novina “B”. Tužiocu se niko ni pre , a ni posle saopštavanja fotografije nije obratio radi isplate naknade u vezi sa istom.

Prvostepeni sud je, imajući u vidu da se dana 22. 10. 2011. godine desio šteni događaj kada je u štampanom izdanju dnevnih novina “B”, u okviru teksta pod nazivom “ Glumac se žalio zbog bolesti”, saopštena sporna fotografija čiji je autor tužilac, u nepotpunoj formi- sečena i  bez njegove saglasnosti, a nalazeći da je tužilac mogao saznati da je sporna fotografija  saopštena, jer je od tada bila dostupna javnosti, primenom odredbe člana 376 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, našao da je potraživanje tužioca zastarelo, s obzirom da je tužba za naknadu štete iz tog događaja podneta sudu dana 26. 1. 2015. godine, odnosno po isteku zakonom propisanog subjektivnog roka od tri godine od kada je oštećeni mogao saznati za štetu i štetnika koji je štetu učinio i odlučio kao u izreci ožalbene presude.

STAV APELACIONOG SUDA: Ovakva odluka prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana, a Apelacioni sud prihvata i razloge koje je prvostepeni sud dao u prilog svojoj odluci. Pravilno je prvostepeni sud, ceneći blagovremenost tužbe, primenom člana 371 st. 1 i 2 Zakona o obligacaionim odnosima, našao da je ista neblagovremena. Imajući u vidu da je navedenom  odredbom zakona propisano da potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kada je oštećeni doznao za štetu i štetnika, da se u konkretnom slučaju štetni događaj desio 22. 10. 2011. godine kada je sporna fotografija objavljena u štampanom izdanju dnevnih novina “B” u okviru teksta “Glumac se žalio zbog bolesti”, od kada se smatra da je tužilac mogao saznati za štetu i štetnika jer je fotografija tada objavljena, a da je tužba za naknadu štete prouzrokovane tužiocu iz tog događaja podneta 26. 1. 2015. godine, prvostepeni sud je pravilno zaključio  da je zbog isteka zakonskog roka  od tri godine, potraživanje tužioca za naknadu štete zastarelo.

Prvostepeni sud je pravilno zaključio i da u konkretnom slučaju nisu postojali razlozi za prekid zastarelosti propisani odredbom čl.388 Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da se tužilac nakon štetnog događaja od 22. 10. 2011. godine, nije obraćao tuženom sa zahtevom za naknadu štete po osnovu objavljivanja predmetne fotografije tužioca, imajući u vidu da se opomena od 30. 1. 2012. godine ne odnosi na tekst “Glumac se žalio zbog bolesti” pored kojeg je objavljena predmetna fotografija tužioca.

Žalbeni navodi da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak o danu saznanja tužioca za objavljivanje konkretne fotografije, od čega je zavisila  i pravilna ocena  prigovora zastarelosti tužiočvog potraživanja za naknadu štete, su neosnovani. Ovo iz razloga jer je konkretna fotografija  uz tekst “Glumac se žalio zbog bolesti2 objavljena u štampanom izdanju  dnevnih novina B” dana 22. 10. 2011. godine, čiji je dnevni tiraž do 150.000 primeraka, te da mu je apsolutno moglo biti poznato da je njegova fotografija objavljena, tim pre što je istog dana ista fotografija objavljena još četiri puta na internet portalu tužioca, sa različitim tekstovima u potpunim i nepotpunim oblicima-kropovana, sa i bez potpisa autora, za koje objavljivanje je tužilac saznao, a imajući u vidu i da se prema navodima samog tužioca radi o retkoj i ekskluzivnoj fotografiji glumca Ž. L. koji je nakon toga otišao u Ameriku, nakon čega više nije bilo njegovih fotografija. Takođe, kako je prigovor zastarelosti potraživanja bio istaknut još u odgovoru na tužbu, uz obrazloženje da je od saopštenja fotografije javnosti, 22. 10. 2011. godine, pa do podnošenja tužbe protekao zakonski rok od tri godine, to je na tužiocu bio teret dokazivanja činjenice da je za predmetne forografije saznao nakon 22. 10. 2011. godine, odnosno da tada nije mogao saznati za saopštenje predmetne fotografije. U tom smislu tužilac nije sudu priložio bilo kakav dokaz da se u trenutku saopštavanja predmetne fotografije  u štampanom izdanju dnevnih novina “B” nalazio u Crnoj Gori, niti je to isticao u svom iskazu datim pred sudom, a na koju činjenicu  se poziva u žalbenim navodima... 

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 br. 5/17 od 26. 1. 2017. godine)

____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Kako sud sudi novinarima i medijima“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

PREINAČUJE SE: rešenje o troškovima sadržano u stavu petom izreke presude Višeg suda u Beogradu P4.br.283/14 od 23. 11. 2016. godine, tako što se OBAVEZUJE tužena sportska kladionica “M.”d.o.o. Beograd iz Beograda, da tužiocu G. S. iz Beograda naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.640 dinara...

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P4.Obr.283/14 od 23. 11. 2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi povredio njegova autorska prava tako što je na internet sajtu www.m.s.rs dana 16. 5. 2014. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo i javno saopštio autorsko delo- fotografiju “N”, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime imovinske štete zbog povrede autorskih prava, jer je dana 16. 5. 2014. godine,  na internet sajtu www.m.s.rs neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca-fotografiju “N”, isplati iznos od 16.800  dinara, sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev  tužioca i tuženi obavezan da  mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca-fotografije “N”...bez naznačenja imena ili pseudonima autora, isplati iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog da  mu na ime neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora...isplati još 25.000 dinara kao neosnovan. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.644 dinara.

Blagovremenom žalbom tuženi je tu presudu pobijao u stavu drugom, trećem i petom izreke...

Ispitujući pravilnost prvostepene presude, u ožalbenom delu...drugostepeni sud je našao da je žalba tužene delimično osnovana.

Pri odučivanju o ožalbenom delu presude, prvostepeni sud nije učinio bitne povrede parničnog postupka  iz člana 374 stav 2 tačke 1-3, 5, 7 i 9 Zakona o parničnom postupku, na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a navodima žalbe tuženi ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu iz te odredbe zakona.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor dela-fotografije “N”, na kojoj se vide navijači sa zastavom Republike Srbije. Tuženi je dana 16. 5. 2014. godine, tu tužiočevu fotografiju saopštio na svom interenet sajtu www.m.s.rs, ne označivši ime ili pseudonim tužioca kao autora.

Prvostepeni sud je na ožalbenom delu presude usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženu obavezao da mu naknadi imovinsku štetu  zbog povrede autorskog prava...u iznosu od 16.800 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23. 11. 2016. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženog obavezao da mu na ime naknade neimovinske  štete, zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca, navedene fotografije na svom interenet sajtu, bez naznačenja imena  ili pseudonima autora, isplati iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...Po nalaženju tog suda, (Višeg suda u Beogradu, prim. UNS) tuženi je povredio imovinska i moralna prava tužioca jer je na svom interenet sajtu   16. 5. 2014. godine, javno saopštio njegovu fotografiju bez označenja autora i bez saglasnosti tužioca kao autora. Iznos naknade imovinske štete tužiocu, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu pregleda minimalnih cena fotografija ULUPUDS-a, čijim je cenovnikom predviđeno da objavljivanje na internetu, u svrhu veb sajta fotografije do 300 KB, ima vrednost od 40 poena, što iznosi 40 evra(jedan poen- jedan evro), da objavljivanje fotografije do 1,1 MB ima vrednost 50 poena, odnosno 50 evra i da se cena fotografije može uvećati za 200% za slučaj globalnog korišćenja, što je ovde slučaj...Pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio na ime naknade imovinske štete iznos od 16.800 dinara, to je prvostepeni sud tužiocu taj iznos dosudio, krećući  se u granicama postavljenog zahteva. Iznos od 25.000 dinara, na ime naknade neimovinske štete tužiocu, prvostepeni sud je odmerio imajući u vidu da je fotografija tužioca bila objavljena na internet sajtu tuženog bez navođenja imena autora, pri čemu je tužilac profesaionalni fotograf, a objavljena fotografija je bila dostupna velikom broju ljudi, bez tužiočeve saglasnosti, na koji način mu je uskraćena lična afirmacija i satisfakcija.

STAV APELACIONOG SUDA U BEOGRADU: Takvu odluku prvotepenog suda (Višeg suda u Beogradu, prim. UNS), kao pravilnu i na zakonu zasnovanu, prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.

Navodima žalbe tužene o tome da je tržišna cena predmetne fotografije niža od iznosa opredeljenog  tužbenim zahtevom, ne dovodi se u sumnju pravilnost ožalbene presude. Ovo zbog toga što se radi o paušalnoj tvrdnji tužene dok je prvostepeni sud, pravilno, pri odlučivanju o naknadi imovenske štete tužiocu, imao u vidu minimalne cene fotografija umetničkog udruženja iz te oblasti. Neosnovani su navodi  žalbe tužene da je trebalo da prvostepeni sud tužiocu dosudi nižu naknadu neimovinske štete...Suprotno tim navodima  žalbe tužene, po mišljenju ovog suda (Apelacionog suda u Beogradu, prim. UNS),kao dugostepenog,  priznati iznos od 25.000 dinara tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede njegovih moralnih prava  autora  javnim saopštavanjem predmetene fografije  na internet sajtu tužene, predstavlja pravičnu novčanu naknadu koju je prvostepeni sud odmerio pravilnom primenom odredbe člana 200 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima...

Iz izloženih razloga, žalba tužene je odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda, u ožalbenom delu, potvrđena, kao pravilna i na zakonu zasnovana...

Pri odlučivanju o troškovima parničnog postupka, prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbu člana 153 stav 2  Zakona o parničnom postupku, jer je tužiocu priznao  više iznose na ime sudskih  taksi od pripadajućih, srazmerno njegovom uspehu u parnici. Prvostepeni sud je tuženu obavezao da tužiocu naknadi troškove, između ostalog, na ime sudskih taksi za tužbu  i odluku suda  u iznosimaa od po 4.572 dinara, iako je iznos sudskih  taksi, srazmerno uspehu tužioca, a  prema iznosu za koji je uspeo u parnici, po 3.570 dinara, za tužbu i odluku suda. To znači da tužiocu pripada pravo  na troškove u ukupnom iznosu od 41.640 dinara, koji obuhvata njegove izdatke na ime angažovanja punomoćnika-advokata radi zastupanja na tri održaana ročišta u iznosu od po 7.500 dinara, sastavljanje tužbe i jednog podneska u isnodima od po 6.000 dinara, i za sudske takse iznos od ukupno 7.140 dinara...

(Iz  presude Apelacionog suda u Beograadu  Gž4-45/17 od 6. 4. 2017. godine)

____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Kako sud sudi novinarima i medijima“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

Značajan broj sudskih postupaka u predmetima iz oblasti medijskog i autorskog (i drugih srodnih) prava protiv novinara i medija, u poslednjih pet godina okončava se procesno - donošenjem rešenja o povlačenju tužbe odnosno rešenja da se tužba smatra povučenom.

„Čini se da su u praksi češći slučajevi da se donosi rešenje da se tužba smatra povučenom. To se dešava kada na ročište za glavnu raspravu ne pristupe parnične stranke ili ne pristupi uredno pozvani tužilac, a tuženi odbije da raspravlja u odsustvu tužioca“, navodi se u analizi UNS.

Dalje se ističe da „rešavanje predmeta na ovaj način značajno doprinosi da procenat rešenih predmeta izgleda veći iako su odluke procesne, što opet dalje utiče i na brzinu rešavanja predmeta“.

Iz analize, nasuprot tome, proizilazi da se od 2016. do 2020. godine zanemarljiv broj postupaka okončava poravnanjem, dok poravnanja po medijaciji praktično nema.

Sporovi iz oblasti medijskog i autorskog (i drugih srodnih) prava su u upisnicima koje vode sudovi označeni kao P3 – sporovi iz oblasti medijskog prava tzv. „štamparke“ i P4 – sporovi iz oblasti autorskog i drugih srodnih prava tzv. „autorke“.

„Uprkos tome što sud upozori stranke na prvom ročištu za glavnu raspravu o mogućnosti da spor reše putem medijacije, u sporovima P3 i P4 (ali ni u ostalim postupcima) nema interesovanja da se spor okonča na ovakav način“, piše u analizi.

U okviru projekta „Kako sudi sud novinarima i medijima – uporedna analiza sporova za period 2014–2020. i izveštavanje sa suđenja“, UNS je ispitivao sudske sporove koji se vode po Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o autorskim i drugim srodnim pravima, u periodu od 1. januara 2016. do 30. juna 2020. godine.

Jedan od zaključaka analize je i da je na osnovu broja primljenih i rešenih predmeta primetna tendencija povećanja broja postupaka u predmetima P3 i P4, ali i broja rešenih predmeta na nivou kalendarske godine.

Analiza programa rešavanja starijih predmeta međutim pokazuje jasnije stanje broja rešenih predmeta, navodi se u studiji UNS-a, u kojoj se zaključuje da suđenja u ovim postupcima neprimereno dugo traju iako je hitnost postupanja propisana odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Zakona o autorskom i srodnim pravima.

„Uprkos programima rešavanja starih predmeta, Viši sud u Beogradu je na dan 31. 8. 2020. godine u radu imao predmete iz 2010. godine. Deset godina, dakle, od pokretanja postupka nije odlučeno u prvom stepenu“, stoji u analizi. Dodaje se da statistika ne pruža odgovor na pitanje da li je u predmetu uopšte bilo odlučeno (doneta prvostepena odluka) ili je odluka doneta, ukidana i predmet vraćan na ponovno odlučivanje od strane suda više instance.

Broj starih predmeta, tzv. „štamparke“, koji čekaju odluku u prvom stepenu su iz 2010. godine (jedan predmet), 2013. (tri), 2014. (pet), 2015. (11), 2016. (54), 2017. (98), 2018. (234), 2019. (437) i 2020. godine (262 predmeta).

Za tzv. „autorke“ broj nerešenih predmeta, koji čekaju odluku u prvom stepenu su iz 2010. godine (pet predmeta), 2011. (dva), 2012. (četiri), 2013. (tri), 2014. (osam), 2015. (14), 2016. (14), 2017. (49), 2018. (118), 2019. (268) i 2020. godine (128 predmeta).

Uporednu analizu sudskih sporova u oblasti medijskog i autorskog prava pogledajte u prilogu.

____________________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta "Kako sud sudi novinarima i medijima" podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3. br 468/16 u delu stava drugog izreke, pa se obavezuje tuženi „Adria Media Grup” da tužiocu Bogdanu Pušiću iz Novog Sada na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati preko dosuđenog iznosa (50.000 dinara) iz stava prvog pobijane presude iznos od još 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom…dok se zahtev tužioca za isplatu iznosa od još 400.000 dinara odbija kao neosnovan.

OBAVEZUJE SE tuženi „Adria Media Grup” da tužiocu Bogdanu Pušiću na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 6.000 dinara…

OBRAZLOŽENjE: Izrekom pobijane presude u stavu prvom izreke delimično je usvojen zahtev tužioca Bogdana Pušića, pa je obavezan tuženi „Adria Media Grup” da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povreda časti i ugleda isplati iznos od 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom…u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od još 450.000 dinara, preko dosuđenog iznosa od 50.000 dinar kao i u delu presude kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na iznos dosuđen stavom prvim izreke presude plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana podnošenja tužbe 16. 01. 2025. godine, pa do dana presuđenja, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.800 dinara.

Protiv ove presude u odbijajućem delu i protiv odluke o troškovima postupka, žalbu je je blagovremeno izjavio tužilac.

Protiv ove presude tuženi je u usvajajućem delu i protiv odluke o troškovima postupka blagovremeno izjavio žalbu.

Ispitujući parvilnost pobijane presude, Apelacioni sud je našao da su žalbe delimično osnovane.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u dnevnom listu „Kurir“, čiji je izdavač tuženi, kao i u internet izdanju tog lista, objavljen je niz tekstova koji se odnose na tužioca Bogdana Pušića i njegovo protivzakonito delovanje, u koje vreme je bio zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP), a kasnije i šef radne grupe za istraživanje 24 sporne privatizacije, koja je radila od 3. septembra 2012. do 1. oktobra 2014. godine. U julu 2014. godine objavljena je serija od osam tekstova o njemu i njegovom radu vezano za ispitivanje spornih privatizacija. Dana 24. 07. 2014. godine na stranicama 4 i 5 dnevnih novina „Kurir“: najuticajnije dnevne novine Balkana“, objavljen je tekst pod naslovom „Dokaz! Šefovi policije uhvaćeni na delu“ i nadnaslovom „Skandal. Policija skore dve godine istražuje pet funkcionera MUP-a zbog tekstova u Kuriru“ a koji tekst je objavljen na naslovnoj strani ovog broja pod naslovom „Dokaz! Šefovi policije uhvaćeni na delu i podnaslovom „Mafija- Kurir došao  u posed dokumenata, koji potvrđuju da rukovodioci MUP-a zataškavaju istrage koje se protiv njih vode“ i nadnaslovom „Prljava značka- raskrinkani čelnici MUP-a“ na kojoj naslovnoj strani se, pored ostalog, nalazi i fotografija tužioca (tekst je objavljen i na zvaničnoj internet stranici lista 24. 07. 2014. godine). Fotografija tužioca objavljena je i u samom tekstu u kojem se tvrdi da policija dve godine istražuje pet funkcionera MUP-a zbog tekstova u „Kuriru”, da je Sektor unutrašnje kontrole policije u septembru 2013. godine poslao 10 izveštaja i obavestio kabinet ministra o ovim istragama, da o tužiocu postoje četiri izveštaja, od kojih je jedan strogo poverljiv. U tekstu se tvrdi da iako je Sektor unutrašnje kontrole prosledio izveštaje „istraga tapka u mestu“, a svoj stav o tome da istraga ne napreduje izneli su bivši načelnik beogradske policije Marko Nicović koji je naveo „To pokazuje da su pojedini u MUP-u koketirali sa kriminalcima, tajkunima i ljudima iz tog miljea i da u policiji postoje policajci koji se samo zovu tako“. Preneta je i izjava kriminologa Dobrivoja Radovanovića koji kaže da „Ova situacija može ukazivati na krivično delo“, tada „očigledno je da unutrašnja kontrola ništa nije mogla da uradi jer je vrh tadašnje policije bio jači od države, zato ništa nije preduzeto“. Na strani 4, između naslova i nadnaslova nalaze se četiri fotografije, pa i ona na kojoj je tužilac, a ispod nje se navodi: „Izveštaj broj 05/2-646/12 od 7. 2. 2012. godine, izveštaj broj 04/2-1827/05 od 24. 8. 2005. godine, izveštaj br. 04/2-4840/09 od 19. 9. 2011, izveštaj sa oznakom „strogo poverljivo“ br. 805/05 od 7. 9. 2005. godine, kao i tekst „Afere o kojima je Kurir pisao: Sprečeno hapšenje Petra Matijevića…“. U tekstu na strani 5 stoji, između ostalog, „Sektor unutrašnje kontrole policije, još u septembru prošle godine, poslao kabinetu tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, da se detaljno ispitaju mutni poslovi petorice visokih funkcionera- povodom zloupotreba na koje je ukazivao Kurir, ali istraga i dalje tapka u mestu. U dokumentu se navodi da postoje podaci da su neki od pomenutih policajaca pod istragom još od 2005. godine. Skandalozno je što u vezi sa istragom o kriminalnim radnjama čelnika policije nedavno smenjen načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović ništa nije preduzeo iako su Ćuk i Cvetković upravo od UKP i njega tražili da proveri sve navode iz tekstova Kurira. Dokument pod rednim brojem 05/2 od 9. septembra 2013. godine dokazuje da je tadašnji vrh policije bio pod istagom, kao što je „Kurir“ i pisao. U vezi sa tekstovoma o navodnim zloupotrebama pojedinih starešina Ministarstva unutrašnjih poslova koji su poslednjih dana objavljeni u dnevnom listu „Kurir“, obaveštavamo vas da je Sektor unutrašnje kontrole policije u ranijem periodu vršio određene provere i da je kabinetu ministra dostavio izveštaj- kaže se u dokumentu do kojeg je došao „Kurir“ još u septembru prošle godine. Ukupno je podneto 10 izveštaja, a dva o (Miloradu) Veljoviću (bivšem direktoru policije-prim. nov.) i to pre četiri godine…U čak četiri navrata Sektor je poslao izveštaj o Pušiću, a među njima i onaj sa oznakom strogo poverljivo”….

Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu stranke utvrđeno je da je u dnevnom listu „Kurir” 28 dana za redom o njemu pisano, da je na naslovnoj strani izlazilo sve u vezi sa njegovim poslom i sve same neistine. Kada je mislio da je sve gotovo izašla je serija od osam tekstova u julu 2014. godine, a jedna od neistina i u tekstu objavljenom 24. 7. 2014. godine. Kada su izašli ti tekstovi tražio je da se formira radna grupa koja bi ispitala istinitost navoda „Kurira”. Radna grupa je ustanovila da nema nikakvog nezakonitog rada. Kako bi se okončala čitava stvar, podneo je zahtev da ga razreše dužnosti zamenika načelnika UKP, što je i učinjeno. Naveo je da je u tekstu prikazan navodno skenirani dokument, izveštaj Unutrašnje kontrole policije, a to je predstavljeno kao da je tužilac predmet istrage, što je apsolutno netačno. Unutrašnja kontrola funkcioniše tako da je dužna da po nekoj pritužbi obavi određene aktivnosti radi utvrđivanja istinitosti navoda pritužbe, a da je to bilo više puta povodom njegovog rada, ali da je reč o uobičajenoj stvari i zna da nije predmet neke kontrole. Sve kontrole su okončane tako što je izveštaj o izvršenoj kontroli prosleđen kabinetu ministra, što je uobičajeni način postupanja u slučaju da se utvrdi da nema nikakvih nezakonitosti. Koliko je video sa tog skeniranog dokumenta, reč je o nekoj kontroli iz 2005, 2011. i 2012. godine, pri čemu ne zna da li je taj dokument istinit, ali pod pretpostavkom da jeste, to je uobičajeni postupak u kontroli po pritužbi. Novinari „Kurira“ ga nikada nisu kontaktirali ni povodom ovog teksta ni povodom nekog drugog. Već dve godine se leči kod neuropsihijatra zbog svih tekstova koji su o njemu izlazili, a dodatno mu se u 2014. godini, kada su nastavili da pišu o njemu, pogoršalo zdravstveno stanje. Ima visok krvni pritisak, povišen mu je šećer, danima ne spava zato što ima užasnih neprijatnosti od okruženja, jer je i komšijama i poznanicima, kao i rodbini i kolegama morao da objašnjava da je neistina ono što je objavljeno u ovom i drugim tekstovima. Apsolutno je zgrožen činjenicom da je prikazan kao član mafije na naslovnoj strani i sa nazivom prljava značka…

Iz iskaza svedoka Danijele Luković utvrđeno je da je ona kao novinar bila autor teksta od 24. 7. 2014. godine, kada je tadašnja urednica rekla da je uredništvo dobilo informaciju da je načelnik unutrašnje kontrole MUP-a tražio da se obavi unutrašnja kontrola nad radom Bogdana Pušića, kao i još trojice pripadnika policije koji su navedeni u tekstu, a zbog tekstova koji su o njima izlazili u „Kuriru“. Zvala je svoje izvore iz policije i utvrdila da je zaista tačno da se sprovodi određena istraga o ovome što je „Kurir“ prethodno pisao o Pušiću i ostalima. …Svedok je navela da je poslala SMS poruku tužiocu, pre nego što je izašao tekst. Navedeni tekst je objavljen i na internet izdanju istih dnevnih novina 24. 7. 2014. godine pod naslovom „Dokaz: šefovi policije uhvaćeni na delu“.

 Imajući u vidu napred izneto, a posebno sadržinu kako navedenog teksta (te njegov naslov i podnaslov), objavljenog 24. 7. 2014. godine, (a u internet izdanju 24. 7. 2014. godine), kao i prethodno objavljenu seriju tekstova tokom 2013. godine, prvostepeni sud je našao da se radi o sadržaju koji je podoban da povredi čast i ugled tužioca, odnosno da ima lezionu sposobnost, sa kojih razloga je tuženi, kao izdavač tog lista, odgovoran da mu naknadi nematerijalnu štetu, koju je pretrpeo usled objavljivanja istih. Odgovornost tuženog je zasnovana na odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nije postupao s pažnjom primerenom okolnostima, a koja se odnosi na obavezu da se pre objavljivanja informacije proveri poreklo, istinitost i potpunost podataka o događaju, pojavi ili ličnosti na koju se odnosi objavljena informacija, pa je prvostepeni sud odlučio da pravno lice koje je osnivač javnog glasila(“Kurira”-prim. nov) tužiocu po ovom osnovu isplati iznos od 50.000 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom….

STAV APELACIONOG SUDA: Polazeći od ovako pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koje se ni žalbenim navodima tužioca i tuženog ne dovodi u sumnju, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je našao da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu nematerijalnu štetu koju je pretrpeo na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda….

Naime, iz dokaza izvedenih tokom trajanja postupka pred prvostepenim sudom proizilazi da tuženi ni na koji način, shodno pravilima o teretu dokazivanja, nije dokazao da su objavljene informacije istinitog sadržaja, a i po nalaženju ovog suda nije moguće pravdati povredu ličnih prava iskazom čija se istinitost ne zna (niti je taj iskaz na adekvatan način proveren), niti se isti može pravdati ni postojanjem opravdanog interesa za takvim netačnim prikazivanjem (na primer, radi obaveštavanja javnosti i slično), odnosno da se u konkretnom slučaju ne radi o primerenom sredstvu za ostvarivanje drugih interesa i ciljeva (na primer, da je tužilac javna ličnost sa čijom “delatnošću” javnost ima pravo da bude upoznata).

Ovo sa razloga što navedeni tekst (kao i prethodno objavljena serija tekstova) po svom smisaonom i strukturnom značenju predstavlja informaciju koja poseduje lezionu sposobnost, odnosno sposobnost da povredi čast i ugled tužioca, s obzirom na prepoznatljivost subjekta informacije (objavljivanjem njegovog imena i prezimena, funkcija, kao i fotografija), njegovu ličnu pogođenost sadržinom informacije, a posebno njenu neistinitost, koju je nematerijalnu štetu tužilac trpeo u periodu kome je navedena serija tekstova objavljivana, kao i u vreme objavljivanja teksta od 24. 7. 2014. godine, što je, kao i ostale relevantne okolnosti, prvostepeni sud pravilno imao u vidu prilikom odlučivanja o osnovu tužbenog zahteva.

Neosnovani su navodi žalbe tuženog („Adria Media Grup“) da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu povrede pravila novinarske pažnje i povrede prava na prezumpciju nevinosti. Naime, u navedenom spornom tekstu se navodi da je reč o raskrinkanim čelnicima MUP-a, da se radi o mafiji, kao i da je tužilac sprečio hapšenje Petra Matijevića i stopirao istragu o iznudi Bogdana Rodića, što sve kod prosečnog čitaoca može da izazove zaključak da se radi o licima koja zloupotrebljavaju službeni položaj, a što predstavlja krivično delo, a u konkretnom slučaju da se radi o utvrđenoj odgovornosti tužioca.

Ovo sa razloga što iz stanja u spisima i izvedenih dokaza proizilazi da je u konkretnom slučaju izostalo poštovanje obaveze koja sprečava povredu prava ličnosti, te da objavljene informacije nisu zasnovane na proverenim i dokazanim stvarnim odnosima i činjenicama, koji u svojoj sveukupnosti upućuju na određeni istiniti zaključak, pa su neosnovani i žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da ima u vidu da dužnost novina nije da saznaju apsolutnu istinu, jer se u konkretnom slučaju ne radi o kritici, već nizu informacija o ličnosti i (protivzakonitog) rada tužioca, čija istinitost nije ni na koji način dokazana izvedenim i predloženim dokazima, iz čega sledi da iste sadrže neproverene i neistinite informacije, koje prevazilaze pravo na iznošenje kritičkog mišljenja i sadrže kvalifikacije i ocene čije iskazivanje se ne može pravdati opravdanim interesom javnosti da bude upoznata sa delovanjem tužioca kao javne ličnosti, pa se tim kao ni ostalim žalbenim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude…..

Međutim, osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prilikom odlučivanja o visini pravične naknade na ime nematerijalne štete koju je pretrpeo, prvostepeni sud propustio da pravilno primeni materijalno pravo i to odredbu čl. 200 Zakona o obligacionim odnosima, pa je s obzirom na sve okolnosti slučaja, kao što su intenzitet duševnih bolova i trpljenja neprijatnosti zbog iznošenja netačnih informacija kojima je tužilac bio izložen u sredini u kojoj živi sa svojom porodicom i radi, dostupnost tih informacija velikom broju ljudi, značaj povređenog dobra i cilj kome naknada nematerijalne štete služi, ovaj sud je (Apelacioni sud u Beogradu - prim. nov.) našao da tužiocu po navedenom osnovu , pored iznosa dosuđenog stavom prvim pobijane presude, pripada iznos od još 50.000 dinara….

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 153/17 od 22. 6. 2017. godine)

____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Kako sud sudi novinarima i medijima“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog (Ringier Axel Springer iz Beograda, pim. UNS) za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P3.180/16 od 10. 05. 2017. godine, stavom prvim izreke, konstatuje se da je tužilac povukao tužbu u delu u kome se traži da sud utvrdi da je tuženi objavio neistinite podatke u tekstu objavljenom u dnevnom listu „Alo“ dana 13. 05. 2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 100.000.000.00 dinara, sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 202.350,00 dinara...

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući je u stavovima drugom i trećem izreke, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je dao odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost prvostepene presude ...Apelacioni sud (u Beogradu, prim. UNS) je našao da je žlba neosnovana.

U sprovedenom postupku, prvostepeni sud nije počinio nijednu od bitnih povreda odredaba parničnog postupka...na koje apelacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnom listu „Alo“ dana 13. 05. 2016. godine objavljen je tekst sa nadnaslovom „Dragan Marić na čelu protesta“, naslovom Tadićev bombaš se dohvatio patke“, a u tekstu je navedeno da je bombaš na čelu protesta povodom rušenja Savamale, da se Dragan Marić iz Valjeva koji je pre pet godina sa dve ručne bombe upao u Predsedništvo Srbije, našao među prvima u protestnoj šetnji, uz podsećanje da je ...2009. godine napravio petočasovni haos u zgradi Predsedništva u kojoj se nalazio tadašnji predsednik Boris Tadić, da je dramu započeo u 12 sati kada je u tu instituciju na Andrićevom vencu ušetao sa dve ručne bombe, da je njegov suludi čin aktivirao veliki broj  pripadnika vojske i policije, da je tek nakon pet sati neprestanih pregovora ovaj Valjevčanin predao bombu sa koje je uklonio osigurač da bi se posle pet minuta predao policiji, a u antrfileu je navedeno da je Marić pre pet godina sa dve ručne bombe upao u Predsedništvo, dok su u tekstu objavljene dve slike tužioca ispod kojih je navedeno“ U prvom redu na protestu“, „Ne davimo Beograd“ i „Tražio je ostavku gradskog rukovodstva“, kao i slike policajaca ipod kojih je navedeno „policija ga privela na Andrićevom vencu 2011. godine“. Prema izveštaju MUP-a od 21. 2. 2017. godine, BIA od 9. 3. 2017. godine, Vojnoobaveštajne agencije MO od 14. 3. 2017. godine, Generalštaba VS od 14. 3. 2017. godine i Vojno-bezbednosno agencije MO od 14. 3. 2017. godine, njihovi pripadnici nisu   neposredno učestvovali u razoružavanju i lišavanju slobode  tužioca dana 21. 5. 2009. godine. Prema stranačkom iskazu tužioca, u navedenom tekstu navadene su nesitine i to da su pripadnici vojske bili angažovani radi njegovog razoružavanja i hapšenja u zgradi  Predsedništva, da su pregovori vođeni od 12 do 17 časova, da nikakvih pregovora nije bilo u tom intervalu, da pregovori počinju tek u 17.15 časova po ispunjenju dva njegova uslova, da je koristio replike bombi, a ne prave bombe, da je sa tih replika bio skinut osigurač, ali nisu bile prave bombe, da je teška uvreda kada novine napišu za nekoga da je „sulud“ jer kada se skinu prva slova „su“ onda ostaje „lud“, da je naslov stavljen u tabloid da bi se zainteresovali čitaoci, da je taj naslov korektno stavljen, da želi (tužilac, prim. UNS) da da se reč „bombaš“ ili „atentator“ održava u medijima, što mu ne godi kada čuje, ali to mora da trpi i stoički podnosi sve dok ne dokaže da nije bio razoružan i uhapšen, da je protiv njega zbog događaja u Predsedništvu vođen krivični postupak zbog dva krivična dela i to posedovanje eksplozivnih sredstava i ugoržavanje sigurnosti, zbog čega je osuđen na 32 meseca za oba ta dela i izrečena mu je jedisntvena kazna u trajanju od 25 meseci koju zatvorsku kaznu je izdržao. Iz izveštaja jedinih pet sigurnosno-bezbednosnih institucija koje su tog dana mogle da izvrše njegovo razoružavanje i hapšenje, proističe istovetan odgovor, da ga oni nisu razoružali i uhapsili 21. 5. 2017. Iako ga niko od tih formacija nije razoružao i uhapsio, da sledi istovetan zaključak da je kidnapovan, ali nije bitno od strane koga. U pogledu slike u donjem desnom uglu na kojoj se nalaze policajci i konstatacija „Policija ga privela na Andrićevom vencu 2011. godine“, da se predmetni događaj dogodio 21. 05. 2009. i ta informacija nije istinita, jer njega policija tog dana nije privela. Pregovori su počeli u 17.15 i trajali do 19.30 časova. Iz iskaza svedoka Jovane Nikolić utvrđeno je da je ona autor teksta „Tadićev bombaš se dohvatio patke“, da pre objavljivanja članka nije kontaktirala tužioca, da je smatrala da nije bilo ni potrebno da ga kontaktira zato što se pisalo o činjenicama koje su se već dogodile i o kojima se pisalo u medijima, da su u tekstu objavljene opšte poznate informacije, a da je njeno mišljenje da ući sa dve bombe u Predsedništvo jeste suludi čin, zbog čega je tako i napisala, a informacija da su pregovori trajali pet sati je takođe iz drugih medija.

ODLUKA PRVOSTEPNOG SUDA: na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja...prvostepeni sud je odlučio kao u izreci. Najpre je imajući u vidu čl. 10 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, odredbu čl. 4 Ustava RS, te članove 2 i 5 Zakona o javnom informisanju, zaključio da postoji opravdan interes javnosti da dobije informacije koje se tiču predmetnog događaja, i da je o predmetnom događaju izveštavano na način da tužiocu nisu povređeni čast i ugled što bi opravdavalo dosuđivanje tužiocu naknade nematerijalne štete. Po nalaženju prvostepenog suda, novinari su postupali sa s dužnom novinarskom pažnjom primerenoj okolnostima, imajući u vidu i činjenicu da se radi o dnevnim novinama, zbog čega objavljivanje ove informacije nije zabranjeno. Prvostepeni sud je našao da u konkretnom slučaju ne bi bilo ni društveno opravdano dosuđivanje naknade štete tužiocu po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, s obzirom da objavljena informacija sa navedenim slikama nema lezionu sposobnost da bi u smislu citiranih zakonskih propisa opravdavala dosuđivanje naknade. Tužilac na kome je teret dokazivanja nije dokazao da je usled objavljivanja predmetnog članka pretrpeo nematerijalnu štetu koju tužbom potražuje. Prilikom odlučivanja prvostepeni sud je posebno imao u vidu  da je tužilac naveo da je naslov korektno stavljen, da on želi da se reč „bombaš“ ili  „atentator“ održava u medijima, i da navođenjem da je bombaš evidentno nije dokazao da je pretrpeo nematerijalnu štetu koju tužbom potražuje, pri čemu je sud posebno imao u vidu da je tužilac pravosnažno osuđen zbog izvršenja krivičnih dela i to zbog posedovanja eksplozivnih sredstava  i ugrožavanja sigurnosti u zgradi Predsedništva Srbije. Prilikom odlučivanja prvostepeni sud je imao u vidu da je u vreme izvršenja navedenih krivičnih dela predsednik Srbije bio Boris Tadić, zbog čega ovaj naslov nema lezionu sposobnost koja bi predstavljala osnov za naknadu štete tužiocu. Ni sam navod u tekstu da se radilo o „suludom činu“, takođe ne predstavlja osnov za naknadu nematerijalne štete, s obzirom da u tekstu sam tužilac nije nazvan suludim, već je tako okarakterisan njegov akt, zbog koga je kako sam navodi pravosnažno osuđen. U situaciji kada je tužilac pravosnažno osuđen za navedena krivična dela za drugačiju odluku irelevantni su navodi tužioca da su u tekstu netačni navodi u pogledu njegovog lišenja slobode i dužina trajanja pregovora, koji pri napred izloženom, takođe nemaju lezionu sposobnost da povrede čast i ugled tužioca u meri koja bi predstavljala osnov za nknadu štete.

STAV APELACIONOG SUDA: Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je odbio tužbeni zahtev tužioca odlučivši kao u izreci, jer je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje,  pravilno primenio materijalno pravo, i za svoju odluku dao jasne razloge koje prihvata i drugostepeni sud, a koji žalbenim navodima nisu dovedeni u sumnju.

Najpre, ne može se prihvatiti tvrdnja tužioca koju je iznosio tokom trajanja prvostepenog postupka, a što sada ponavlja i u žalbi da „suludi čin“ zapravo ukazuje da je tužilac lud, jer se takav zaključak ne može uopšte izvesti, a osim toga, „suludi čin“ predstavlja vrednosni sud, koji je novinarka, autorka teksta iznela, što ne daje tužiocu pravo za naknadu nematerijalne štete. Dalje, ugled i čast tužioca nisu mogli biti povređeni i samim tim nije mogao trpeti duševne bolove zbog povrede časti i ugleda ni zbog toga što su pregovori, kako on navodi trajali kraće i ne u vremenskom periodu koji je autor teksta naveo, dok je u pogledu lišavanja slobode tužioca, a imajući u vidu izveštaje koje je tužilac priložio, čak i da je neistinita informacija da tužioca nisu lišili slobode pripadnici policije, takva informacija nije podobna da povredi čast i ugled  tužioca, jer  je tužilac nesporno bio lišen slobode, a zatim i osuđen pravosnažnom presudom za dva krivična dela koje je izvršio u Predsedništvu Srbije, niti je autor teksta trebalo detaljno da proverava i upušta se u utvrđivanje ko je tačno tužioca lišio slobode, pri činjenici da su pripadnici policije ovlašćeni da lišavaju slobode, u skladu sa zakonom. To što je ispod fotografije sa slikom policajaca navedeo da se događaj u Predsedništvu odigrao 2011, a ne 2009. godine, takođe nije leziono sposobna...Imajući u vidu navedeno, žalbeni navodi kojima zapravo tužilac ukazuje da novinar nije postupio sa dužnom novinarskom pažnjom, da je laž da je uhapšen i da je zapravo 21. 5. 2009. godine kidnapovan, a što je dokazao sa dokumentima  pet državnih organa koji su pročitani tokom dokaznog postupka, nisu od uticaja, jer tužilac zapravo ne osporava da je tog dana u Predsedništvu Republike Srbije lišen slobode, ali tvrdi da ga nisu lišili slobode nadležni organi, pri čemu se ne može smatrati  da je potrebno da se novinar upušta i istražuje koja je od nadležnih službi lišila slobode tužioca, odnosno da li je tužilac kako navodi kidnapovan, kod činjenice da tužilac nije dokazao da nije lišen slobode u zgradi Predsedništva, kao i da je takva informacija bila dostupna javnosti, pa da bi se moglo govoriti da je objavljivanjem informacije da ga je policija lišila slobode, a nije bio lišen slobode, povređena njegova čast i ugled....

( Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 191/17 od 28. 09. 2017. godine)

____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Kako sud sudi novinarima i medijima“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Novinari nisu obavezni da utvđuju potpunu istinu, ali poreklo informacije moraju da provere pre objavljivanja

PRESUDA: POTVRĐUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3.br.197/16 od  25. 5. 2017. godine  u delu stava prvog izreke kojim su obavezni tuženi (“Insajder tim” i Dragan Vučićević, prim. UNS) da tužilji (T. S. iz Beograda, prim. UNS) solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate iznos od 200.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i u stavu drugom izreke, a žalba tuženih u tom delu ODBIJA, kao neosnovana.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u beogradu P2.br.197/16 od 25. 5. 2017. godine u preostalom delu stave prvog izreke tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev da se obavežu tuženi “Insajder tim”  d.o.o. iz Beograda i Dragan Vučićevim iz Beograda, da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenje duševne bolove zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od još 100.000 dinara…, kao neosnovan.

OBRAZLOŽENjE: Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi (“Insajder tim” i Dragan Vučićević, prim. UNS) da tužilji (T. S. iz Beograda, prim. UNS) na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenje duševne bolove zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate od 300.000 dinara…

Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka solidarno isplate iznos od 131.300 dinara.

Protiv navedene presude žalbu su blagovremeno izjavili tuženi…

Tužilja je blagovremeno dala odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude…Apelacioni sud (u Beogradu) je našao da je žalba tuženih delimično osnovana….

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnim novinama “Informer” …na strani 13, uz donju marginu, objavljen je tekst novinara Milana Stojadinovića sa naslovom” …uhvaćena sa…skanka”. U tekstu je navedeno da je beogradska policija uhapsila četiri devojke koje su krijumčarile drogu sa Kosova u Beograd i da je zaplenila 42 kg “skanka”, da je vođa ženske bande državljanka Crne Gore M. V. (24) i da je drogu prodavala na ulici sa svojom devojkom K. J.(23) i još dve saradnice T. S. (25) I M. V. (26), koje su takođe u intimnoj vezi, da je policija postavila zasedu M. koja je došla iz Prizrena i da su u njihovom prtljagu pronašli ukupno 13 kilograma “skanka”, da je u nastavku akcije pretresen stan u Krnjači koji su iznajmile osumnjičene i da je tamo pronađeno još 15 kilograma “skanka” spremnog za prodaju. Ovaj tekst je sastavljen na osnovu zvaničnog saopštenja MUP RS br. 425/12 od 28. 12. 2012. godine u kome je navedeno da je beogradska policija lišila slobode četiri osobe kod kojih je pronađeno oko 40 kg “skanka” zbog osnovane sumnje da su pričinile krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, navedeno je da je među licima lišenim slobode I T. S. (1987), zbog sumnje da se u autobusu koji saobraća na relaciji Prizren-Beograd nalazi putnik koji u koferu nosi veću količinu narkotika, da je pregledom kofera osumnjičene M. V. pronađeno oko 12 kg “skanka”, a da je u nastavku akcije pregledom stana u Krnjači koje su iznajmile osumnjičene pronađeno dodatnih 29 kg “skanka” koji je bio upakovan i spremljen za dalju distribuciju. Tužilja je zadržana od strane policije 24 časa i za sporni tekst je saznala po izlasku iz pritvora. Porodica tužilje, kao i njeni prijatelji i poznanici prepoznali su da se sporni tekst odnosi na nju, što je tužilja teško podnela, naročito je pogodio naslov pod kojim je objavljen tekst. Pre objavljivanja  spornih informacija autor teksta nije pokušao da kontaktira tužilju povodom spornog teksta. Tužilja se nije obratila redakciji navedenog lista (“Informer”, prim. UNS) radi objavljivanja demantija ili ispravke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je u spornom tekstu, bez obzira što nije označena punim imenom i prezimenom tužilja učinjena prepoznatljivom za deo javnosti, što je dovoljno za osnovanost tužiljinog zahteva za naknadu štete. Dalje je zaključio da tuženi nisu sa pažnjom premerenom okolnostima proverili istinitost informacija pre njihovog objavljivanja, pa kako su objavljene informacije neistinite (njihovu istinitost tuženi nisu dokazali) i podobne da povrede tužiljinu čast, ugled i dostojanstvo u smislu formiranja mišljenja  kod javnosti da je tužilja “lezbo dilerka”, u intimnoj  vezi sa M. V. i da je prodavala drogu na ulici sa ostalim devojkama koje su lišene slobode, iz kojih razloga su tuženi Dragan Vučićević, kao odgovorni urednik i “Insajder tim” d.o.o. kao izdavač (koji odgovara bez obzira na krivicu) u obavezi da tužilji solidarno naknade štetu koju trpi objavljivanjem neistinitih informacija.

STAV APELACIONOG SUDA: Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijlano pravo i to odredbe članova  3, 4, 79 i 80 Zakona o javnom informisanju, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge, koje u navedenom delu prihvata i drugostepeni sud kao pravilne i na zakonu zasnovane.

Međutim, po nalaženju drugostepenog suda, materijalno pravo sadržano u odredbi člana 200 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima pogrešno je primenjeno prilikom odlučivanja o visini pravične novčane naknade kojom se tužilji pruža satisfakcija za pretrpljenje duševne bolove zbog povrede časti i ugleda. Naime, imajući u vidu  intenzitet napada na ugled i čast tužilje, način i sredstvo kojim je to učinjeno, sredinu u kojoj tužilja živi i studira, sa jedne strane, ali i činjenicu da je spornim tekstom tužilja učinjena prepoznatljivom  delu javnosti-porodici, prijateljima  i poznanicima i da nije tražila objavljivanje demantija, Apelacioni sud u Beogradu na osnovu člana 200 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima i člana 232 ZPP (Zakona o parničnom postupku, prim. UNS), nalazi da iznos od 200.000 dinara  predstavlja pravičnu i odgovarajuću naknadu za trpljenja tužilje. Za iznos preko dosuđenog, zahtev tužilje je previsoko postavljen i odbijen kao neosnovan...

Nasuprot žalbenim navodima pobijana presuda sadrži jasne razloge za nepostupanje tuženog sa dužnom novinarskom pažnjom. Pritom se neosnovano tuženi pozivaju da je sporni tekst napisan na osnovu zvaničnog saopštenja MUP-a i da su pribavljene informacije od njihovih izvora iz MUP-a, te da prvostepeni sud nije imao u vodi da nije obaveza novinara da utvrđuje materijalnu istinu i da dokazuje tačnost infromacija.

Naime, i po oceni ovog suda (Apelacionog suda u Beogradu, prim. UNS), imajući u vidu težinu činjenične tvrdnje koje su iznete a koje tužilju predstavljaju kao dilera droge i da je u homoseksualnoj vezi, tužilja je stavljena u negativan kontekst, pa je obaveza tuženih bila da izvrše potpunije provere. Ovo tim pre što su tuženi imali zvanično saopštenje policije o spornom događaju koji je opisan u tekstu, pa su informacije mogli objaviti potpuno i tačno, a što oni nisu učinili. Tuženi su suprotno tome, izašli izvan sadržine tog saopštenja i tužilju označili kao “lezbo-dilera”. Pozivanje tuženih na to da su ove druge informacije dobijene od izvora iz MUP-a, ne može ih osloboditi drugih obaveza koje dužna pažnja podrazumeva, posebno obaveza da se pokuša pribaviti izjava tužilje o tome.

Tačno je da obaveza novinara i odgovornog urednika nije da utvrđuju potpunu istinu, ali postoji njihova obaveza da u smislu člana 3 stav 1 Zakona o javnom informisanju, pre objavljivanja informacije  sa pažnjom primerenom okolnostima provere njihovo poreklo, tačnost i potpunost, a što je izostalo u konkrtetnom slučaju. Pošto tuženi nisu dokazali da su postupali u smislu navedene zakonske obaveze, na njima je bio teret dokazivanja istinitosti spornih informacija….

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu GžZ. 197/17 od 13. 12. 2017. godine)

PRESUDA: ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje (Lj. P. S. iz Beograda) i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P3. br. 161/13 od 17.5.2017. godine.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P3.br 161/13 od 17. 5. 2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni  zahtev tužilje Lj. P. S. iz Beograda, kojim je tražila da se obavežu tuženi „Custom group“ d.o.o. iz Beograda i Saša Milovanović...kao odgovorni urednik lista „Kurir“. Da joj solidarno na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, isplate iznos od 150.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od po 67.700 dinara...

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužilja, pobijajući presudu u celini...

Apelacioni sud je ispitao pobijnu presudu...pa je ocenio da izjavljena žalba nije osnovana.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja Lj. P. S. je bila učesnica rijaliti programa „Farma“, koji je prikazivan na televiziji Pink, u periodu od 19. 3. 2013. godine do 4. 7. 2013. godine, a koji podrazumeva prenos uživo svih događaja iz ovog programa među učesnicima programa, 24 časa dnevno, svih sedam dana u nedelji. Dok je tužilja bila učesnik ovog programa koji je emitovan uživo, bivši suprug tužilje K. S. bio je u pritvoru... a, njihova maloletna ćerka A. boravila je u kući oca..., zajedno sa A. Č, koji se predstavljao kao njen staralac i koji je bio u bliskoj vezi sa tužiljom, a za vreme dok je tužilja bila učesnik farme i sa njenom maloletnom ćerkom A, koja je posle ostala u drugom stanju i rodila dete. Dana 3. 5. 2013. godine u dnevnom listu „Kurir“, u rubrici „Star“, objavljen je tekst pod naslovom „Lj. dečko napravio dete njenoj ćerki?“, nadnaslovom „Šokantno: (Lj.) P. će postati baba, a koji je najavljen i na naslovnoj strani tako što je prikazana fotografija u prisnom zagrljaju tužilje sa A. Č. i tekstom „Lj. P. dečku A. šalje pozdrave sa „Farme“ , a ne zna da on spava sa njenom maloletnom ćerkom“, u kojem se navodi i da je A. zaveo maloletnu A, da je duplo stariji od nje, da iako se zabavlja sa Lj. P. S. ima svoju porodicu i suprugu koja čeka četvrto dete. Takođe se navodi da je majka Lj. P. S. vodila devojčicu kod ginekologa koji je navodno rekao da je unuka nevina. U tekstu se navodi da je S. S. (stric maloletne A, prim. UNS-a) na svojoj Fejsbuk stranici objavio ono što je njegov brat K. poručio iz zatvora, a to je da su mu deca ugrožena, da uz pomoć njegove žene Lj. P. S. njegovom kućom hara A. Č, te da mu zavodi ćerku koja ima 16 godina...Na društvenim mrežama postoje snimci koji su zabeležili da je tužilja slala pozdrave A. dok je bila u programu koji je emitovan uživo na televiziji „Pink“. Novinsko-izdavačko društvo „Kurir-info“ d.o.o. koje je promenilo ime u „Custom group“ d.o.o. ...osnovač je dnevnog lista „Kurir“, a u vreme objavljivanja teksta glavni i odgovorni urednik javnog glasila „Kurir“ bio je tuženi Saša Milovanović.

STAV APELACIONOG SUDA: Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, za koju je dao dovoljno razloga, koje prihvata i Apelacioni sud. Naime, pravilno je zaključio prvostepeni sud da informacija da je, za vreme dok je učestvovala u programu koji je emitovan uživo, tužilja slala pozdrave svom dečku A. Č. nije neistinita informacija, zbog čega tužilji po tom osnovu ne pripada naknada štete, u smislu člana 79 Zakona o javnom informisanju, ali ni po osnovi činjenice da se u ovom tekstu iznose informacije iz njenog privatnog života. Takođe, pravilno je zaključio prvostepeni sud da je tužilja u periodu kada je objavljen tekst u kom su sadržane informacije iz njenog privatnog života, a to je da će postati baba sa 34 godine i da je njena maloletna ćerka koja ima 16 godina ostala u drugom stanju sa njenim dečkom, bila učesnica programa koji se emitovao uživo na televiziji Pink...u kom je tužilja svojevoljno svoj privatni život izložila javnosti...tako što su prikazivani odnosi između učesnika i njihov privatni život, iz čega sledi da je tužilja svojim ponašanjem kroz učešće u ovom programu, koji je emitovan uživo u dužem vremenskom periodu, dala povoda za objavljivanje svih ovih informacija iz njenog privatnog života, zbog čega nije ni potreban njen pristanak za objavljivanje istih...Osim navedenog, pravilno je zaključio prvostrepeni sud da se informacija da je majka tužilje vodila njenu stariju ćerku kod ginekologa i da je ginekolog dao mišljenje da je njena ćerka nevina, ne odnosi na tužilju, već na njenu ćerku i njenu majku, zbog čega, nezavisno od toga da li je ova informacija netačna, kako tužilja tvrdi, nema pravo na naknadu štete, jer se ova informacija ne odnosi na nju, pa prema tome tužilja nije aktivno legitimisana da traži naknadu štete zbog ove objavljene informacije...

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi žalbe kojim se ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to članove 43 i 45 Zakona o javnom informisanju, isticanjem da tuženi nisu imali pravo da bez saglasnosti tužilje iznose informacije iz njenog privatnog života. Naime, reč je o televizijskom formatu takvog tipa u kom učesnici zarad velike gledanosti i opstanka u rijalitiju, koji su ujedno konkurenti jedni drugima za osvajanje novčane nagrade i pri tome dugi vremenski period izolovani, iznose jedni o drugima informacije iz privatnog života, kako bi diskreditovali konkurenciju. U ovakvoj vrsti programa tužilja je svojevoljno svoj privatni život izložila javnosti, jer je ovaj program emitovan 24 časa sedam dana u nedelji, zbog čega je, prihvatajući učešće u ovakvom tipu programa, posredno prihvatila i da se interes javnosti i ciljne grupe rijaliti programa, za njen privatni život bude veći, odnosno na posredan način tužilja je dala pristanak za objavljivanje informacija iz njenog privatnog života, a kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud...

 (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 190/17 od 14. 9. 2017. godine)

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Zbog nedozvoljenog objavljivanja fotografije kazna 70.000 dinara

P R E S U D A: POTVRĐUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3 br. 114/16 od 13. aprila 2017. godine u delu stava prvog izreke kojim su obavezani tuženi Ljiljana Stanišić, Marija Kordić i “Adria Media Group” d. o. o, svi iz Beograda da tužilji A. B. iz Beograda na ime naknade nematerijalne štete solidarno plate iznos od 70.000 dinara sa zateznom kamatom…I u stavu četvrtom izreke  i u ovom delu žalba tuženih…ODBIJA kao neosnovana.

PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu p3 br. 114/16 od 13. aprila 2017. godine  u preostalom delu stave prvog izreke tako što se ODBIJA tužbeni zahtev kojim je tužilja A. B. iz Beograda tražila da se obavežu tuženi…da joj na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate još iznos od 30.000 dinara da zateznom kamatom…kao neosnovan.

 OBAVEZUJE SE tužilja A.  B. iz Beograda da tuženima Ljiljani Stanišić. Mariji Kordić I “Adria media Group” d.o.o., svi iz Beograda, solidarno naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosz od 25.800 dinara…

ODBIJA SE zahtev tužilje A. B. za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

O B R A Z L O Ž E Nj E: Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje te obavezano tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete  solidarno plate iznos od 100.000 dinara sa zateznom kamatom…Stavom drugim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje  u delu sporedne tražbine kojim je tražila da sud obaveže tužene  da joj na dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 100.000 dinara solidarno plate zateznu kamatu…Stavom trećim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud obaveže tužene  da joj na ime naknade nematerijalne štete  solidarno plate  preko dosuđenog iznosa od 100.000 dinara a do traženog iznosa  od 500.000 dinara, za iznos od još 400.000 dinara, sa zateznom kamatom…Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka pa su obavezani tuženi  da joj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 54.200 dinara sa zateznom kamatom… Stavom petim izreke, delimično je odbijen  zahtev tužilje  za naknadu troškova parničnog postupka u delu  u kome je tražila da sud obaveže tužene da joj solidarno isplate zateznu kamatu…na iznos dosuđenih troškova parničnog postupka  u iznosu od 54.200 dinara…

Protiv navedene presude žalbu su izjavili tuženi, pobijajući je u stavu prvom i četvrtom izreke, iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je odgovorila na žalbu tuženih.

Ispitujući prvostepenu presudu…apelacioni sud je ocenio da je žalba tuženih delimično osnovana.

Potpuno i pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice i i to da je u dnevnom listu “Kurir” …čiji je u to vreme glavni i odgovorni urednik bila drugotužena (Marija Kordić, prim. UNS), a izdavač i osnivač trećetuženi (Adria Media Group”, prim. UNS), na naslovnoj strani objavljena fotografija tužilje, bez njenog znanja i pristanka, i prateće informacije”…tajne fotke A. B. plus fotografija unutra”. Na stranama 20. i 21. ovog izdanja objavljen je tekst čiji je autor prvotužena, (Ljiljana Stanišić, prim. UNS), pod naslovom “…zvuči poznato)…- Ovako je A. izgledala…operacija” i pod naslovom ”B. se slikala pre…I te slike poslala svom hirurgu u Š, koji ju je podmladio i ulepšao pre dve godine” u okviru teksta su objavljene još četiri fotografije tužilje koje je snimila lično tužilja 2011. godine. U posedu ovih fotografija bile su samo tužilja  i njena kuma, kojoj je tužilja fotografije prosledila elektronskom poštom. Objekat fotografije je lice tužilje koje je snimila od napred i iz profila, a na jedno je fotografisala  i svoj vrat sa delom lica. Uz ove tri fotografije objavljen je komentar “nekad”, a uz četvrtu fotografiju, na kojoj se vidi našminkano lice tužilje objavljen je komentar “sad”. Sve fotografije, koje tuženi nisu dobili od tužilje, objavljene su bez saglasnosti i prethodnog kontaktiranja tužilje.

Zbog objavljivanja fotografija, koje su iz njene privatne kolekcije i bez njenog pristanka, tužilja se osećala postiđeno i uzrujano, bila je prinuđena da svojim bližim prijateljima i unucima, ali i obožavaocima objašnjava nastalu situaciju pošto su je pitali kako je moguće da je dala tako ružne  fotografije u javno glasilo, kao i da li je moguće da se i takvim stvarima služi kako bi stekla popularnost, s obzirom na to da su ljudi mislili da je lično dostavila novinarima ove fotografije.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo … I pravilno zaključio da su navedenim postupanjem-objavljivanjem fotografija iz lične kolekcije tužilje bez njene saglasnosti tuženi tužilji pričinili štetu u vidu duševnog bola zbog povrede prava na privatnost da su u obavezi da joj solidarno naknade…

Neosnovani su žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, član 82. Zakona o javnom informisanju i medijima, ocenjujući da su u konkretnom slučaju postojali uslovi za objavljivanje predmetnih fotografija bez pristanka tužilje jer je tužilja javna ličnost te da je nesumnjiv interes javnosti da se upozna sa fotografijama koje tužilju prikazuju bez šminke i digitalne dorade. Sa navedenim u vezi je neosnovane i navodi da se na fotografijama vidi samo lik tužilje, odnosno da iste ne sadrže nikakve slike iz privatnog života kojim bi se zadiralo u intimu tužilje. Ovo stoga što, kako pravilno ocenjuje prvostepeni sud, fotografije predstavljaju izvor informacija iz privatnog života tužilje, njen lični zapis lika i kao takve se ne mogu objavljivati bez pristanka tužilje, posebno imajući  u vidu da ih je sačinila za potrebe svog plastičnog hirurga, dakle u medicinske svrhe, i za njihovo objavljivanje nije dala svoju saglasnost. Objavljivanjem predmetnih fotografija povređeno je pravo na privatnost tužilje, u smislu člana 80 stav 4, u vezi stave 1 Zakona o javnom informisanju i medijima

OCENA APELACIONOG SUDA: …I prema oceni drugostepenog suda (Apelacionog suda u Beogradu, prim. UNS), u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi iz člana 82 istog Zakona za objavljivanje predmetnih fotografija bez saglasnosti tužilje jer interes javnosti da se upozna sa ovakvim fotografijama tužilje ne pretežu u odnosu na interes da se spreči objavljivanje istih. Naime, iako je tužilja nesporno javna ličnost i stoga dužna da sa većom tolerancijom  prihvata kritike javnosti objavljene u javnim glasilima, iako je njen privatni život godinama unazad u žiži javnosti, u konkretnom slučaju je reč o objavljivanju fotografija koje je tužilja lično sačinila u medicinske svrhe (radi dogovora oko budućih estetskih korekcija), pravilan je zaključaj prvostepenog suda da, i pored ovih činjenica, javnost nema interesa da se sa ovakvim tužiljinim fotografijama upozna.

Takođe, neosnovan je žalbeni navod tuženih da samo po sebi objavljivanje predmetnih fotografija ne znači da je tužilji naneta nematerijalna šteta i da tužilja nije trpela duševne bolove zbog toga. Postojanje štete i po Zakonu o javnom informisanju i medijima i po Zakonu o obligacionim odnosima, uslov je da bi se ostvarilo pravo na njenu naknadu. Kada se ima u vidu karakter prava na privatnost, kao jednog od prava ličnosti, sama činjenica da je došlo do zadiranja u privatnost, na način kako je to utvrđeno, daje tužilji  pravo na naknadu nematerijalne štete. Otuda tužilja u ovoj situaciji nije ni morala da dokazuje da je taj vid štete pretrpela jer je pretpostavka da samo zadiranje u pravo na privatnost na način kako je to u konkretnom slučaju izvršeno, dovodi do povrede prava ličnosti, a samim tim i do nematerijalne štete. Osim toga, tužilja je u svom iskazu, i navela da se zbog objavljivanja predmetnih fotografija osećala postiđeno i uzrujano.

Međutim, po oceni apelacionog suda, osnovano se žalbom tuženih ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, prilikom utvrđivanja visine pravične naknade nematerijalne štete.

Prema odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti sud će, ako nađe da okolnost slučaja, a naročito jačine bolova i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Imajući u vidu sve subjektivne i objektivne okolnosti konkretnog slučaja, po oceni apelacionog suda, pravična novčana naknada za pretrpljene duševne bolove tužilje zbog povrede prava na privatnost kao vida povrede pravičnosti, iznosi 70.000 dinara. Imajući u vodu značaj povređenog dobra (pravo na privatnost) i sve okolnosti konkretnog slučaja (vrsta fotografija, razlog njihovog snimanja), a naročito cilj kome tražena naknada služi, ovaj sud je ocenio da je, preko navedenog, iznos koji je prvostepeni sud dosudio za ovaj vid pretrpljene nematerijalne štete previsoko odmeren, zbog čega je u ovom delu prvostepena odluka delimično preinačena odbijanjem tužbenog zahteva.

…Pošto su tuženi delimično uspeli sa žalbom, to im se saglasno članovima 153, 154 I 163 ZPP (Zakona o parničnom postupku, prim. UNS), te važeće AT i TT, pripadaju troškovi drugostepenog postupka, za sastav žalbe u iznosu od 18.000 dinara, obračunato sa uvećanjem od 100% na ime zastupanja tri punomoćnika, za taksu na žalbu u iznosu od 3.100 dinara, i za taksu na drugostepenu odluku u iznosu od 4.700 dinara, ukupno 25.800 dinara…

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 181/2017 od 27. septembra 2017. godine)

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Zbog povrede pretpostavke nevinosti „Kurir“ kažnjen sa 200.000 dinara

PRESUDA: ODBIJA SE, kao NEOSNOVANA, žalba tuženog „Adria media group“ d.o.o. Beograd i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P3. 339/14 od 22. 03. 2017. godine, u stavu prvom i u stavu petom izreke.

ODBACUJE SE, kao NEDOZVOLjENA, žalba tuženih Nemanje Pajića, Katarine Blagović i Jelene Đorđević u delu kojim se pobija stav prvi i stav peti presude Višeg suda u Beogradu P3. 338/14 od 22. 03. 2017. godine.

ODBIJA SE, kao NESNOVAN, zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P3. 338/14 od 22. 03. 2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi prvog reda „Adria media group“ d.o.o. Beograd da tužilji Snežani Zeković iz Beograda, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda, slobode i prava ličnosti, usled objavljivanja nadnaslova, naslova i podnaslova, pod kojima su predmetni tekstovi objavljeni u mediju „Kurir“ na dan 16. maja, 17. maja, 1. septembra, 2. septembra i 4. septembra 2014. godine, plati iznos od 200.000 dinara sa zateznom kamatom... Stavom petim izreke obavezan je tuženi prvog reda „Adria media group“ d.o.o. Beograd da tužilji Snežani Zeković iz Beograda, naknadi troškove postupka u iznosu od 131.100 dinara...

Protiv navedene presude žalbu su blagovremeno izjavili tuženi, pobijajući presudu u stavu prvom i petom izreke... Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu... pa je ocenio da je izjavljena žalba nesonovana , a delimično nedozvoljena...

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 16. 05 2014. godine u dnevnim novinama „Kurir“, u rubrici „Vesti“ objavljen je naslov „Mrkina ljubavnica jedva vratila diplomatski pasoš“ i nadnaslovom „Skandal u Vladi, iživljavanje državnih službenika“, a iz kojih proizilazi, da je tužilja, inače bivša šefica kabineta Milutina Mrkonjića, a i dobra prijateljica Milutina Mrkonjića, odbila da vrati ispravu i pošto je otišla iz službe, a da je šef diplomatije Ivan Mrkić zvao i policiju da tužilji oduzme pasoš, da je tužilja dobila diplomatski pasoš u vreme dok je obavljala funkciju šefa kabineta od 2008. do 2011. godine, odnosno dok je bila u ljubavi sa Mrkonjićem, da je diplomatski pasoš zadržala još godinama - vratila ga je nedavno i to pošto su joj ga praktično oteli, da je Ivan Mrkić, pošto je došao na funkciju ministra spoljnih poslova, naredio da se pročešlja spisak ljudi koji imaju diplomatski pasoš, da je na spisku bilo i ime tužilje, bivše Mrkonjićeve šefice kabineta i kako se po gradu naveliko priča, dugogodišnje ljubavnice, da je tužilja 2012. bila  pod istragom policije da je prodavala međunarodne transportne dozvole, da je tužilja navodno pojedinim prevoznicima naplaćivala dozvole, koje se inače dele besplatno, kao i da je, prema izvoru dnevnih novina „Kurir“ iz MSP-a, tužilja na ime tih dozvola sebi protivpravno pribavila milione evra i da je tužilja saslušana krajem 2010. godine u kancelariji u Ministarstvu za infrastrukturu. Dana 17. 5. 2014. godine objavljen je tekst sa nadnaslovom „Ministarstvo saobraćaja staje na put muljanju“ i naslovom „ Zorana Mihajlović češlja sporne dozvole“, a iz kog proizilazi da je prema sumnjama policije, tužilja-šefica kabineta ministra Milutina Mrkonjića, uzela ogromne pare na transportnim dozvolama koje više neće moći da se izdaju bez kontrole, da je po saznanjima „Kurira“ trgovina međunarodnim  transportnim dozvolama  mogla da donese milione spretnim državnim činovnicima u Ministarstvu saobraćaja, da se priča da je tužilja prodavala one koje su bile kritične - italijanske i austrijske i da je cena jedne dozvole, kako se pričalo, bila od 400 do 500 evra, da je policija protiv tužilje pokrenula istragu 2010. godine zbog sumnje da je prevoznicima naplaćivala dozvole, kao i da je saslušana šefica kabineta koja je, po navodima „Kurira“, držala ključ za prodaju 3% dozvola za koje je ministar imao diskreciono pravo da ih dodeli bilo kome.

Dana 1. 9. 2014. godine na naslovnoj strani dnevnih novina „Kurir“ objavljene su informacije „Afera dozvole“, „Mrkina švalerka iznosila milione u Dubai!“, „Noćnim avionima prebacivala keš“, „Destinacija... Policija je više puta sprečila tužilju da otputuje u Dubai“ i „Ovde tužilja i nekadašnja prijateljica Milutina Mrkonjića nosila ogromne sume novca koje je pribavljala muljanjem sa transportnim dozvolama“. Iz teksta koji je objavljen pod nadnaslovom  „Mrkin anđeo htela da odleti sa kešom od transportnih dozvola“ i  naslovom „Švalerka Milutina Mrkonjića iznosila milione u Dubai“, proizilazi da je tekst objavljen u rubrici „Politika“ dnevnih novina „Kurir“ dana 1. 9. 2014. godine, da je bivša šefica kabineta probala više puta da iznese ogromne količine novca i da je policija nekoliko puta vraćala sa aerodroma, da je tužilja, šefica kabineta Milutina Mrkonjića, kada je bio ministar infrastrukture i njegova bliska prijateljica, u više navrata, dok je bila službenik Vlade Srbije, putovala u Dubai kako bi prenela desetina hiljada evra, tj. milione dinara, da je po rečima Miodraga Mikija Rakića, upravo on taj koji je planove tužilje nekoliko puta osujetio, jer je slao policiju, tačnije Premovića, tada savetnika u MUP-u, da vrati novac sa aerodroma, da o tim slučajevima ne postoji nikakav zapisnik, niti je protiv tužilje zbog toga podneta prijava, već su tužilju jednostavno samo fizički sprečili da iznese pare, tako što su joj uzeli pare i pustili, da je u to vreme tužilja bila desna ruka Milutina Mrkonjića, da se nisu odvajali, da je Mrkonjićev anđeo često krasio naslove domaće štampe, i to upravo zbog sumnje da je umešana u milionske malverzacije prilikom izdavanje međunarodnih transportnih dozvola, zbog čega je navodno stekla protivpravnu imovinsku korist od čak 1.000.000 evra, kao i da je po saznanjima „Kurira“ tužilja, bivša Mrkonjićeva šefica kabineta, prilikom jedne svađe, iz njegovog stana uzela umetničke slike vredne nekoliko stotina hiljada evra...

STAV APELACIONOG SUDA: Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu u stavu prvom izreke, za koju je dao dovoljno razloga koje prihvata i Apelacioni sud. Naime, pravilno je zaključio prvostepeni sud da iz objavljenih naslova „Ministarka saobraćaja staje na put muljanju“, „Mrkin anđeo hteo da odleti s kešom od transportnih dozvola“, „Švalerka Milutina Mrkonjića iznosila milione u Dubai!“, „Noćnim letovima je prebacivala keš“, „Destinacija... Policija je više puta sprečila ovde tužilju da otputuje za Dubai“ i „Ah, ta ljubav... Slike su poklon, nisam ih otela“, proizilazi da je tužilja izvršila krivična dela opisana u tim tekstovima, na koji način je povređena pretpostavka nevinosti... jer tužilja u momentu objavljivanja spornih tekstova nije bila pravosnažno osuđena za krivična dela za koja prema sadržini objavljenih tekstova proizilazi da ih je tužilja izvršila. Osim toga, informacija da je tužilja vratila diplomatski pasoš nije istinita, iz razloga što tužilja nikada nije imala diplomatski, već službeni pasoš. Osim navedenog, pravilno zaključuje prvostepeni sud da objavljene informacije imaju lezionu sposobnost da povrede ugled i čast tužilje, te da je njihovim objavljivanjem tužilji pričinjena nematerijalna šteta koju je tuženi „Adria media group“ d.o.o. Beograd, kao izdavač medija „Kurir“, u kojem su objavljene informacije dužan da nadoknadi štetu tužilji. Takođe, pravilno je zaključio prvostepeni sud da tuženi nije pružio dokaze da je tužilja... pristala da u okviru objavljenih tekstova bude objavljena njena fotografija, kao i da je na taj način tužilja još više povezana sa objavljenim informacijama, odnosno da je na taj način tužilja, kao subjekt informacije, učinjena prepoznatljivom javnosti. Stoga je prvostepeni sud... pravilno ocenio da tužilji pripada pravična novčana naknada od  200.000 dinara... Zato je žalba tuženog „Adria media group“ d.o.o. Beograd morala biti odbijena, a pobijana presuda potvrđena u stavu prvom izreke.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navode žalbe kojima se ukazuje na slobodu novinarskog izražavanja, te da novinari ne odgovaraju za iznošenje svojih vrednosnih sudova. Naime, sloboda javnog informisanja se ne može ostvariti suprotno standardu novinarske pažnje i etike, na štetu drugih lica i na način koji je protivan odredbama Zakona o javnom informisanju. Vrednosni sudovi jesu slobodni, ali činjenice nisu. Svaka tvrdnja izneta kao činjenica, podložna je proverljivosti, a prilikom iznošenja činjenica javno glasilo nema potpunu slobodu, već mora postupati sa dužnom pažnjom koja, pre svega, podrazumeva provreljivost te informacije. Tuženi „Adria media group“ nije postupao u skladu sa svojim dužnostima i ograničenjima, pa je kontekst objavljenih informacija u pomenutim tekstovima stavljanje tužilje u negativnu konotaciju, s obzirom da iz tih tekstova proizilazi da je tužilja učestvovala u preduzimanju zakonom zabranjenih radnji, a što je imalo za posledicu povredu njene časti i ugleda.

Žalbom se neosnovano ističe da je tužilja, kao javna ličnost, dužna da trpi kritiku javnosti, kao i da javnost ima opravdan interes da bude obaveštena o opisanim događajima. Naime, interes javnosti jeste da se u medijima iznose sumnje, ako postoje, u zakonitost i dozvoljenost preduzetih radnji u postupku izdavanja transportnih dozvola od strane državnih službenika zaposlenih u nadležnom ministarstvu Republike Srbije, kako bi se podstakla diskusija o određenom problemu i na demokratski način formiralo javno mnjenje i skrenula pažnja na određenu pojavu i događaj. Međutim, to ne podrazumeva pravo da se kontinuirano, tendenciozno i maliciozno mogu iznositi neistinite informacije koje povređuju nečiju čast i ugled.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 155/17 od 22. 06. 2017. godine)

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Kazna zbog nedovoljnog nivoa pažnje i novinarske etike prilikom objavljivanja informacije

 PRESUDA: ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženih (Novinsko-izdavačko društvo Novosti iz Beograda i Ratko Dmitrović, glavni i odgovorni urednik, prim. UNS-a) i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P3 28/16 od 23.3.2017. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje (Gordane Pribanović iz Aleksandrovca, prim. UNS-a) za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBRAZLOŽENjE: Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje (Gordane Pribanović, prim. UNS-a) pa su obavezani tuženi („Novosti“ i Ratko Dmitrović, prim. UNS-a) da tužilji solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete nastale objavljivanjem fotografije tužilje na strani 13 dnevnog lista „Večernje novosti“ od 9.1.2013. godine u tekstu pod naslovom „Otac sinu zario nož u grlo“ iznos od ukupno 300.000 dinara: i to na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenje duševne bolove zbog povrede prava na privatnost iznos od 150.000 dinara; na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i prava i na slobodu ličnosti iznos od 150.000 dinara, a sve sa zakonskom kamatom...Obavezani su tuženi da bez odlaganja i komentara objave o svom trošku, najkasnije u drugom narednom broju novina presudu, pod pretnjom prinudnog izvršenja...Obavezani su tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplate tužilji iznos od 60.100 dinara...

Protiv navedene presude žalbu su blagovremeno izjavili tuženi zbog bitne povrede parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na žalbu tuženih.

Ispitujući pravilnost pobijane presude...Apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana.

ČINjENIČNO STANjE: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku proizilazi da je dana 09.1.2016. godine u štampanom izdanju dnevnog lista „Večernje novosti“ na strani 13. objavljen članak sa nadnaslavom „Porodična tragedija na Božić u aleksandrovačkom selu Donja Ržanica“ i naslovom „Otac sinu zario nož u grlo“ u kome se opisuje porodična tragedija koja se dogodila u Donjoj Ržanici i da je u okviru teksta objavljena fotografija tužilje Gordane Pribanović ispod koje je navedeno „Majka Verica posečena po obrazu i rukama“ iz čega sledi da tekst napisan o događaju koji se desio u jednoj porodici koja nema nikakve veze sa tužiljom. Usled istvetnosti tužiljinog prezimena sa prezimenom porodice o kojoj tekst govori, novinari su došli do tužiljine slike i greškom objavili kao prilog tekstu koji se ne odnosi na nju i njenu porodicu. Prilikom saslušanja pred prvostepenim sudom tužilja je navela da su njena i sinovljeva slika koje su objavljene, napravljene na sinovljevoj svadbi 2012. godine i ne zna kako je slika dospela do novinara. Selo u kome se zaista desio zločin je 10 kilometara od Aleksandrovca gde oni žive, i jedino se poklapa ime i prezime njenog sina sa dečakom koji povređen od strane oca. Navela je da je i ranije bila lošeg zdravlja, ali da je ovaj članak naknadno doprineo da joj se zdravlje pogorša, da bi na kraju u martu mesecu završila u bolnici pošto je dobila infarkt miokarda, a šećer joj se povećao...

STAV APELACIONOG SUDA: Pravilno je zaključio prvostepeni sud da su tuženi objavljivanjem tužiljine fotografije u okviru teksta „Otac sinu zario nož u grlo“ dovele čitoce u zabludu da je tužiljin sin napadnut od strane svog oca, kojom prilikom je tužilja povređena, te su na taj način istovremeno objavili i netačnu informaciju i povredili čast i ugled tužilje, kao i njeno pravo na privatnost. Iz prethodno navedenog sledi da tuženi nisu postupali sa primerenom novinarskom pažnjom, jer nisu proverili da li se informacije odnose na osobu čiju su fotografiju objavili u tekstu, a to su bili u obavezi da urade. Tokom prvostepenog postupka je utvrđeno da usled objavljivanja ovakvog teksta uz tužiljinu sliku, tužilja je pretrpela nematerijalnu štetu zbog povrede njene časti i ugleda koje ogleda u tome što je prolazila kroz osećaj neprijatnosti, nemira, patnje i stresa usled toga što se kroz štetnu radnju tuženih koja se ogleda u objavljivanju njene fotografije u priči o porodičnoj tragediji druge porodice našla u situaciji da svi njeni rođaci, prijatelji, poznanici i ostala javnost misle da se u njenoj porodici desila tragedija u kojoj je otac napao sina zbog poremećenih međuljudskih odnosa, zbog čega se na njenu porodicu počelo da gleda drugačije, tako da je tužilja navela da nisu mogli da žive od ljudi koji su je dugo nakon objavljivanja zapitkivali i pokazivali njihovu kuću kao na mesto gde se desio strašan zločin, što je doprinelo duševnim bolovima kod tužilje koji su prouzrokovali pogoršanje njenog zdravlja, o čemu je priložila i lekarske nalaze.

Po shvatanju ovog suda, slobodno iznošenje informacija u cilju obaveštavanja javnosti o određenim događajima mora da bude u proporciji sa dužnostima i odgovornostima u cilju zaštite ličnih prava drugih lica o čemu govori član 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Ova proporcija je narušena jer se u konkretnom slučaju radi o informacijama iz privatnog života ljudi, objavljivanje informacije i fotografije za koju nemaju saglasnost, iz čega sledi zaključak da tuženi prilikom objavljivanja informacije nisu pokazali dovoljan nivo pažnje i novinarske etike...

...Neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud donošenjem odluke počinio bitnu povredu parničnog postupka, obzirom da je presuda jasna i izreka razumljiva i u skladu sa ostalim izvedenim dokazima u postupku, te su stoga neosnovani ovi navodi...

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 od 27.7.2017. godine)

APELACIONI SUD U BEOGRADU : „Ringier“ narušio ravnotežu između prava na privatnost i interesa javnosti

PRESUDA: ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog (Izdavačko društvo „Ringier Aksel Springer“ d.o.o. Beograd) i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P3 br 467/16 od 17. 2. 2017. godine, u stavu prvom i trećem izreke.

OBRAZLOŽENjE: Stavom prvim izreke ožalbene presude, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca (N. K. Iz Beograda), pa je obavezan tuženi („Ringier Aksel Springer“) da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete  zbog povrede prava na lično ime, isplati iznos od 50.000 dinara, kao i iznos od 50.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava  na lik…

Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade nematrijalne štete, po svim osnovama isplati iznos od po još 50.000 dinara, kao i da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 150.000 dinara, sa pripadajućom kamateom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.300 dinara...

Protiv navedene presude i to protiv odluke sadržane u stavu prvom i trećem izreke, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu...

Ispitujući pravilnost ožalbene presude, u pobijajućem delu, ovaj sud (Apelacioni sud u Beogradu) je ocenio da je žalba tuženog neosnovana.

ČINjENIČNO STANjE: Prema činjeničnom utvrđenju pred prvostepenim sudom  sledi da je u dnevnim novinama „Blic“...čiji je osnivač i izdavač tuženi, objavljen izveštaj o hapšenju osumnjičenih za iznudu stanova, novca, luksuznih automobila i mobilnih telefona od fudbalera N. V. I to u rubrici „Hronika“. Na naslovnoj strani je uz natpise „...u uniformi“ i „...oteli 20 stanova“, objavljena i fotografija ovde  tužioca (N. K. Iz Beograda). Izveštaj se odnosi  na akciju otkrivanja i hapšenja  više lica osumnjičenih za kažnjivo ponašanje prema navedenom fudbaleru koje traje od 2011. godine, odnosno od kada je oštećeni počeo da se bavi izgradnjom stanova za tržište, a da su glavni u grupi braća D. I D. B, da je akcija počela u kafiću „M“, gde su na primopredaji 20.000 evra uhapšeni tužilac i D. B. Navedeni tekst je ilustrovan sa tri fotografije. Iznad naslova na levoj strani je fotografija D. B, ali je ista označena tužiočevim imenom, a ispod je naslova je fotografija na kojoj se vide tri muške osobe iza automobila, s tim da je u srednjem delu fotografije muškarac sa rukama na leđima, koga sa leve strane policajac pridržava za nadlakticu, a sa desne strane je drugi muškarac u svetloj jakni, okrenut profilom. U donjem levom uglu je uokvirena i uvećana fotografija na kojoj se vidi tužiočevo lice iz profila, dok je ispod fotografije natpis „ D. B. je uhvaćen na primopredaji 20.000 evra“.

Prvostepeni sud je polazeći od oavko utvrđenog činjeničnog stanja, a u pogledu zahteva tužioca za naknadu štete zbog povrede ličnog imena i lika, ocenio da je tužiocu objavljivanjem navedne informacije povređeno pravo na identitet kroz pravo na lično ime, s obzirom da je ispod fotografije tužioca navedeno ime D. B, a ispod fotografije D. B. ime tužioca, a kao otežavajuća okolnost je i to što je u tekstu D. B. naveden kao vođa kriminalne grupe, zbog čega permutacijom imena, odnosno fotografije, prosečnog čitaoca  može dovesti u zabludu u vidu identiteta i uloge tužioca u događaju. Nadalje, fotografija tužioca je objavljena  bez njegovog pristanka, a što je u ovakvoj situaciji dozvoljeno, međutim, u donjem levom uglu, fotografija tužioca je uokvirena i uvećana, čime je učinjeno prepoznatljivim da je muškarac okrenut leđima u srednjem  delu veće fotografije tužilac, što je u suprotnosti sa odredbom člana 45 Zakona o javnom informisanju. Pritom, prvostepeni sud je imao u vidu da je obaveštenje o aktivnostima policije na otkrivanju i  suzbijanju kažnjivih ponašanja ili grupa u interesu javnosti, zbog čega se pravo na privatnost, odnosno  pravo na lično ime može ograničiti, zbog čega fotografija na kojoj se vidi tužilac sa rukama na leđima u stojećem položaju iza automobila i sa još dva muškarca sa njegove leve i desne  strane, je opravdano objavljena i ista se može smatrati zapisom društveno važnog događaja, zbog čega potpada pod pod odstupanje iz člana 45 navedenog zakona, ali nije postojala potreba  da se tužiočevo lice u donjem  levom uglu fotografije uvećava i prikazuje iz profila, s obzirom  da se interes da se javnost obavesti o relevantnom aktuelnom događaju mogao zadovoljiti  i bez prikazivanja tužiočevog lika iz profila, zbog čega je prema nalaženju prvostepenog suda narušena ravnoteža između tužiočevog prava  na privatnost i interesa javnosti, na štetu tužioca, pa je saglasno odredbi člana 200 ZOO (Zakona o obligacionim odnosima-prim . UNS) obavezao tuženog  na isplatu iznosa od po 50.000 dinara za navedena dva osnova i odlučio kao i stavu prvom izreke.

OCENA APELACIONOG SUDA: Ocenjujući  navode žalbe tuženog, ovaj sud je našao da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca …Razloge koje je za odluku  u tom delu dao prvostepeni sud (Viši sud u Beogradu, prim. UNS), u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud….

….Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je tužiocu zamenom imena, odnosno objavljivanjem imena tužioca  ispod fotografije D. B, označenog kao vođe kriminalne grupe, odnosno objavljivanjem imena D. B. ispod fotografije tužioca, povređeno pravo tužioca na odentitet, zbog čega istom pripada pravo na novčanu naknadu štete iz člana 80 Zakona o javnom informisanju, a u skladu sa sa pravilima iz člana 200 Zakona o obligacionim odnosima, kako je to pravilno ocenio prvostepeni sud. Naime, ime tužioca je označeno ispod fotografije D. B, u tekstu označenog kao vođe kriminalne grupe, zbog čega permutacija imena, odnosno fotografije prosečnog čitaoca može dovesti u zabludu u pogledu identiteta i uloge tužioca u navedenom događaju, s obzirom da se pogrešnim označavanjem titular prava na lik kod prosečnog čitaoca može stvoriti zabludu o ličnosti i dovesti do toga da se njemu može pripisati da je on učinio nešto što nije ili da je druga osoba, a što predstavlja povredu prava na identitet kao vida povrede prava ličnosti. Takođe, tužiocu pripada i šteta zbog činjenice da je u navedenom izdanju novina “Blic”…u levom  donjem uglu  fotografije nepotrebno uvećana njegova fotografija sa likom, na koji način je lik tužioca učinjen prepoznatljivim, te da je muškarac na fotografiji okrenut leđima u srednjem delu sa rukama na leđima, u stvari  tužilac. Naime, obaveštenje o aktivnostima policije na otkrivanju  i suzbijanju kažnjivih ponašanja ili grupa je u interesu javnosti, zbog čega se pravo na privatnost, odnosno pravo na lični zapis može ograničiti, pa fotografija na kojoj se vidi tužilac sa rukama  na leđima u stojećem položaju iza automobile i sa još dva muškarca sa njegove leve i desne strane, je opravdano objavljena i ista se može smatrati informacijom društveno važnog događaja, zbog čega ista potpada pod odstupanje iz člana 45 navedenog Zakona, ali po nalaženju ovog suda (Apelacionog suda u Beogradu, prim. UNS) nije postojala potreba da se tužiočevo lice u donjem levom uglu fotografije uvećava i prikazuje iz profila,  s obzirom da se interes da se javnost obavesti o relevantnom aktuelnom događaju mogao zadovoljiti I bez prikazivanja  tužiočevog lika iz profila, pa je i u konkretnom slučaju došlo do narušenja ravnoteže između tužiočevog prava na privatnost i interesa  javnosti, a na štetu tužioca…

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu  Gž3 112/17 od 21. 6. 2017. godine)

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Od novinara ne može da se zahteva da istinitost činjenica utvrđuju kao u sudskom postupku

PRESUDA: POTVRĐUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3. 174/2015 od 1.11.2016 godine i žalba tužilje (Mirjana Vezirović iz Sremske Mitrovice) ODBIJA kao neosnovana.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P3. 174/2015 od 1.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje Mirjane Vezirović kojim je tražila da sud obaveže tuženo Privredno društvo „Politika novine i magazini“ d.o.o. Beograd i tuženog Dragana Bujoševića da tužilji Mirjani Vezirović solidarno isplate novčani iznos od 500.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog objavljivanja netačnih, nepotpunih i neproverenih informacija u tekstu „Delili zemlju lažnim farmerima“ koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ broj 35728 dana 26.4.2013. godine...Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.150 dinara.

Protiv navedene presude, tužilja je blagovremeno izjavila žalbu lično i preko punomoćnika...Ispitujući pravilnost i zakonitost prvostepene presude...Apelacioni sud u Beogradu je našao da žalba tužilje nije osnovana.

Parnične stranke su u toku prvostepenog postupka učinile nespornim da je 26.4.2013. godine u javnom glasilu dnevni list „Politika“...na devetoj strani u rubrici „Hronika“ objavljen tekst pod naslovom „Delili zemlju lažnim farmerima“, da je Privredno društvo „Politika novine i magazini“ d.o.o. Beograd osnivač, vlasnik i izdavač... dnevnog lista „Politika“, da je drugotuženi Dragan Bujošević dana 26. 4. 2013. godine, kada je objavljen predmetni tekst, bio urednik dnevnog lista „Politika“, da je tužilja Mirjana Vezirović kao diplomirani pravnik bila član komisije koja je, između ostalog, bila zadužena i za izdavanje zemljišta u zakup, da su tužilja Mirjana Vezirović, Goran Čekerinac i Vlada Vučenović bili lišeni slobode, odnosno uhapšeni, zbog postojanje osnovane sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, i da je rešenjem MUP-a RS PU Sremska Mitrovica od 24.4.2013. godine određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati Mirjani Vezirović, da je MUP RS Kabinet ministra Biro za saradnju sa medijima dana 24. aprila 2013. godine izdao saopštenje koje je zavedeno pod brojem 152/13 i nisu sporni navodi iz tog saopštenja koji su preneti u predmetnom članku, kao i da je predmetni tekst „Delili zemlju lažnim farmerima“ sačinjen na osnovu javnog saopštenja MUP-a od 24. aprila 2013. godine.

ODLUKA PRVOSTEPENOG SUDA: Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je MUP RS, kabinet ministra Biro za saradnju sa medijima izdao saopštenje za javnost ...kojim je informisao javnost da su u nastavku akcije suzbijanja finansijskog kriminala pripadnici PU u Sremskoj Mitrovici u saradnji sa Višim tužilaštvom iz Sremske Mitrovice 24. aprila 2013. godine lišili slobode  i naveli inicijale za četiri lica, između ostalog i inicijale tužilje M. V.(1961) iz Sremske Mitrovice, člana–pravnika u Komisiji za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta Grada Sremske Mitrovice za 2011. godinu.

Autor spornog teksta objavljenog u „Politici“ 26.4.2013. godine je Jelenko Slatinac, novinar dnevnog lista „Politika“, koji je preminuo 6.9.2014. godine. U objavljenom članku je, između ostalog, navedeno: „Sremska Mitrovica - dva bivša pomoćnika gradonačelnika Sremske Mitrovice, Goran Čekerinac (37), koji je obavljao dužnost načelnika Uprave za poljopivredu i zaštitu životne sredine i Vlada Vučenović(48) predsednik komisije za izradu programa zaštite, uređenje i korišćenje državnog zemljišta, veterinar Vladimir Đurić (51) iz Veterinarske stanice u Inđiji i Mirjana Vezirović (52) pravnik-član komisije za izdavanje zemljišta u zakup, uhapšeni su zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja i falsifikovanjem isprave, izdajući u zakup na tri godine državno obradivo zemljište po pravu prečeg zakupa, jer su od veterinara Vladimira Đurića dobili lažna dokumenta da su vlasnici stočarskih farmi, po kom osnovu su imali prednost pri zakupu, prema rešenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Uhapšeno je osam lažnih farmera-poljoprivrednika sa područja Sremske Mitrovice, kojima je na ovaj način u trogodišnji zakup izdato zemljište po ceni od 217,40 evra za hektar, 476 hektara zemlje i tako su oštetili budžet grada, pokrajine i Republike Srbije za 158.745 evra, jer je realna cena zakupa 2011. godine, kada su počinjena ova krivična dela, iznosila 384,15 evra po hektaru“.

Kako je novinar Jelenko Slatinac verno preneo informacije, koje su već prethodno bile javno objavljene u zvaničnom saopštenju MUP-a RS, to je postupano, prilikom sačinjavanja predmetnog teksta, sa dužnom novinarskom pažnjom, u smislu odredbe člana 3 Zakona o javnom informisanju.

Ceneći razlike između činjenica iznetih u saopštenju i činjenica iznetih u spornom tekstu, prvostepeni sud je našao da je verno preneta informacija iz saopštenja, da se radi o terminološkim razlikama, te da je razlika između objavljenih inicijala u saopštenju MUP-a i objavljenog imena i prezimena tužilje u tekstu, kao i razlike iz saopštenja MUP-a da je „lišena slobode“ i u tekstu da je „uhapšena“, s obzirom na to da je preneta istinita informacija i da postoji opravdani cilj da se javnost upozna sa ovom vrstom dešavanja, ne utiče na standard dužnosti novinarske pažnje i istinitost i potpunost objavljenih informacija, niti ova razlika može biti leziono sposobna da povredi ugled i čast tužilje, jer se ne može u medijskom pravu od novinara zahtevati utvrđivanje istinitosti činjenica kao u sudskom postupku.

Nakon objavljivanja spornog teksta tužilja nije pokušala da umanji štetu korišćenjem sredstava pravne zaštite u smislu odredaba Zakona o javnom informisanju, nije tražila od glavnog i odgovornog urednika da objavi odgovor u kome bi tvrdila da je informacija neistinita, nepotpuna, ili netačna, pa je shodno odredbi člana 47 Zakona o javnom informisanju sebi uskratila mogućnost otklanjanja negativnih posledica objavljivanja spornog teksta u javnosti.....

STAV APELACIONOG SUDA U BEOGRADU: Apelacioni sud u Beogradu smatra da je odluka prvostepenog suda pravilna, da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo i da se navodima žalbe tužilje pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovodi u sumnju.

Nisu osnovani navodi žalbe tužilje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba postupka... i da se presuda ne može ispitati. Prvostepeni sud je dao dovoljno jasne razloge o svim odlučnim činjenicama, jer su navodi iz obrazloženja presude u skladu sa izvedenim dokazima, koje je suprotno navodima žalbe cenio pravilno...Pravilan je zaključak prvostepenog suda, da terminološke razlike između objavljenog saopštenja i spornog teksta, ne mogu da povrede čast i ugled tužilje. Ovo stoga što je razlika između objavljenih inicijala u saopštenju MUP-a i punog imena i prezimena tužilje u spornom tekstu, pri nespornoj činjenici da je tužilja zadržana 48 sati po rešenju MUP-a, a kasnije joj je određen pritvor u trajanju od 30 dana, nije podobna da povredi čast i ugled tužilje, niti je uticala na pretpostavku nevinosti.

Objavljenim tekstom nije postupljeno suprotno članu 37 Zakona o javnom informisanju, jer u spornom tekstu autor nije oglasio tužilju krivom, samo je preneta tačna informacija da je tužilja lišena slobode. Terminološka razlika može da ima značenje samo za precizno izjašnjavanje organa koji vode takve postupke, ali posledice saopštavanje takve informacije bilo da se saopšti i prenese da je „lišena slobode“, bilo da je „uhapšena“, kao i za one kojima je ova informacija dostupna imaju isti efekat, a to je da se tužilja ne nalazi na slobodi...

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu GŽ3 132/2017 od 11.8.2017. godine)

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Tekst u „Informeru“ o bivšoj direktorki „Lutrije“ predstavlja uvredljivu omalovažavajuću i nedopuštenu inkriminaciju

PRESUDA: ODBIJA SE žalba tuženih „Insajder Tim.“ d.o.o. Beograd i Dragana Vučićevića iz Beograda kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P3. br. 196/14 od 7.3.2017. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P3. br. 196/13 od 7.3.2017. godine, stavom prvim izreke obavezani su tuženi „Insajder Tim“ d.o.o. Beograd i Dragan Vučićević da tužilji Tijani Anđelić iz Beograda na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od 100.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom…Stavom drugim izreke obavezan je drugotuženi Dragan Vučićević da ovu presudu objavi bez bilo kakvog komentara, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnog lista „Informer“, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilja tražila da sud obaveže tužene da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od još 400.000 dinara…Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužilji nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 84.300 dinara…

Protiv navedene presude žalbu su blagovremeno izjavili tuženi, i to protiv stavova prvog, drugog i četvrtog izreke…

Ispitujući pravilnost pobijane presude…Apelacioni sud nalazi da je žalba tuženih neosnovana.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 20.8.2013. godine na naslovnoj strani lista „Informer“ objavljena je slika tužilje sa nadnaslovom „Skandalozno zataškavanje pljačke u ’’Lutriji’’“, nadnaslovom „Država zaštitila lopove?!“, podnaslovom „Skupština Državne lutrije Srbije (DLS) je još 4. februara pozvala revizore da hitno istraže kriminalno poslovanje Tijane Anđelić ali do danas baš ništa nije urađeno!“, podnaslovom „Lutrija“ juče ponovo pozvala DRI da počne istragu“ i komentarom „Provukla se za vreme mandata Tijane Anđelić DLS prvi put poslovala sa gubitkom“. Na trećoj strani objavljena je slika tužilje kako jede uz komentar „Alava“ i članak sa nadnaslovom „Skandalozno zataškavanje pljačke u Lutriji“ i „Država štiti lopove?!“. U članku je navedeno: „Državna revizorska institucija više od pola godine ignoriše pljačku u „Državnoj lutriji Srbije“, otkriva „Informer“. Skupština DLS je, naime, još 4. februara ove godine zvanično pozvala revizore da hitno istraže kriminalno poslovanje prethodnog rukovodstva na čelu sa Tijanom Anđelić, ali do danas baš ništa nije urađeno! Niti se javlja niti…“Lutrija“ je zato još jednom zvanično pozvala DRI da pokrene reviziju finansijskih izveštaja i ugovora iz postupaka javnih nabavki DLS d.o.o. u periodu od 1.1.2010. do 31.12.2012. godine. Kako se navodi u dopisu objavljenom i na sajtu „Lutrije“ sumnja se u neracionalno trošenje milionskih sredstava. DLS traži da revizija poslovanja započne što pre. Odbijanje revizora da istraže DLS niko juče nije želeo zvanično da prokomentariše, ali su nam u „Lutriji“ rekli da je to „nečuveno i veoma sumnjivo ponašanje“. Nije nam jasno zašto DRI mesecima ne šalje nikog…Izgleda kao da neko želi da se zaborave milionski lopovluci! Još više zbunjuje to što nam policija već tri nedelje pročešljava dokumenta, a revizor uporno odbija da se pojavi... - kaže naš izvor iz „Lutrije“, koji podseća da „postoji sumnja da je od 2009. do 2012. godine iz te državne firme ispumpano nekoliko desetina miliona evra!. Neophodno je ispitati sve ugovore koje je prethodno rukovodstvo sklopilo sa marketinškim kućama. Važno nam je da se jednom za svagda stavi tačka na novinske napise o aferama u „Lutriji“, posebno iz perioda kada je Tijana Anđelić bila na čelu te kuće…..

Tužilja (Tijana Anđelić - prim. UNS) je bila direktor „Državne lutrije Srbije“ od 2007. godine. Februara 2012. godine je otišla na porodiljsko odsustvo. A krajem septembra 2012. godine je podnela ostavku. Porodila se marta 2012. godine i živi sama sa detetom. „Informer“ je članke počeo da objavljuje jula 2012. godine, ti članci su se negativno odrazili na tužilju, koja je u to vreme bila na porodiljskom bolovanju. Bilo je sigurno 50 naslovnih strana na kojima je bila njena fotografija, te je označavana kao lopov i neko ko je oštetio državu za desetine miliona evra, te da je sarađivala sa tajkunima. Ljudi su je u kafiću čudno gledali, komšije i rodbina su je zapitkivali, takođe nakon što je dala otkaz imala je problema i godinu i po dana nije mogla da nađe novi posao. Nikad nije osuđena, niti su je policija i tužilaštvo ikada pozvali na informativni razgovor, niti je bio kakav postupak vođen protiv nje. Kad se zaposlila u oktobru 2013. godine tražili su od nje u novoj firmi da donese dokaz o tome da se protiv nje ne vodi krivični postupak. Međutim, pošto je „Informer“ opet pisao negativno o njoj, na radnom mestu su joj ponovo tražili da donese potvrdu da se protiv nje ne vodi krivični postupak.

ZAKLjUČAK PRVOSTEPENOG SUDA: Prvostepeni sud je smatrao da objavljivanje navedenog teksta uz slike tužilje na naslovnoj strani i u tekstu, predstavljaju neistinitu i nepotpunu informaciju koja je podobna da povredi čast i ugled tužilje, a navedene informacije nisu proverene s pažnjom primerenom okolnostima. Prvostepeni sud je zaključio da u navedenim tekstovima, nadnaslovima i podnaslovima i tužiljinim slikama, tužilja u očima svakog prosečno upućenog čoveka može biti diskvalifikovana i o njoj se može zaključiti da je izvršila protivzakonite radnje, da je oštetila „Državnu lutriju Srbije“. Ovakvi naslovi i podnaslovi, kao i fotografije i tekst, prema mišljenju prvostepenog suda, prevazilaze pravo na slobodu izražavanja i predstavljaju objektivno uvredljivu omalovažavajuću, a time i protivpravnu inkriminaciju koja je nedopuštena….

OCENA APELACIONOG SUDA: …Odluka prvostepenog suda je pravilna, a Apelacioni sud (u Beogradu - prim. UNS) prihvata i razloge date za istu.

Neosnovani su navodi žalbe da se sporni članak ne bavi postupanjem tužilje, već postupanjem, tj. nečinjenjem Državne revizorske institucije, tj. propuštanjem tog tela da u periodu od preko pola godine postupi po zahtevu „Državne lutrije Srbije“ i izvrši reviziju finansijskih izveštaja i ugovora koji su bili zaključeni u periodu od početka 2010. do kraja 2012. godine. Bez obzira na to šta je glavna tema predmetnog novinskog članka, u istom su navedene informacije neposredno o tužilji, koje imaju lezionu sposobnost, a i tekst u celini zajedno sa fotografijom tužilje je koncipiran tako da se kao već utvrđena i nepobitna činjenica uzima to da je tužilja beskrupulozna osoba koja je izvršilac nezakonitih radnji, a koje su po svojoj prirodi krivična dela, na taj način što je izvršila protivzakonite radnje i oštetila „Državnu lutriju Srbije“.

Ovakvim navodima o tužilji prekršena je obaveza novinarske pažnje iz člana 3 Zakona o javnom informisanju, imajući u vidu da su činjenice i kvalifikacije navedene o tužilji uzete kao nepobitne i utvrđene. Šta više, kvalifikacijom tužilje kao „alave“ osobe u kontekstu celog teksta, tužilja je označena kao lice koje ne samo da je izvršilo nezakonite radnje, već predstavlja osobu u čijem je karakteru vršenje nezakonitih radnji i sticanje protivpravne imovinske koristi. Na ovaj način povređena je i pretpostavka nevinosti iz člana 37 Zakona o javnom informisanju kojim je propisano da se niko ne sme označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravosnažne odluke suda ili drugog nadležnog organa.

Bez uticaja su navodi žalbe tuženih da su u samom naslovu, kako na naslovnoj, tako i na trećoj strani, stavili znak interpunkcije (znak pitanja i znak uzvika) i izrazili čuđenje i pitanje u vezi činjenice da više od pola godine Državna revizorska institucija ne pokreće postupak istrage u „Državnoj lutriji Srbije“.

Naime, tuženi su u naslovu naveli „Država zaštitila lopove?!“ i to na naslovnoj strani, dok se u naslovu teksta navodi „Država štiti lopove?!“, a u samom tekstu navodi da je DLS („Državna lutrija Srbije - prim. UNS) pozvala revizore da hitno istraže „Kriminalno poslovanje prethodnog rukovodstva na čelu sa Tijanom Anđelić, kao i da „Neko želi da se zaborave milionski lopovluci!“, odnosno da je revizor odbio „Da istraži pljačku u DLS“. Na ovaj način od strane tuženih postavljeno je samo pitanje da li država ima nameru da štiti ili nema nameru da štiti određena lica, među kojima je imenom i prezimenom označena Tijana Anđelić, dok se iz teksta može zaključiti da je tužilja lopov, odnosno da je izvršila pljačku „Državne lutrije Srbije“, a da je upitno samo ponašanje države prema njoj.

Dakle, pravilno je prvostepeni sud našao da objavljivanje ovakvih informacija nije dozvoljeno i da prevazilazi slobodu javnog informisanja, imajući u vidu da tuženi nisu ispoštovali dužnost novinarske pažnje, da je povređena pretpostavka nevinosti tužilje, da su navedene informacije leziono podobne. Javnost nema opravdan interes da sazna za određene činjenice koje su predstavljene kao da su nepobitno utvrđene, iako to nisu, već upravo suprotno, javnost ima interes da sazna informacije koji je stepen sumnje u istinitost iznetih informacija, kao i da se lica ne označavaju izvršiocima krivičnih dela ukoliko to nije utvrđeno u odgovarajućem sudskom postupku.

Prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba …ZOO (Zakona o obligacionim odnosima -prim. UNS) i ZPP (Zakona o parničnom postupku - prim. UNS) u stavu prvom izreke dosudio na ime naknade štete zbog povreda časti i ugleda tužilji iznos od 100.000 dinara sa pripadajućom kamatom…i pravilno je primenio odredbu člana 90 Zakona o javnom informisanju kada je obavezao drugotuženog, kao odgovornog urednika medija „Informer“, da ovu presudu bez bilo kojeg komentara objavi u narednom broju dnevnog lista „Informer“.

Stoga, kako je prvostepena presuda u ožalbenom delu, suprotno žalbenim navodima, zasnovana na potpuno i pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i na pravilno primenjenom materijalnom pravu, ista je morala biti potvrđena…

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3. br. 135/17 od 16.6.2017. godine)

PRESUDA: PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P4.br. 18/15 od 1. 11. 2016. godine u stavu trećem izreke , tako što se obavezuje tuženi „AMG“ da tužiocu S. Dž, na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava, neovlašćenog…(objavljivanja, prim. UNS-a) autorskog dela tužioca, pored iznosa dosuđenog stavom drugim izreke isplati iznos od još 12.306 dinara sa kamatom…dok se zahtev tužioca preko dosuđenog, a od traženog iznosa od 100.000 dinara, za iznos od još 81.541 dinar sa kamatom, ODBIJA, ako neosnovan.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P4. br. 18/15 od 1. 11. 2016. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca S. Dž…i utvrđeno je da je tuženi „AMG“ povredio autorska prava tužioca, tako što je dana…18. 8. 2014. godine na svom internet portalu dnevnih novina „K“ www.k.rs u članku sa naslovom „Beograđani zgroženi: bilbord reklama za “Mini“ na mestu pogibije L. J!“ Neovlašćeno…(objavio, prim. UNS-a)…fotografiju bilborda sa reklamom za „Mini moris“, bez saglasnosti autora, čime je autoru naneo imovinsku štetu. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi „AMG“  da tužiocu S. Dž. na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskih prava…isplati iznos od 6.153 dinara sa zakonskom zateznom kamatom…Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev (S. Dž. – prim. UNS-a) kojim je traženo da mu se naknadi imovinska šteta zbog povrede autorskih prava…za iznos od još 93.847 dinara, preko dosuđenog…Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi „AMG“ da S. Dž. naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 45.546 dinara sa zakonskom zateznom kamatom…

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno uložio žalbu pobijajući presudu u stavu trećem izreke…

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu…pa je ocenio da je izjavljena žalba delimično osnovana…

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je…fotoreporter i autor fotografije bilborda sa reklamom „Mini moris“, koja se nalazila na prilazu Brankovom mostu iz pravca Novog Beograda. Dana 18. 8. 2014. godine u elektronskom izdanju dnevnih novi na „K“ www.k.rs, u okviru članka „Beograđani zgroženi: bilbord reklama za „Mini“ na mestu pogibije L. J!“, tuženi je neovlašćeno…(objavio - prim. UNS-a) ovu fotografiju bez znanja i odobrenja tužioca kao autora. Tuženi je navedenu fotografiju preuzeo sa Fejsbuk profila tužioca…

STAV APELACIONOG SUDA: Odlučujući o visini naknade imovinske štete, prvostepeni sud je pravilno ukazao na pregled minimalnih cena fotografije ULUPUDS-a, te je pravilno zaključio da, imajući u vidu pomenuti cenovnik tužiocu pripada iznos od 6.153 dinara za objavljivanje sporne fotografije. Međutim, osnovano tužilac u žalbi ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da tužiocu ne pripada uvećanje osnovne cene za 200%, budući da, kako to osnovano tužilac ukazuje u žalbi, sporna fotografija je globalno korišćena, imajući u vidu da je  objavljena na internet stranici tuženog, te samim tim  da je na ovaj način učinjena dostupnom neograničenom broju korisnika na internetu. Stoga tužiocu pripada uvećanje od 200%  na ime globalnog korišćenja, zbog čega je tuženi dužan da mu pored iznosa od 6.153 dinara, isplati iznos od još 12.306. dinara, odnosno ukupan iznos od 18.459 dinara, sa kamatom…

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Dnevni list „I“ da plati 143.229 dinara sa kamatom zbog neovlašćenog objavljivanja fotografije

PRESUDA: ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog (dnevni list „I“ i POTVRĐUJE presuda  Višeg suda u Beogradu P4 144/14 od 27. 9. 2016. godine  u stavu prvom , drugom, četvrtom, šestom i osmom izreke.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P4 144/15 od 27. 9. 2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi (dnevni list „I“ , prim. UNS) povredio autorska prava tužioca (A. S. iz Beograda, prim. UNS) tako što je 5. i 6. aprila 2014. godine na naslovnoj strani  dnevnog lista  i 10. jula 2014. godine na naslovnoj strani i strani 3 dnevnog lista „I...“ neovlašćeno javno  saopštio autorsko delo (objavio prim. UNS) ...bez naznačenja ili pseudonima tužioca (A.S. iz Beograda, prim. UNS) kao autora-fotografiju „Lj. B. Č, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu.

Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime imovinske štete zbog povrede autorskih prava, jer je navedenog datuma i na označenim mestima dnevnog lista „I“ neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca-fotografiju „Lj. B. Č. isplati iznos od 33.713 dinara sa zateznom kamatom..."

Stavom trećim izreke, odbijen je tužebni zahtev tužioca za naknadu imovinske štete zbog povrede autorskog prava iz stava drugog izreke, a za iznos od 2.126 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem...fotografija „Lj. B. Č“  u dnevnom listu „I“...bez naznačenja imena  ili pseudonima autora, isplati iznos od 40.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu neimovinske štete iz stava 4. izreke od dosuđenog do traženog iznosa, za 10.000 dinara...

Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem...fotografije „Lj. B. Č“  u dnevnom listu „I“  broja i datuma bliže određenog u izreci, u nepotpunoj formi, isplati iznos od 30.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio naknadu neimovinske štete iz stave 6. izreke od dosuđenog  do traženog iznosa, za iznos od 20.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 39.516 dinara.

NEOSNOVANA ŽALBA: Protiv navedene presude (Višeg suda u Beogradu, prim. UNS) u delu odluke iz stava prvog, drugog, četvrtog, šestog i osmog, žalbu je blagovremeno izjavio tuženi (dnevni list „I“, prim. UNS), zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući prvostepenu presudu (Višeg suda u Beogradu, prim. UNS)...Apelacioni sud je ocenio da je žalba tuženog nesosnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede  odredaba parničnog postupka....niti se žalbom tuženog ukazuje na postojanje takvih bitnih povreda postupka zbog kojih bi se pobijana presuda morala ukinuti...

OCENA APELACIONOG SUDA: Pravilno je prvostepeni sud...utvrdio da je tuženi (dnevni list „I“, prim UNS) neovlašćenim objavljivanjem navedene fotografije tužioca u izmenjenoj formi, bez saglasnosti tužioca i bez označenja njega kao autora, povredio autorska prava istog...

Neosnovani su navodi žalbe tuženog da je postupio saglasno odredbi člana 43. Zakona o autorskim i srodnim pravima, kojim su predviđeni slučajevi  kada se fotografija može objaviti bez imena autora i plaćanja autorske naknade, jer je, prema navodima žalbe, objavljivanjem navedene fotografije izvestio javnost o tekućem događaju. Ovo iz razloga što je predmetna fotografija nastala povodom suđenja Lj. B. Č. pred Specijalnim sudom u Beogradu 2014. godine,  te je tužilac fotografisao istog u pratnji dvojice policajaca, kao jedini fotoreporter  koji se nalazio na tom mestu, a tuženi su istu iskoristili odnono objavili pod naslovom „Č. divlja, mi plaćamo!“ u kom tekstu se govori o toma da je Lj. B. sa svojom pratnjom izazvao već četiri saobraćajke, kao i podnaslovom „Č. medijski udar!“ u kom tekstu se govori o odlučivnju MUP-a o obezbeđenju Lj. B, kao i da je  „Č. 'napadnut' petardom“, koji sadržaj teksta objavljenog uz predmetnu fotografiju, nije ni u kavoj vezi sa suđenjem Lj. B. povodom kojeg je tužilac sačinio fotografiju...

Neosnovani su nvodi žalbe tuženog da urednik fotografije dnevnog lista „I“ nije znao da je autor fotografije tužilac, zbog čega nije naznačio njegovo ime ili pseudonim, budući da  se isti ne može pozivati na propust da se prilikom pribavljanja fotografije sazna ko je autor iste, a imajući u vidu da je prilikom objavljivanja tužiočeve fotografije u drugim medijima bilo naznačeno  ime i prezime tužioca, kao autora...

Takođe su neosnovani navodi žalbe tuženog da tužilac nije dokazao...da je on autor predmetnog autorskog dela, budućida je tužilac dostavio sudu izvod sa internet stranice www.e-n iz kojih je utvrđeno da je fotografija koja je predmet tužbe objavljena uz naznačenje tužioca kao autora, a ni predloženi svedok od strane tuženog, a koji je urednik fotografje kod tuženog, nije sporio da je tužilac autor objavljene fotografije, niti je tuženi (dnevni list „I“, prim. UNS) pružio dokaze na okolnost da je eventualno drugo lice autor iste, a na njemu je teret dokazivanja...

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4-36/17, od 28. 3. 2017. godine)

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Sportska kladionica „M“ neovlašćeno objavila fotografiju navijača sa srpskom zastavom  

PRESUDA: ODBIJA SE  žalba tužene sportske kladionice „M“ d.o.o. iz Beograda kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P4.br. 283/14 od 23. 11. 2016. godine, u stavu drugom i trećem izreke...

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P.4. br. 283/14 od 23. 11. 2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev  tužioca (G. S. iz Beograda, prim. UNS) i utvrđeno da je tuženi (Sportska kladionica „M“d.o.o. iz Beograda, prim. UNS) povredio njegova autorska prava tako što je na internet sajtu www.m.s.rs  dana 16. 5. 2014. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo - fotografiju  „N“, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi (je) obavezan da mu na ime imovinske štete  zbog povrede autorskih prava...isplati iznos od 16.800 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi (je) obavezan da mu na ime neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora...isplati iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog  da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora...isplati iznos od još 25.000 dinara...kao neosnovan. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.644 dinara.

ŽALBA DELIMIČNO OSNOVANA - Blagovremenom žalbom tuženi je presudu pobijao u stavu drugom, trećem i petom izreke. Ispitujući pravilnost prvostepene presude...drugostepeni sud je našao da je žalba tužene delimično osnovana....

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor dela-fotografije „N“ na kojoj se vide navijači sa zastavom Republike Srbije. Tuženi je dana 16. 5. 2014. godine tu fotografiju saopštio na svom internet sajtu www.m.s.rs, ne označivši ime ili pseudonim tužioca, kao autora.

Prvostepeni  sud (Viši sud u Beogradu, prim. UNS) je, ožalbenim delom presude, usvojio tužbeni zahtev tužioca ( G. S. prim. UNS) i  tuženu (Kladionicu „M“, prim. UNS) obavezao da mu naknadi imovinsku štetu zbog povrede autorskih prava jer je ...16. 5. 2014. godine na svom internet sajtu  www.m.s.rs, neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca fotografiju „N“, u iznosu od 16.800 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, delimično usvojio tužbeni zahtev...i obavezao tužioca da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora...isplati iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom...

STAV APELACIONOG SUDA - ...Iznos naknade imovinske štete tužiocu prvostepeni sud je utvrdio na osnovu pregleda minimalnih cena fotografija ULUPDUS-a, čijim je cenovnikom predviđeno da objavljivanje na internetu, u svrhu web site fotografije do 300 KB, ima vrednost od 40 poena, što iznosi 40 evra (jedan poen-jedan evro), da objavljivanje fotografije 1,1 MB ima vrednost 50 poena, odnosno 50 evra i da se cena fotografije može uvećati do 200% za slučaj globalnog korišćenja, što je ovde slučaj.  Prema kursnoj listi...za zvaničan srednji kurs evra formiran na dan podnošenja tužbe...1 evro iznosio je 121.9713 dinara, a pošto je vrednost korišćenja fotografije na internetu 50 evra, sud je iznos uvećao za 200%  jer se radi o globalnom korišćenju fotografije i utvrdio iznos od 18.295,695 dinara. Pošto je tužilac tužbenim zahtevom tražio na ime naknade imovinske štete iznos od 16.800 dinara. To je prvostepeni sud taj iznos dosudio, krećući se u granicama postavljenog zahteva. Iznos od 25.000 dinara, na ime naknade neimovinske štete tužiocu, prvostepeni sud je odmerio imajući u vidu da je fotografija tužioca bila objavljena na internet sajtu tuženog bez navođenja imena autora pri čemu je tužilac profesionalni fotograf, a objavljena fotografija je bila dostupna velikom broju ljudi, bez tužiočeve saglasnosti, na koji način mu je uskraćena lična afirmacija i satisfakcija.

Takvu odluku prvostepenog suda, ako pravilnu i na zakonu zasnovanu, prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni.

Navodima žalbe tužene (Kladionice „M“) o tome da je tržišna cena predmetne fotografije niža od iznosa opredeljenog tužbenim zahtevom, ne dovodi se u sumnju pravilnost ožalbene presude. Ovo zbog toga što se radi o paušalnoj tvrdnji tužene, dok je prvostepeni sud, pravilno, pri odlučivanju o naknadi imovinske štete tužiocu, imao u vidu minimalne cene fotografija umetničkog udruženja iz te oblasti. Neosnovani su navodi žalbe tužene da je trebalo da prvostepeni sud tužiocu dosudi nižu naknadu imovinske štete...Suprotno tim navodima žalbe tužene, po mišljenju ovog suda, kao drugostepenog, priznati iznos od 25.000 dinara tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede njegovih moralnih prava autora ...predstavlja pravičnu novčanu naknadu koju je prvostepeni sud odmerio pravilnom PRIMENOM ODREDBE ČLANA 2000 STAV 1 Zakona o obligacionim odnosima, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom...

(Iz  presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4.45/2017 od 6. 4. 2017. godine)  

APELACIONI SUD U BEOGRADU: RTS bez odobrenja objavio fotografiju „Kragujevac panorama Ergoglija“

PRESUDA: PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P4.br. 2/15 od 8. 2. 2017. godine u stavu petom izreke tako što se OBAVEZUJE tuženi (RTS iz Beograda, prim. UNS) da tužiocu (S.R. iz Kragujevca, prim. UNS) na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora zbog objavljivanja autorskog dela tužioca fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora isplati iznos od još 31.000 dinara i na ime naknade neimovinske štete zbog objavljivanja navedenog autorskog dela izmenjenog oblika iznos od još 31.000 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom...

OBAVEZUJE SE tuženi (RTS) da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka plati iznos od 23.800 dinara. 

OBRAZLOŽENjE - Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tuženi (RTS iz Beograda, prim. UNS) povredio autorska prava tužioca (S.R. iz Kragujevca, prim. UNS) tako što je dana 31. 7. 2014. godine u emisiji „D. R.T.S“ neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora (stav prvi izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede autorskog prava opisanim u stavu prvom izreke isplati iznos od 18.000 dinara sa zateznom kamatom... Obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez nazačenja imena ili pseudonima autora isplati iznos od 10.000 dinara sa zateznom kamatom... Obavezan je tuženi da da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ u nepotpunoj formi isplati iznos od 10.000 dinara sa zateznom kamatom... Odbijen je kao neosnovan zahtev u delu kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora isplati iznos od još 31.000 dinara na ime naknade neimovinske štete zbog objavljivanja navedenog autorskog dela u nepotpunoj formi od još 31.000 dinara sve sa zateznom kamatom. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.300 dinara.

Protiv navedene presude...žalbu je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude...Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca osnovana.

STAV APELACIONOG SUDA: U postupku pred prvostepenim sudom nije učinjena nijedna od bitnih povreda odredaba parničnog postupka...na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbi tužioca ukazuje na neku drugu bitnu povredu postupka koja je mogla biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je tokom emitovanja emisije „Dnevnik“ dana 31. 7. 2014. godine prikazao fotografiju „Kragujevac panorama Ergoglija“ autorsko delo tužioca, učinivši ga na taj način dostupnim javnosti bez njegovog odobrenja, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, čime je povredio moralna i imovinska prava tužioca.

Činjenično stanje utvrđeno je pouzdano i potpuno...

Po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno utvrdio povredu tužiočevih autorskih prava, međutim prilikom odmeravanja naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca kao i na ime naknade nemovinske štete zbog objavljivanja navedenog autorskog dela u nepotpunoj formi, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo i naknadu prenisko odredio. Pravo na naznačenje imena podrazumeva pravo autora da od drugih traži da prilikom svakog saopštavanja dela označi njegovo ime, pseudonim ili znak kako je to propisano odredbom člana 15. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Imajući u vidu da je tužilac profesionalni fotograf i da mu je značajno da se njegovo ime pojavljuje u medijima pored imena ostalih autora i da učestalo povređivanje tužiočevih autorskih prava od strane tuženog i drugih medija ukazuje na nameru ili krajnju nepažnju, Apelacioni sud nalazi da su sve te okolnosti od značaja za odmeravanje višeg iznosa naknade neimovinske štete. Po oceni Apelacionog suda tužiocu pripada novčana naknada neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela fotografije „Kragujevac panorama Ergoglija“ bez naznačenja imena ili pseudonima autora u ukupnom iznosu od 41.000 dinara kao i na ime naknade neimovinske štete zbog objavljivanja navedenog autorskog dela u nepotpunoj formi od još 41.000 dinara, pa je u skladu sa tim preinačio prvostepenu presudu u stavu petom izreke i tužiocu pored iznosa od dosuđenih stavom četvrtim izreke dosudio još iznos od po 31.000. Na dosuđeni iznos tužiocu pripada zakonska zatezna kamata...

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 br. 50/17 od 24. 4. 2017. godine) 

PRESUDA: ODBIJA se žalba tuženog (SPO sa sedištem u Beogradu - prim. UNS) kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu  P4-9/15 od 10.10. 2016. godine.

OBRAZLOŽENjE - Pobijanom presudom, stavom prvim, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi (SPO) povredio imovinsko autorsko pravo tužilaca tako što je 2009. godine u monografiji „S“ bez odobrenja tužilaca neovlašćeno umnožio i javno saopštio autorska dela tužilaca - fotografije, i to tužioca Ž. S: “Sukob policije i demonstranata sa letvama 1“, „Sukob policije i demonstranata sa letvama 2“, „Policajac sa pendrekom“, „Demonstrant sa kamenom“, “Pretučena V.D.“, „Demonstrant sa palicom“, “Sukob demonstranata sa policajcem na konju“, “Demonstranti“,“Vodeni top“ i „Demonstrant“; tužioca D. Ć: „D. Drži govor“, „Kordon“  i „Hitna pomoć“; tužioca Ž. J. :“Skup demonstranata ispred spomenika Kneza Mihaila i Narodnog pozorišta“, „Most“, „Demonstranti i vojnik“, „Demonstranti“, „Kontramiting  1“ i „Kontramiting 2“ i tužioca Ž. J: “Kontejner“, „Dvojica 1“ , „Dvojica 2“, „Četvorica“, „Policija“, „Demonstranti, „Vodeni top“ i „V. D. sa podignuta tri prsta“.

Stavom drugom  izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocima, na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava neovlašćenim umnožavanjem i javnim saopštavanjem navedenih autorskih dela – fotografija (u monografiji "S" tuženog prim. UNS), iznos od: 116.970 dinara tužiocu Ž. S. za deset objavljenih fotografija; 35.091 dinar tužiocu D. Ć. za tri fotografije; 70.182 dinara tužiocu Ž. J. za šest fotografija i 93.576 dinara tužiocu Ž. J. za osam fotografija.

Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocima, na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava neovlašćenim umnožavanjem i javnim saopštavanjem navedenih autorskih dela tužilaca, na svojoj internet stranici iznose od: 167.090 dinara tužiocu Ž. S. za deset objavljenih fotografija, 50.127 dinara tužiocu D. Ć. za tri fotografije; 100.254 dinara tužiocu Ž. J. za šest fotografija i 133.672 dinara tužiocu Ž. J. za osam fotografija.

Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocima troškove postupka od 353.970 dinara.

NEOSNOVANA  ŽALBA - Protiv navedene presude (Višeg suda u Beogradu P4-9/15 od 10. 10. 2016. godine, prim. UNS) tuženi (SPO, prim. UNS) je blagovremeno izjavio žalbu.

Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane presude Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da žalba tuženog nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su autori  fotografija nastalih tokom demonstracija u Beogradu 9. marta 1999. godine, koje je tuženi javno saopštio 2009. godine, bez ovlašćenja, odnosno saglasnosti  tužilaca, u nepotpunoj formi, ne naznačivši ime ili pseudonim tužilaca kao autora i bez plaćanja autorske naknade, u monografiji „S“ koja je objavljena u štampanom izdanju i na internet stranici, zbog čega  su povređena autorska prava tužilaca.

Ranije donetom  presudom u ovom postupku P4-61/12 od 2. 4. 2013. godine tuženi je pravosnažno obavezan da naknadi štetu tužiocima zbog povrede njihovih moralnih autorskih prava nanetu neovlašćenim javnim saopštavanjem navedenih fotografija tužilaca i to u nepotpunoj formi i bez naznačenja njihovih imena ili pseudonima.

Fotografije je tuženi preuzeo iz fotomonografije „ 9. mart 1991. godine“ čiji je autor K. P, u kojoj su one objavljene uz saglasnost tužilaca. Tužioci, kao autori spornih fotografija nisu preneli svoja autorska imovinska prava na tim fotografijama K. P.

STAV APELACIONOG SUDA U BEOGRADU - Autorsko pravo, pored moralnih, sadrži i imovinska prava, između ostalih i pravo na iskorišćavanje dela, u smislu člana 27. Zakona o autorskom pravu („Službeni list SFRJ“, br.19/78, 24/86, 21/90) koji je bio na snazi u vreme objavljivanja navedenih fotografija u fotomonografiji tuženog. Iskorišćavanje dela, u smislu navedene zakonske odredbe vrši se, između ostalog, objavljivanjem, prerađivanjem, reprodukovanjem, umnožavanjem, obrađivanjem, prikazivanjem, izvođenjem, prenošenjem i prevođenjem dela, a za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada.

Odredbom člana 52. stav 1. Zakona o autorskom pravu, propisano je da se pravo autora na iskorišćavanje dela može, u celini ili delimično, uz naknadu ili bez naknade, prenositi na pojedince ili na pravna lica za vreme trajanje autorskog prava ili za određeno vreme. Lice na koje je preneseno pravo iskorišćavanja autorskog dela ne može to pravo prenositi  na treće lice bez saglasnosti nosioca tog prava, ako ugovorom nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju, u smislu citiranih zakonskih odredaba, tužioci nisu preneli pravo iskorišćavanja svog autorskog dela -spornih fotografija na K. P. kao autora monografije “9. mart 1991. godine“ u kojoj su uz saglasnost tužilaca objavljene sporne fotografije, niti je tuženi na bilo koji način dokazao da mu je K. P. tu saglasnost preneo pod uslovima propisanim zakonom.

Stoga, kako je tuženi te fotografije preuzeo i javno saopštio, bez odobrenja tužilaca, autorska prava tužilaca su povređena, pa im pripada pravo na nanaknadu materijalne štete u smislu člana 205. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br 104/09, 99/11 i 29/16 odluka Ustavnog suda) koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe.

(Iz presude Apelacionog suda u Berogradu GŽ4-10/17 od 17. 5. 2018. godine)

PRESUDA - Žalbe (tuženih “E-novina” DOO iz Beograda i Petra Lukovića-odgovornog urednika “E-novina”) ODBIJAJU se  kao neosnovane i presuda Višeg suda u Beogradu P3. br. 290/13 od 24.04.2014. godine POTVRĐUJE u delu kojim su tuženi obavezni da tužiocu (Emiru Kusturici, prim. UNS) na ime naknade štete solidarno plate 100.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2014. godine kao dana presuđenja do isplate.

PREINAČUJE (se) i ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi “E-novine”  DOO i Petar Luković obavežu da tužiocu Emiru Kusturici na dosuđeni iznos naknade plate zateznu kamatu od 1.2.2013. godine do 23.04.2014. godine.

OBRAZLOŽENjE

Stavom prvim pobijane presude tuženi su obavezni da tužiocu na ime naknade štete zbog povrede časti i ugleda solidarno plate 100.000 dinara sa zateznom kamatom od 1.02.2013. godine do isplate. Stavom drugim veći deo zahteva za iznos od 2.900.000 dinara je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim odgovornom uredniku javnog glasila “E-novine” je naloženo da na internet portalu tog glasila objavi presudu u roku od 8 dana od pravosnažnosti. Stavom četvrtim tuženi su obavezni da tužiocu plate parnične troškove u iznosu od 58.200 dinara.

Protiv ove presude (P3. br.290/13 od 24.04.2014. godine prim. UNS) tužilac i tuženi su blagovremeno izjavili žalbe. U sproverednom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2 tačke 1,2,3,5,7  i 9 ZPP (Zakon o parničnom postupku - prim. UNS) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz čl. 374. stav 2 tačka 14 ZPP na koju ukazuju žalbe jer je pobijana presuda jasna, neprotivrečna i dovoljno obrazložena, a okolnosti na koje se ukazuje žalbama se odnose na ocenu dokaza i primenu materijalnog prava.

SPORNI TEKST

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u javnom glasilu “E-novine” 15.02.2011. godine je objavljen tekst pod naslovom “Čast i ugled Emira K.” i nadnaslovom “Jedna mala sarajevska analiza” autora Nermina Čengića (u kom je pisao o prethodnoj tužbi Emira Kursturice protiv E-novina, prim.UNS). Tekst Nermina Čengića je preuzet sa portala “Protest.ba”, uz označavanje autora i glasila od kojeg je preuzet. Autentičnost prenošenja nije sporna, autor nije član redakcije “E-novina” i nesporno je da je tuženi “E-novine” DOO osnivač, a tuženi Petar Luković odgovorni urednik glasila u kojem je objavljen preuzeti tekst.

Autor iznosi mišljenje o tužiocu kao ličnosti naslovom i rečenicama da bi se: “I da ga nisu pitali osećao pozvanim da kaže koju o najnovijem fekalsisanju Mokrogorskog gorštaka” jer su iz iste mahale i: “tako se desi najnoviji fekalni izljev mozga popularnog Kuste u vidu tužbe protiv rečenih “E-novina”. Autor dalje navodi da “On (Kursturica, prim.UNS) ne tuži izvor objave koja mu je zagrebala kokardu na čelenci”,  i na kraju teksta postavlja pitanje: “o kakvom bolan svom ugledu i časti govoriš”, sa psovkom i tri znaka pitanja.

Autor tekstom kao celinom saopštava svoj stav da tužilac nema pravo da govori o svom ugledu i časti jer ih je decenijskim dodvoravanjem “političko-medijskom aparatu” izgubio , a pritom “nije tužio izvor objave, već “rečene novine”. Autor tužioca naziva “omiljenim klovnom aparatom susjedne države, umobolnom spodobom, čestnikom i fašistom” i psovkama pojačava pogrno značenje tih izraza.

STAV SUDA

Od granatiranja Sarajeva, događaja u Srebrenici, premijernog prikazivanja filma “Podzemlje” do objavljivanja spornog teksta je prošlo više od jedne decenije, oni u vreme objavljivanja nisu bili aktuelni i prema sadržini teksta nisu bili povod za izjašnjavanje autora o tužiočevoj ličnosti. Aktuelna je bila samo tužba protiv “E-novina” i autor povodom te tužbe iznosi svoj stav o tužiočevoj časti i ugledu. On to čini pogrdnim opisom tužiočevog odnosa prema nosiocima političke vlasti i državnih funkcija u Srbiji, psovanjem i vređenjem tužioca. On čitaocima saopštava da je tužilac osoba bez ugleda i časti korišćenjem objektivno uvredljivih, vulgarnih i ponižavajućih vrednosnih iskaza. Tekst nije deo diskusije o odgovornosti pojedinaca i država za rat u Bosni, ne odnosi se na tužiočevo javno istupanje u vezi sa tim događajima, već autor otvara diskusiju o parnici  koju je tužilac pokrenuo protiv javnog glasila, pa se upotreba psovki i omalovažavajućih iskaza, nasuprot navodima žalbe tuženih, ne može smatrati sredstvom za izražavanje ogorčenja, ili povređenosti tužiočevim odnosnom prema tragičnim događajima u Bosni, a ni odgovorom na tužiočeva javna istupanja u vezi istih događaja. 

Autor iznošenjem pogrdnih, omalovažavajućih i nesupstanciranih vrednosnih iskaza reaguje na tužbu podnetu (protiv) “E-novina”, a ne na tužiočeve stavove o odgovornosti bilo koje od sukobljenih strana za bombardovanje Sarajeva, tragične posledice rata i procese koji su kasnije pokrenuti pred Međunarodnim sudom u Hagu, pa se prenošenje nedopuštenih vrednosnih iskaza drugog glasila ne može opravdati interesom javnosti da se u Srbiji razvije šira diskusija radi suočavanja sa prošlošću. Sloboda informisanja ne može da se koristi  u cilju povrede dostojanstva i drugih ličnih dobara osobe na koje se odnosi informacija. Tuženi je prenošenjem tuđih nedopuštenih informacija  povredio tužiočevu čast i ugled. Povredom ovih ličnih dobara tužiocu je prouzrokovana šteta u vidu psihičkog bola.

Prvostepeni sud je iz samog teksta i iskaza tužioca utvrdio da je tuženi u internet izdanju objavio reagovanje Nermina Čengića na ranije podnetu tužbu, i na tome je zasnovao zaključak da se prenošenjem tuđih nedopuštenih informacija nije težilo zaštiti legitimnog interesa, već o nameri da se tužilac uvredi kao protivna stranka u sporu, koja je tražila naknadu štete u visokom novčanom iznosu, pa navodi tužiočeve žalbe kojima se tvrdi da je sud propustio da utvrdi ove činjenice, nisu tačni.

PRAVIČNA SATISFAKCIJA

Sud je pravilnom primenom čl. 79 i 80 Zakona o javnom informisanju našao da su tuženi solidarno odgovorni za nematerijalnu štetu prouzrokovanu prenošenjem nedopuštenih informacija. Iznos naknade je odmeren pravilnom primenom čl. 200 ZOO (Zakon o obligacionim odnosima, prim. UNS), pri odmeravanju naknade sud je uzeo u obzir okolnosti i način objavljivanja, težinu povrede i nelagodnost koju je tužilac osećao zbog toga što je u tekstu prikazan kao osoba bez časti, psovkom i paušalnim, ali vulgarnim rečima opisanim odnosom prema državnom aparatu i ličnostima navedenim u tekstu. Podnošenje tužbe u vezi ranijeg teksta se ne može smatrati povodom za povredu i povreda se ne može tretirati  kao uzvraćanje na tu tužiočevu radnju. Dosuđeni iznos prema okolnostima povređivanja i značaju povređenih dobara, po kriterijumima u vreme donošenja prvostepene presude, predstavlja  pravičnu satisfakciju, a veći iznos ne bi bio primeren društvenoj svrsi naknade.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.br. 4200/14 od 11.12.2014. godine)

ODBACUJE SE podnesak punomoćnika tuženog naslovljen kao: “Dopuna tužbe“ od 28. 9. 2012. godine.

OBRAZLOŽENjE - Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1595/14 od 17. 2. 2017. godine poništen je kao nezakonit Aneks ugovora o radu br. 14 od 19. 5. 2014. godine, kojim se menja osnovni Ugovor o radu br. 5262 od 5. 9. 2006. godine kao i tačka 3. Ugovora o radu od 11.5.2015. godine, svi zaključeni između tuženog (NID Kompanija „Novosti“ a.d. iz Beograda i Srđana Škora iz Beograda - prim UNS). Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u isnosu od 177.000 dinara.

Protiv navedene presude tuženi je blagovremenoi izjavio žalbu. Ispitujući pravilnost pobijane presude Apelacioni sud je ocenio da je žalba tuženog neosnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je sa tuženim zaključio Ugovor o radu br. 5262/06 od 5. 9. 2006. godine za obavljanje poslova odgovornog urednika izdanja „Revija 92“, sa sedmim stepenom stručne spreme, na neodređeno vreme. U međuvremenu Škoro je imenovan za šefa deska dnevnog lista „Večernje novosti“(prim - UNS). Na osnovu ponude tuženog za zaključenje Aneksa ugovora o radu sa obaveštenjem o razlozima za ponudu i pravnim posledicama  br. 2504 od 19. 5. 2014. godine, upućene tužiocu utvrđeno je da je zbog izmenjenih okolnosti došlo do izmene ugovorenih uslova rada u ugovoru br. 5262 od 5. 9. 2006. godine, pa je tužiocu ponuđeno zaključenje Aneksa ugovora o radu počev od 20. 5. 2014. godine, zbog potrebe procesa organizacije rada i neophodnosti da se izvrši premeštaj tužioca na drugi odgovarajući posao pomoćnika odgovornog urednika lista „Sport“. Izjašnjavajući se o navedenoj ponudi tužilac je osporio navedenu ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, jer je usmeno smenjen sa poslova šefa deska lista „Večernje novosti“, navedeni Ankes ugovora o radu ponuđen mu je bez obrazloženja u vezi sa razlogom za njegovo premeštanje u drugu redakciju i to na poslove koje nikada nije radio, sa znatnom manjom platom, bezuslovno i odmah, njegov premeštaj nije zasnovan na objektivnim potrebama i opravdanim razlozima, predstavlja kaznu za njegov istup u javnosti i izneto mišljenje, njegovo udaljenje iz redakcije „Večerenje novosti“ ima diskriminatorski kazneni karakter i motivisano je razlozima koji nisu u domenu radnog prava.

Povreda Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji - Prema sadržaju Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog br. 738 od 15. 5. 2006. godine, zaposleni može biti raspoređen na sve poslove koje odgovaraju njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, znanju i sposobnostima, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada. U prilogu Pravilnika nalazi se opis poslova kod tuženog. Za radno mesto šefa deska propisani uslovi: VSS (VII stpen stručne spreme), kao i za radno mesto odgovornog urednika „Zova“, „Enigme“, „Novosti oglasi“, „Kalibra“, „Revije 92“, „Tip novosti“, „Trećeg oka“ i „Bilja i zdravlja“, a da nije predviđeno radno mesto odgovornog urednika lista „Sport“, niti pomoćnika odgovornog urednika lista „Sport“, a nije predviđeno ni radno mesto pomoćnik odgovornog urednika, već su predviđena radna mesta i to: pomoćnik ili urednik izdanja i šefa deska, pomoćnik ili zamenik urednika rubrike, društva, političke,ekonomske, pomoćnik urednika beogradske rubrike, pomoćnik urednika spoljne rubrike, pomoćnik urednika kulturne rubrike, pomoćnik urednika sportske rubrike.

Kolektivnim ugovorom  tuženog br. 4412 od 14. 8. 2012. godine, članom 6 stav 1 predviđeno je da novinar ima pravo da u skladu sa propisima i pravilima profesije, slobodno prikuplja i obrađuje informacije, istražuje događaje od javnog interesa, izveštava o javnim događajima, pojavama, predmetima i delatnostima od javnog interesa, te da izražava mišljenje o svim pitanjima od javnog interesa, a stavom 3. istog člana da novinaru zbog mišljenja iznetog u kladu sa propisima i pravilima novinarske profesije ne može da bude otkazan Ugovor o radu, smanjena zarada, promenjen položaj u redakciji, niti na bilo koji drugi način otežano obavljanje radnih zadataka.

OCENA APELACIONOG SUDA - Po oceni ovog suda, suprotno navodima žalbe, pravilno je prvostepeni sud usvojio zahtev tužioca zaključivši da je osporeni Aneks ugovora o radu od 19. 5. 2014. godine, nezakonit.

Neosnovan je navod žalbe da je navedena ponuda u potpunosti u skladu sa članom 172 Zakona o radu s obzirom da je decidno istaknuto da se ponuda čini zbog potrebe procesa i organizacije rada i da se iz ponude i iz ankesa jasno može videti da je diskreciono pravo poslodavca da ponudi zaposlenom izmenu Ugovora o radu, kao i da je diskreciono pravo zaposlenog da li to prihvatiti ili ne.

Ovo zato što Aneks ugovora o radu, kao i Ponuda koja mu je u smislu čl. 172 ZOR prethodi, moraju da sadrže opavdane razloge za izmenu ugovorenih uslova rada i premeštaj zaposlenog na drugi odgovorajući posao, odnosno premeštaj zaposlenog mora biti uslovljen stvarnim potrebama procesa i organizacije rada, a što ovde i po oceni ovog suda, nije slučaj, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud.

Naime, imajući u vidu sadržinu predmetne Ponude za zaključivanje Aneksa be. 14. iz iste se suprotno navodima žalbe, ne može utvrditi koje su to stvarne i objektivne potrebe procesa i organizacije rada nastale, zbog kojih se tuženi premešta sa radnog mesta šefa deska lista „Večernje novosti“ na radno mesto pomoćnika odgovornog urednika lista „Sport“.

U ovakvoj situaciji (kada uopšte nisu navedene ni precizirane potrebe procesa i organizacije rada koje uslovljavaju premeštaj zaposlenog na drugi odgovarajući posao, po oceni ovog suda nedostaje objektivni uslov za pravilnost i opravdanost učinjene ponude, kao i za zakonitost osporenog Aneksa. To je prvi razlog usled koga sporni Aneks br. 14 pod br. 2504 od 19. 5. 2014. godine nije u skladu sa zakonom, i kao takav je morao biti poništen.

Sa druge strane i po oceni ovog suda, ovde nije bio ispunjen ni subjektivni uslov za opravdanost učinjene Ponude za premeštaj tužioca na drugi odgovarajući posao, jer se ne može prihvatiti kao tačna tvrdnja tuženog da nije bio zadovoljan radom tužioca na poslovima šefa deska, jer je tuženi propustio da razloge premeštaja navede u ponudi za zaključenje osporenog aneksa, a kako je to pravilno zaključio i obrazložio u pobijanoj presudi i prvostepeni sud, pa zato date razloge s tim u vezi  ovaj sud na ovom  mestu posebno ne ponavlja. Stoga je, osporeni Aneks nepravilan, i kao takav je morao biti poništen.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1911/17 od 14. 6. 2018. godine)