Iako su pandemija korone i zatvaranje granica taj posao, planiran za ovu godinu, odložili, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kaže za Kurir da će početkom sledeće godine početi izrada statua, ali i kompletno uređenje spomen-kosturnice na Vidu, gde počivaju srpski vojnici umrli posle Albanske golgote iz Prvog svetskog rata.

Do kraja

Đorđević zahvaljuje Kuriru što je ranije pokrenuo akciju i zajedno s UNS skuplja donacije za izradu i postavljanje statua srpskih vojnika po originalnom projektu Nikolaja Krasnova još iz 1938. i ističe da će ministarstvo do kraja podržati i izneti taj projekat.

- Žrtve naših predaka nikada neće biti zaboravljene i svi oni koji su prošli Albansku golgotu u zimu 1915/16. zaslužuju da imaju kompletan i uređen mauzolej i prostor oko njega. Zato ćemo, uz izradu i postavljanje statua, fasadu mauzoleja kompletno očistiti i srediti, uredićemo i obnoviti prilazne staze - kaže za Kurir Đorđević i dodaje:

Svetlo trobojke

- Spomen-kosturnica, Mornarički krst pored nje i kompletan prilaz biće osvetljeni najkvalitetnijom rasvetom, koja će se kompjuterski podešavati. Osvetljenje će biti bele boje svakodnevno, dok će u bojama srpske trobojke biti kada su naši državni praznici. A kada državna delegacija Srbije bude dolazila na Vido da oda počast našim junacima, osvetljenje će biti crveno, kao simbol krvi koju su naši vojnici prolili u Prvom svetskom ratu za Srbiju.

Izrada i postavljanje statua i uređenje mauzoleja i prostora oko njega trebalo je da bude ove godine, ali su pandemija koronavirusa i zatvaranje granica to odložili za početak sledeće godine. 

DA VIŠE NE SKRNAVE SVETINjU 

Izložbom protiv kupača

Đorđević ističe i da će duž staza biti postavljena pokretna izložba o stradanju Srba:

- Iskreno verujem da će te potresne fotografije uticati na sve one koji se bez imalo pijeteta prema našim žrtvama kupaju na Vidu. Duboko smo pogođeni odlukom krfskih vlasti da dopuste da tu budu suncobrani i ležaljke. Prošle nedelje sam predvodio delegaciju i bilo mi je vrlo neprijatno da s vencima prolazim pored tih kupača. Obratili smo se grčkom ministarstvu i patrijarhu duboko uvereni da je prijateljstvo srpskog i grčkog naroda neraskidivo i da kupači ispred mauzoleja ne vređaju samo naše žrtve već i sećanje na pomoć Grka s Krfa u jednom od najtežih trenutaka srpske istorije.

Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zahvalio je Kuriru što je pokrenuo akciju i naveo da će ostatak sredstava biti obezbeđen iz budžeta ministarstva za 2020. - Statue vojnika su bitne jer su predviđene po originalnom projektu koji je još validan i važno je da ih izradimo kako bi mauzolej bio završen do kraja. Zahvalan sam vam što ste pokrenuli akciju i što ste uspeli da skupite deo para. Ministarstvo će obezbediti sva ostala neophodna sredstva kako bi se posao obavio do kraja - da bi se izradile, transportovale i postavile statue. Plan nam je da to, kao i kompletno uređenje mauzoleja na Vidu, uradimo do septembra - kazao je Đorđević za Kurir.

1.232 stradalnika, čija su imena poznata, počivaju u mauzoleju na Vidu

1.500 junaka, čija su imena nepoznata, sahranjeno je u dva bunkera mauzoleja

5.000 ratnika najmanje počiva u plavoj grobnici

Ministar je naveo da nameravaju do tada kompletno da srede mauzolej, što podrazumeva i sređivanje samog objekta, njegove okoline, staza i rasvete. - Postavićemo i dobro osvetljenje kako bi se s Krfa videlo da je to srpski memorijal. A i pokretnu izložbu uz stazu kojom se ide do mauzoleja, da svi koji tu dođu vide kako je nekada bilo na Vidu, a i kako je podizan memorijal srpskim ratnicima - kazao je Đorđević.

Podsetimo, Kurir je u saradnji sa UNS još 2016, kada je bila 100-godišnjica iskrcavanja srpske vojske i države na Krf, pokrenuo akciju „Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido“, kojom prikupljamo sredstva za izradu i postavljanje dve bronzane statue srpskih vojnika na ulazu u spomen-kosturnicu, kako je to i predviđeno originalnim projektom arhitekte Nikolaja Krasnova iz 1938. Mauzolej je sagrađen 1939, ali nisu urađene te statue jer je izbio Drugi svetski rat, a posle njega niko od nadležnih nije baš ni mario za srpske žrtve.

Vido - ostrvo smrti, tu nadomak Krfa - ostrva spasa, večno je počivalište srpskih junaka koji su u zimu 1915/1916. prošli Albansku golgotu, ali potom i izdahnuli na ovim grčkim ostrvima. U mauzoleju su kosti ratnika koji su bili sahranjeni na 27 grobalja širom Krfa, a impozantni bronzani vojnici treba da odaju počast njima, ali i hiljadama onih u plavoj grobnici na koju treba da gledaju.

Prema grubom predračunu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz 2015. troškovi izrade i postavljanja statua trebalo bi da budu najmanje 128.000 evra.

Do sada je skupljeno donacija u vrednosti oko 20.000 evra preko namenskih računa UNS, ali i „Fondacije budi human - Aleksandar Šapić“, koja nam je omogućila i SMS broj za doniranje posredstvom poruka.

Hvala ministarstvu, ali, pre svega, hvala svima vama, malim-velikim ljudima koji ste dali donacije i pomogli da se odužimo slavnim precima. O svakoj etapi izrade statua redovno ćemo vas obaveštavati.

Za sva vremena

KNjIGA DONATORA

Kada uradimo i postavimo statue na Vidu, sačinićemo i luksuznu knjigu donatora, koja će stajati u mauzoleju. Sve u vezi sa akcijom, kao i spisak svih donacija, nalazi se na http://www.uns.org.rs/sta-radimo/dogadjaji/39095/akcija-uns-a-i-kurira-oduzimo-se-herojima-albanske-golgote.html, kao i na https: //www.budihuman.rs/sr/korisnik/180/izradimo-statue-herojima-albanske-golgote. Sugestije i pitanja možete poslati na imejl akcijavido@kurir-info.rs.

Iskrcavanje od 6. januara

BADNjE VEČE NADE

Prvi Srbin iskrcan je na Krf na Badnje veče 1916, 6. januara, a kompletno iskrcavanje okončano je 5. aprila 1916, o čemu svedoči i spomen-ploča u mestu Guvija na Krfu.

Foto: Kurir

Podsetimo, Kurir, kao medijski parter, u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS), koje je nosilac projekta, još 2016, kada je bila stogodišnjica iskrcavanja srpske vojske i države na Krf, pokrenuo je akciju „Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido“, kojom prikupljamo sredstva za izradu i postavljanje dve bronzane statue srpskih vojnika na ulazu u spomen-kosturnicu na Vidu, kako je to i predviđeno originalnim projektom arhitekte Nikolaja Krasnova iz 1938. godine.

Mauzolej na „ostrvu smrti“, kako je međ Srbima upamćen Vido, izgrađen je 1939, ali nije kompletno završen, jer je Drugi svetski rat sve prekinuo. U decenijama koje su usledile, izgleda, niko nije mario što spomen-kosturnica, u kojoj počivaju ratnici koji su prethodno bili sahranjeni na 27 grobalja širom Krfa, nije dobila pun oblik i smisao. I dalje nema bronzanih vojnika koji impozantni, od po tri i po metra, treba da stoje na ulazu u spomen-kosturnicu i odaju počast srpskim stradalnicima čije su kosti u mauzoleju i hiljadama onih koji su pokoj našli na dnu Jonskog mora u plavoj grobnici.

Neophodna sredstva, nažalost, još nisu prikupljena (sakupljeno je donacija u vrednosti oko 20.000 evra). Zato pozivamo sve ljude dobre volje da, u skladu sa svojim mogućnostima, finansijski pomognu izradu i postavljanje bronzanih vojnika i da se konačno odužimo slavnim precima.

Prema grubom predračunu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u čijoj je nadležnosti mauzolej kao kulturno blago od izuzetnog nacionalnog značaja, troškovi izrade i postavljanja skulptura vojnika trebalo bi najmanje da iznose 128.000 evra (predračun sačinjen oktobra 2015.). Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čija je nadležnost briga o ovom mauzoleju kao vojničkom groblju, potom je finansiralo odlazak stručnjaka Zavoda na Vido, koji su utvrdili da su postamenti na kojima će stajati bronzani ratnici stabilni. Ministarstvo kulture i sporta Republike Grčke dalo je saglasnost za postavljanje bronzanih skulptura. Mi smo na redu...

KAKO DONIRATI NOVAC

Računi za uplatu donacija

otvoreni su u UniKredit banci:

Dinarski: 170-0030003646031-73

devizni: RS35170003000364603076

Primalac: Udruženje novinara Srbije Resavska 28, Beograd

Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

SMS

Srbija

Ukucati 180 i poslati na 3030

cena 200 din, PDV se ne naplaćuje

Švajcarska

Ukucati human180 i poslati na 455

cena 20 švajcarskih franaka

Sve javno

TRANSPARENTNO

 Sve u vezi sa akcijom, kao i spisak svih donacija, nalazi se na http://www.uns.org.rs/sta-radimo/dogadjaji/39095/akcija-uns-a-i-kurira-oduzimo-se-herojima-albanske-golgote.html, a sve sugestije i pitanja možete poslati na mejl akcijavido@kurir-info.rs

Pošalji SMS-om 180 na 3030 i doniraj 200 dinara za izradu i postavljanje dve bronzane statue srpskih vojnika ispred spomen-kosturnice na Vidu.

Iz Švajcarske je potrebno ukucati human180 i poslati na 455, cena poruke je 20 CHF.

Donacije kojima ćemo se odužiti slavnim precima možete uplatiti i na sledeće račune: Dinarski 170-0030003646031-73

Devizni PC35170003000364603076 (detaljno uputstvo za devizne uplate na www.uns.org.rs)

Primalac: Udruženje novinara Srbije, Resavska 28/I, 11000 Beograd, Srbija

Svrha plaćanja: Donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

Svi detalji u vezi sa akcijom i sve dosadašnje uplate nalaze se www.uns.org.rs

Podsetimo, Kurir i Udruženje novinara Srbije pokrenuli su, na stotu godišnjicu od iskrcavanja srpske vojske i države na Krf 1916, akciju prikupljanja sredstava za izradu i postavljanje dve bronzane statue srpskih vojnika ispred mauzoleja na Vidu.

U toj spomen-kosturnici počivaju 1232 junaka čija imena su znana i oko 1500 neznanih heroja, koji su umrli na Krfu i Vidu posle strašne i slavne Albanske golgote. Iako je to znamenje izgrađeno još 1938. po projektu Nikolaja Krasnova, ni do dana današnjeg nisu izrađena dva bronzana vojnika koja treba da stoje na ulazu mauzoleja po nacrtu ovog slavnog arhitekte.

Bronzani vojnici treba da odaju počast srpskim vojnicima čije kosti su u mauzoleju i onima, kojih je najmanje 5.000, a koji počivaju u "plavoj grobnici" na dnu Jonskog mora.

Akcija, čiji organizator je UNS, a glavni medijski partner Kurir, pokrenuta je u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, biračka i socijalna pitanja, u čijoj je nadležnosti mauzolej na Vidu, i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, a dozvolu za postavljanje statua dalo je grčko ministarstvo kulture i sporta.

Akciju je blagoslovio patrijarh srpski gospodin Irinej, podrzali su je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, SANU, kao i brojne javne ličnosti.

Svi znaju da se danas pliva drugačije: ne samo za simbol nego i u čast onih koji su otadžbini dali svoj život. Stiže se na Zemunski kej. Patrijarh otkriva statuu Plivača, koja je postala još jedan simbol verujućih. Skulptura je rad akademske vajarke Kristine Tripković.  Njegova svetost drži molitvu i  Prejubilarnog, 20. plivanja otkriven je  spomenik Plivaču.

Plivalo se i na Adi

Na jezeru bilo 60 takmičara

Na beogradskoj Adi Ciganliji održano je tradicionalno 19. plivanje za časni krst. Uprkos veoma hladnom vremenu, 60 takmičara, medu kojima su bili pripadnici Vojske Srbije i Žandarmerije, članovi SVIBOR i tri gosta iz Ruske Federacije, plivali su za veru, čast i prestiž. Najuspešniji u tom poduhvatu za koji se osmele samo najhrabriji bio je kadet četvrte godine Vojne akademije Aleksa Dragaš.

Zvornik

Marijana Krkalović (20) iz Zvornika (RS) pobednik je u plivanju za bogojavljenski krst koje jejuče po deseti put održano na Zvorničkom jezeru kod HE ,'Zvornik". Ona je bila najbrža u konkurenciji devet plivača, druga devojka bila je Dragana Stevanović. U hladnom malozvorničkom jezeru ove godine bilo je manje plivača nego obično uprkos jubileju manifestacije.

Kragujevac 

Devojka vitez!

Vitešku titulu nosioca bogojavljenskog krsta u Kragujevcu ove godine osvojila je jedna dvadesettrogodišnja devojka Tijana Mirković. Ona je u ledenoj vodi jezera u Šumaricama, u konkurenciji 32 muškarca, prva preplivala razdaljinu od 33 metra do bogojavljenskog krsta.  Tamari je ovo bilo drugo učešće u bogojavljenskom plivanju za krstčasni.

Loznica 

U Drini plivale i dame

Dvadesetogodišnji Đorđe Rakić iz Loznice pobednik je trećeg plivanja za bogojavljenski krst koje je održano na Drini kod Šepačkog mosta. Među damama najbrža je bila Lozničanka Nada Nikolić, majka tri ćerke.

Čačak 

Student pobedio

U takmičenju plivanja za bogojavljenski krst u zaleđenoj Zapadnoj Moravi u Čačku učestvovalo je oko 70 muškaraca, a do krsta je prvi doplivao Čačanin Anđelko Kovačević (23). Pored Čačana, za bogojavljenski krst plivali su i pripadnici Vojske Srbije iz garnizona u Lađevcima kod Kraljeva.

U čast predaka

Plivači koji u tom trenutku kleče ustaju i kreču ka Dunavu uz povik „Duša Bogu, Srbija narodu! Za koga? Za Srbiju!“ U skoro zaleđenu vodu bacaju se bez oklevanja, u grupama. Do krsta je prvi doplivao starešina plivača Slaviša Ivanović i podsetio sve: 

- Danas se niko ne takmiči! Svi smo pobednici! Ko god danas uđe u vodu, on je pobednik! Od patrijarha dobijabogojavljenski krst, plašt i medaljon Svetog Save. Na licima plivača ponos. Koža im je crvena, promrzli su, ali nikome, kažu, nije hladno.

- Ne može ni da vam bude hladno kad znate da je naša trka posvećena stradalima u Albanskoj golgoti, herojima koji su dali svoj život za očuvanje srpskog naroda. Hvala im - poručuje Slaviša, profesionalni kaskader.

Vlasotince

Miloš Tošić osvojio časni krst

Pobednik jedanaeste trke za bogojavljenski krst, pred više hiljada posetilaca na gradskom jezeru u centru Vlasotinca, u kojoj su učestvovala 32 plivača iz Srbije i Rusije, bio je Miloš Tošić (22), student četvrte godine Građevinskog fakulteta. On je bio najbrži u Ledenoj Vlasini, čijajetemperatura u podne bila samo dva stepena.

Surdulica 

Prvi put u  Vlasinskom jezeru

Više od 20 mladića i dve devojke učestvovali su u plivanju za bogojavljenski krst. Mladić iz Surdulice prvi je doplivao do časnog krsta, ali su pobednici svi koji su učestvovali u plivanju u zaleđenom jezeru na 1.200 metara visine, izjavio je predsednik Skupštine opštine Surdulica Novica Tončev.

Ulcinj 

Plivalo se i u Crnoj Gori

Bogojavljensko plivanje održano je u Ulcinju, a najmlađi učesnik bioje devetogodišnji Stefan Andrović.

Priključite se akciji

Pošaljite SMS sa 180 na 3030

Ovogodišnje bogojavljensko plivanje koje je održano u mnogim gradovima naše zemlje posvećeno je akciji „Adrija medija grupe", lista Kurir i Udruženja novinara Srbije „Izgradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido". Ukucajte SMS i pošaljite na 3030. Cena poruke je 100 dinara.  Uplatu možete izvršiti i preko dinarskog računa 170-0030003646031-73, kao i deviznog računa  R535170003000364603076 Subotica

U čast slavnih predaka plivaće se u još nekoliko gradova širom Srbije.

Ponosni na urađeno Damir Kovačević, zamenik predsednika opštine Zemun, koji je na čelu organizacionog odbora ove manifestacije, istakao je da je ovogodišnje plivanje posvećeno akciji Kurira i UNS.

- Ponosni smo na sve što smo uradili i što ćemo uraditi na ovo Bogojavljenje, a posebno zato što ćemo pomoći da se završi mauzolej srpskim herojima - rekao je Kovačević na konferenciji za novinare u Pres centru UNS-a  i dodao da sve čine da debeli led na Dunavu razbiju, da očekuju oko 400 plivača, kao i između 10.000 i 15.000 posetilaca.

Pomoć iz Apatina

Predsednik Svebor saveza Beograda Cvjetko Stevanović zahvalio je Kuriru i UNS što su pokrenuli akciju kojom se odužujemo slavnim precima.

- Hvala Kuriru, hvala UNS što su omogućili izradu statua. Pozivam sve naše plivače, organizatore i ljude dobre volje da doprinesu akciji - naglasio je Stevanović i dodao da im u pomoć, zbog debelog leda, stiže i ruskosrpski spasilački tim iz Apatina.

Jerej Vladimir Pražić iz Hrama Svetog oca Nikolaja u Zemunu podsetio je da je slavljenje pre svega liturgijsko i da se takmičari ponašaju pravoslavno.

- Liturgija počinje u 11.30 u Nikolajevskoj crkvi, nakon toga se spuštamo do Dunava, gde će patrijarh Srpski Irinej osveštati reku - rekao je Pražić.

Patrijarh će otkriti i bistu plivaču na Bogojavljenskom platou u Zemunu, a plivanje počinje u 12.30 sati.

Podrška Nikolića

Počasni predsednik organizacionog odbora svih bogojavljenskih plivanja u Srbiji od 2017. je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Cvjetko Stevanović je rekao da su Nikolićevi saradnici pomogli manifestaciju.

Čajetina je prva opština koja je finansijski podržala akciju Kurira i Udruženja novinara Srbije (UNS).

Gotovo da nema porodice sa Zlatibora, kao uostalom i iz cele Srbije, koja nije dala ratnike u Prvom svetskom ratu, a više od milion Srba položilo je svoj život za slobodu koju mi danas uživamo. U slavu naših predaka koji počivaju u spomen-kosturnici na Vidu i u plavoj grobnici, ali i svih onih Zlatiboraca, svih Srba koji su svoje kosti ostavili po vrletima Crne Gore i Albanije, u Skadru, Fijeri, Draču i drugim mestima na putu stradanja i nade na koji su krenuli u zimu 1915, opština Čajetina pomaže završetak mauzoleja - kaže Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.

On napominje da je donacija za spomen-kosturnicu najmanje što ova opština sa obronaka Zlatibora može da učini kako bi junaci Velikog rata konačno imali mauzolej kakav zaslužuju i kako ga je i projektovao čuveni Nikolaj Krasnov još 1936.

- U godini kada obeležavamo veliki jubilej - vek od iskrcavanja srpske države, vojske i izbeglica na Krf, drago nam je što su Kurir i UNS pokrenuli akciju kojom nam daju mogućnost da se odužimo slavnim precima - naglašava Stamatović.

Čelnik Čajetine ističe i da je ta opština pobratimljena sa krfskom opštinom Lefkimi upravo i zato što Zlatiborci cene nesebičnu pomoć grčkog naroda, koji se našao Srbima u jednom od najtežih trenutaka u njihovoj istoriji i pomogao da srpska vojska oporavljena i okrepljena sa Krfa krene u konačnu pobedu i oslobođenje otadžbine.

Donacije

Na ovaj način možete uplatiti pomoĆ

Računi u UniCredit banci:

dinarski: 170-0030003646031-73

devizni: RS35170003000364603076

Primalac: Udruženje novinara Srbije, Resavska 28, Beograd

Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

SMS: Ukucajte 180 i pošaljite na 3030 (cena 100 dinara, PDV se ne naplaćuje); za Švajcarsku ukucajte human 180 i pošaljite na 455 (cena 10 CHF)

Poglavar SPC je u Patrijaršiji primio inicijatorku akcije Jelenu Spasić, koja je urednica u Kuriru, kao i dobročinitelje u projektu „Stopama naših predaka“, koji je naš list medijski podržao - akademskog umetnika Mihaila Gligorića Glišu, Jova Čolovića iz Banje i predsednike opština Stara Pazova i Palilula Đorđa Radinovića i Aleksandra Jovičića.

Pomoću projekta „Stopama naših predaka“, koji sprovodi Svetosavsko zvonce SPC, već petu godinu zaredom talentovani đaci išli su na Krf i učili o tragičnim i slavnim danima naše istorije, a ove godine pomagali su izradu krajputaša čuvenom Gvozdenom puku, koji je Gligorić isklesao od mermera, a čiji je donator Čolaković.

Poseban akcenat stavljen je na našu akciju za dovršetak mauzoleja po originalnom projektu Nikolaja Krasnova, pokrenutu upravo na stogodišnjicu od iskrcavanja srpske države i vojske na Krf.

- Lepo je videti da i dalje među nama ima onih koji posebnu pažnju poklanjaju srpskoj istoriji i pomažu da se svi zajedno odužimo slavnim precima i završetkom mauzoleja na Vidu i spomenikom Gvozdenom puku. Takođe, vrlo je važno decu učiti o našoj slavnoj istoriji jer od njih stvaramo dobre ljude za bolje društvo - rekao je patrijarh Irinej.

Jelena Spasić je zahvalila Njegovoj svetosti na blagoslovu i podsetila da je akcija krenula baš na Vaskrs, kada ju je Njegova svetost izjavom i podržala, kao i da je Kurir na isti praznik delio svojim čitaocima krstiće osveštane u Hramu Svetog Save. Ona je kazala da Kurir želi opet da sprovede sličnu akciju, za šta će tražiti blagoslov Njegove svetosti. Takođe, Spasićeva je zahvalila i što je Crkva Svetog kneza Lazara iz Sidneja prikupila donaciju za izradu bronzanih vojnika.

Poglavar SPC pozdravio je i inicijativu Kurira da Janis Janulis, seljak s Krfa koji je pomogao Srbima i potomcima ostavio zavet da ne oru njivu gde je bilo groblje naših junaka, konačno dobije ulicu u Beogradu.

Donirajte sredstva

ZAVRŠIMO MAUZOLEJ NA VIDU

UNS je, kao organizator akcije, otvorio račune u UniCredit banci:

dinarski 170-0030003646031-73

devizni RS35170003000364603076 (za devizne uplate pogledati uputstvo na www.uns.rs)

Primalac: Udruženje novinara Srbije, Resavska 28, Beograd
Svrha plaćanja: Donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido
SMS akcija je aktivna u Srbiji - upiši 180 i pošalji na 3030 (cena poruke 100 dinara) i u Švajcarskoj - upiši human180 i pošalji na 455 (cena 10 CHF).

Primalac: Udruženje novinara Srbije

Resavska 28/I

Beograd

Svrha plaćanja: Donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

Posebni računi Humanitarne fondacije Novi Beograd na koje takođe možete uplatiti novac

za Akciju su:

+ dinarski  160-449114- 64

+ devizni  00-540- 0001631.7

IBAN: RS35160005400001631734

Za e-donacije pogledajte ovde.

U jubilarnoj godini, u kojoj se obeležava stogodišnjica od iskrcavanja srpske vojske, države i izbeglica na grčko ostrvo Krf, Humanitarna fondacija Novi Beograd, UNS i Kurir akcijom „Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido“ žele da se svi zajedno bar malo odužimo slavnim precima i konačno završimo mauzolej, u kome počivaju junaci iz Prvog svetskog rata izdahnuli pošto su peške prešli Albaniju.

Gradnja mauzoleja na „ostrvu smrti“, koji je projektovao čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov, počela je 1939, ali je Drugi svetski rat sve prekinuo. U decenijama koje su usledile, mauzolej nikada nije završen.

Dve impozantne statue srpskih vojnika, visoke po tri i po metra, treba da stoje na ulazu u spomen-kosturnicu i time večito odaju počast srpskim stradalnicima čije su kosti u mauzoleju i hiljadama onih koji su pokoj našli na dnu Jonskog mora u plavoj grobnici.

Ratni put je ovu hrabru ženu 1915. doveo do Bugara, s kojima se kao lav borila na planini Babuni u Mekedoniji. Najverovatnije je odatle uspela da pređe u Solun zajedno s nekim Francuzima i bude među malobrojnim Srbima koji su izbegli Albansku golgotu.

- U francuskoj bolnici u Solunu operisali su joj koleno i izvadili metak, koji je nosila još od Sarajeva. Jedina želja tada bila joj je da se vrati u odred i bori se protiv Nemaca i Bugara - naveo je Šošić i dodao da je Slavka bila rođaka lekara u štabu srpske vojske kapetana Splavskog (Splawski).

Francuzi pišu da Slavka ima 18 godina, da je nežnog izgleda, skoro dečjeg i da je izazivala osmehe kad god bi pričala sa svojim saborcima. Mrštila bi se samo kad bi neko pomenuo Austrijance ili Bugare. Novembra 1915. u Makedoniji ju je pronašao i slikar Almeri de Lobel-Riš i načinio njen akvarel.

I to je sve što znamo o devojci koja je prešla put od četnika do narednika srpske vojske. Njena sudbina posle 1916. je nepoznanica.

- Želeo sam da dam svoj mali doprinos otkrivanju neznane heroine i nadam se da će neko uspeti da nađe i objavi mnogo više podataka o ovoj ženi nego što je to u dodatku moje knjige - rekao je Šoškić, čija će promocija knjige biti održana večeras, i u 9 sati, u parohijskom domu Hrama Svetog Save.

Šošić svesrdno podržava našu akciju „Izradimo statue herojima Albanske golgote“:

- Ti bronzani vojnici u mauzoleju na Vidu treba simbolično da odaju počast svim znanim i neznanim junacima i junakinjama Prvog svetskog rata. Srbi treba da pokažu da ih nisu zaboravili.

Kurir na svom portalu, u specijalu „Srbijo, na noge", objavljuje sve donacije (ime donatora i iznos), što preuzimamo sa sajta UNS, koji, kao organizator projekta, redovno objavljuje sve uplate na www.uns.org.rs.

Sve sugestije i komentare možete poslati na imejl adresu akcijavido@kurir-info.rs.

Bila je to strašna i slavna epopeja koja je odnela najmanje 243.000 života, ali posle koje je srpska vojska krenula u nezadrživu pobedu i oslobodila otadžbinu.

I kada je 25. novembra 1915. ozvaničeno ono što je bilo neminovno posle udruženog napada Nemačke, Austrougarske i Bugarske i izostanka obećane pomoći saveznika, kralj Petar I Karađorđević i prestolonaslednik Aleksandar bili su jasni - kraljevska kruna ne ide iz Srbije. To bi, saglasili su se otac i sin, simbolizovalo konačni poraz Srbije, što nikako ne može biti.

Još jedna kruna skrivena

Skoro pred ponoć 25. novembra 1915. u zgradi srpske prizrenske bogoslovije odigrao se istorijski događaj - „sahranjena“ je srpska kruna.

„I pod siromašnom svetlošću maloga fenjera momci pristupiše poslu lagano i oprezno. Podigoše dasku iz patosa i počeše da kopaju zemlju pod patosom. Valjalo je iskopati grob gde će se sahraniti kraljevska kruna, koju ne htedoše poneti u nepoznate albanske planine, gde se nije znalo šta očekuje ni same kraljevske begunce. U Prizrenu već leži sahranjena jedna srpska carska kruna, tamo negde pod razvalinama Crkve Svetog Arhanđela, neka tu nađe grob i kraljevska srpska kruna“, pisao je u knjizi „Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda“ komediograf Branislav Nušić, koji je i sam prešao Albaniju.

Nušićeva ratna sećanja

Čuveni komediograf, čija „Gospođa ministarka“, „Sumnjivo lice“, „Pokojnik“ i druga dela zasmejavaju sve naše generacije, knjigu „Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda“, u kojoj opisuje teške dane srpskog povlačenja, posvetio je svom jedincu Strahinji Banu, koji je poginuo upravo u Prvom svetskom ratu.

„Mesto trošne kamene ploče, sine, ovom knjigom tuge i bolova beleži ti otac grob“, napisao je Branislav Nušić u knjizi „Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda“. 

Krunu su „sahranjivali“ srpski pukovnici dok je u prostoriji na spratu iznad nervozno šetao mladi prestolonaslednik Aleksandar, Karađorđev praunuk. Sećali su se, pisao je Nušić, doba kada je tu istu krunu, sakovanu od Karađorđevih topova, pronosio na glavi kroz beogradske ulice Karađorđev unuk.

„Oni su tad kao mladi oficiri bili u eskorti i učestvovali u toj velikoj svečanosti narodnoj. Koliko se nada vezivalo toga dana za tu kraljevsku krunu, i ko bi tad slutio da će ista generacija, isti ljudi, još u punoj mužanskoj snazi, doživeti da učestvuju i u sahranjivanju te krune“, napisao je Nušić.

Srpska kruna, posle svih patnji srpskog naroda, ali i posle pobeda, dočekala je u Prizrenu oslobodioce i da opet bude kod Karađorđevića.

Uplate
KAKO DONIRATI NOVAC

Računi za uplatu donacija otvoreni su u UniCredit banci, 

dinarski 170-0030003646031-73
devizni RS35170003000364603076

Primalac: Udruženje novinara Srbije
Resavska 28
Beograd
Svrha plaćanja: Donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

Sve javno
TRANSPARENTNOST

Kurir na svom portalu, u specijalu „Srbijo, na noge“, objavljuje sve donacije (ime donatora i iznos), što preuzimamo sa sajta UNS, koji kao organizator projekta redovno objavljuje sve uplate na www.uns.org.rs. 

Takođe, UNS će redovno objavljivati i sve isplate u vezi s akcijom, što će Kurir potom preuzimati i objavljivati na svom portalu.

Sve sugestije i komentare možete poslati na imejl-adresu naše redakcije: akcijavido@kurir-info.rs.

Danas, vek kasnije od strašne golgote i vaskrsenja Srbije na ostrvu u Jonskom moru, Vasja Petrović ima časnu dužnost da vodi računa o mauzoleju na Vidu, gde su pokopani junaci koji su izdahnuli pošto su peške prešli Albaniju.

- Imam priliku da svakodnevno posmatram reku suza hodočasnika kako teče na ovom ostrvu, ali i parče neba s dušama onih koji su završili svoj put na ovom mestu. I baš zato osećam se blagoslovenom od Boga što radim ovaj posao. Zaista mi je ukazana velika čast - kaže Vasja.

Decenija u mauzoleju

Ona se već deset godina brine o tome da sve u mauzoleju bude na svom mestu i dočekuje hiljade potomaka junaka čije su kosti tu, u spomen-kosturnici, i heroja koji počivaju u „plavoj grobnici“. Dočekuje i hiljade onih čiji su preci preživeli Prvi svetski rat i nebrojene turiste koji odaju počast slavnim ratnicima.

- Srbi koji ovde dolaze izuzetno su pažljivi i puni pijeteta prema svojim precima. Često u povratku s broda pevaju „Tamo daleko“ i plaču. Baš kao i njihovi preci 100 godina ranije, jer je upravo ta pesma nastala na Krfu, gde su Srbi opevali žal za svojom dalekom domovinom - priča Vasja, koja je završila studije teologije i bavi se fotografijom, ali, pre svega, radi u mauzoleju od juna do oktobra, u vreme kad postoji stalni brodski prevoz između Krfa i Vida. Platu prima od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, u čijoj nadležnosti je briga o ovoj spomen-kosturnici.

Podrška akciji Kurira

Svesrdno podržava akciju Kurira i Udruženja novinara Srbije „Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido“, kojom želimo da - postavljanjem dve bronzane skulpture srpskih ratnika na ulazu u mauzolej, kako je to i predvideo arhitekta Nikolaj Krasnov projektom iz 1938 - konačno završimo spomen-kosturnicu.

- Raduje me što će mauzolej biti završen jer će ti bronzani vojnici stalno odavati počast stradalim ratnicima čije su kosti ovde i u „plavoj grobnici“ - kaže Vasja.

Sve javno

Transparentno

Kurir će jednom nedeljno objavljivati sve donacije (ime donatora i iznos) na svom sajtu, kao i sve isplate, što će preuzimati sa sajta UNS, koji će, kao organizator projekta, redovno objavljivati sve uplate i isplate na www.uns.org.rs. 

Sve sugestije i komentare možete poslati na imejl-adresu naše redakcije akcijavido@kurir-info.rs.

Kako donirati novac

Računi za uplatu donacija otvoreni su u UniCredit banci,

i to dinarski
170-0030003646031-73

devizni
RS35170003000364603076

Primalac:
Udruženje novinara Srbije
Resavska 28
Beograd

Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

- Želimo svesrdno da pomognemo da sačuvamo sećanje na teške i slavne dane srpske istorije. Smatram ljudskom i moralnom dužnošću da se završetkom spomen-kosturnice na „ostrvu smrti“ odužimo našim precima, junacima iz Prvog svetskog rata, koji su se prolazeći kroz golgotu i užasna stradanja borili do kraja časno i svim srcem za Srbiju i nas, njihova pokolenja.

Dugujemo im sve - što postojimo, što imamo svoju državu - majku Srbiju, a najmanje što možemo da uradimo jeste da gajimo sećanja na njih, naše dede i pradede srpske junake - rekao je Aleksandar Rodić.

On je naglasio da je Kuriru i njemu lično velika čast što su deo ovog projekta, čija je realizacija upravo u godini u kojoj se obeležava vek od iskrcavanja srpske vojske, države i izbeglica na grčko ostrvo Krf.

- Izradom bronzanih statua srpskih ratnika, prema originalnom projektu čuvenog arhitekte Nikolaja Krasnova, koji ga je uradio još 1938. godine, mauzolej na Vidu će konačno dobiti pun oblik i biti zaokružena celina, koja će celom svetu kazivati o slavnim danima srpske istorije. I upravo zato velika nam je čast što je Kurir deo ovog značajnog projekta - zaključio je Aleksandar Rodić.

Sve javno

Transparentno

Kurir će jednom nedeljno objavljivati sve donacije (ime donatora i iznos) na svom sajtu, kao i sve isplate, što će preuzimati sa sajta UNS, koji će, kao organizator projekta, redovno objavljivati sve uplate i isplate na www.uns.org.rs. 

Sve sugestije i komentare možete poslati na imejl-adresu naše redakcije akcijavido@kurir-info.rs.

Kako donirati novac

Računi za uplatu donacija otvoreni su u UniCredit banci,

i to dinarski 
170-0030003646031-73

devizni 
RS35170003000364603076

Primalac:
Udruženje novinara Srbije
Resavska 28
Beograd

Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

Kurjaci rastrzali mrtve Srbe

Putem se već sretaju oni koji su malaksali, koji su klonuli, pa napustili svoje društvo i ostali kraj puta. Sretaju se već i samrtnici koje je glad i mraz savladao i koji su se kraj druma povukli i predali laganoj smrti koja ih već grčevito grli.

Sretaju se već i mrtvi koji su tu ostali juče i prekjuče i čije je telo već sneg zavejao, a u snegu se obeležio trag kurjaka koji su namirisali lešinu, obišli je pa će noćas, kad planina bude pusta i mirna, doći da je rastrgnu. Što dublje u planinu, to je pojava sve češća; mrtvi ljudi i mrtvi konji sve češće kite staze, tako da klanci, kroz koje begunci hode, već počinju ličiti na kosturnice“, napisao je u svojoj knjizi „Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda“ slavni komediograf Branislav Nušić, koji je prešao Albaniju i iskrcao se na Krf.

Odatle su savezničkim brodovima prebačeni na Krf i manji deo u Bizertu i to tek posle ultimatuma ruskog cara Nikolaja II Romanova da će izaći iz saveza sa Francuskom, Britanijom i Italijom ako odmah ne evakuišu Srbe.

Nemci i Austrijanci su 6. oktobra 1915. napali Srbiju, a Bugarska joj je objavila rat 14. oktobra.

„Pošto su XI nemačka i III armija prešle preko Dunava, Save i Drine i uspešno produžile svoje nastupanje u pravcu juga, to će u zoru 14. oktobra započeti neprijateljstva sa Srbijom“, stoji u direktivi bugarske vrhovne komande od 13. oktobra, koju je u knjizi „Udružena austro-nemačko-bugarska ofanziva protiv Srbije od 14. do 29. oktobra 1915“, u okviru izdanja „Veliki rat Srbije za oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca“ objavio Glavni đeneralštab 1926.

I dok su Niš, Leskovac i drugi gradovi po jugu Srbije pleli vence i ukrašavali železničke stanice za svečani doček saveznika koji će iz Soluna doći i razbiti Bugare, srpska kruna, vlada i vrhovna komanda morali su da se pomire sa činjenicom da su ostavljeni na cedilu.

Iako su saveznici obećali pomoć od 150.000 ljudi, zbog njihovih neslaganja, Srbi su opet ostavljeni sami. Zato 25. novembra 1915. Vrhovna komanda donosi naredbu o povlačenju kroz Crnu Goru i Albaniju.

Neviđena žrtva

234.000 ljudi umrlo tokom prelaska Albanije i na Krfu, podatak je tadašnjeg ministar vojnog Božidara Terzića

128.000 evra najmanje koštaće izrada i postavljanje statua, prema grubom predračunu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

Kako donirati novac

Računi za uplatu donacija otvoreni su u Unicredit banci

Dinarski 170-0030003646031-73

Devizni RS35170003000364603076

Primalac: Udruženje novinara Srbije, Resavska 28, Beograd

Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

Sve javno

Transparentno

Kurir će jednom nedeljno objavljivati sve donacije (ime donatora i iznos) na svom sajtu, kao i sve isplate, što će preuzimati sa sajta UNS, koji će, kao organizator projekta, redovno objavljivati sve uplate i isplate na www.uns.org.rs. Sve sugestije i komentare možete poslati na imejl-adresu naše redakcije akcijavido@kurir-info.rs.

Dve bronzane statue srpskih vojnika treba da čuvaju kosti hrabrih stradalnika i kazuju o žrtvi i podvigu Srba.

UNS, kao organizator, sakuplja sredstva, a Kurir je glavni medijski partner.

Kako donirati novac

Primalac: Udruženje novinara Srbije, Resavska 28/I, 11.000 Beograd, Srbija

Svrha plaćanja: Donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido.

Računi za uplatu donacija otvoreni su u UniCredit banci:

+ dinarski 170-0030003646031-73

+ devizni RS35170003000364603076

Za devizne uplate u prilogu pogledajte detalje za Vama najpristupačniju banku.

Eventualne sugestije i komentare u vezi sa Akcijom možete poslati na imejl-adresu akcijavido@kurir-info.rs.

UNS će na svom sajtu, a Kurir u svom štampanom izdanju i na sajtu, objavljivati informacije o napretku akcije.

UNS će na ovoj stranici unositi imena donatora i iznose donacije. Donatori koji žele da ostanu anonimni to mogu naznačiti, a iznos donacije biće objavljen.

Uplate:

- Podržavam i pozdravljam svaku akciju koja se bavi obeležavanjem našeg prisustva na ostrvima Vido i Krf. Podržavam sve što će pomoći da ne zaboravimo vreme stradanja i vreme u lcojem su naša vojska i narod našli utočiste na tim bratskim ostrvima - rekao je patrijarh Irinej.

Projekat Kurira i UNS podržava i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom i on je ponosan na podvig svojih pradede i dede kralja Petra i potonjeg kralja Aleksandra i celog srpskog naroda.

- Imajući u vidu istorijsku važnost, ali i ulogu mojih predaka u Prvom svetskom ratu i prelasku preko Albanije, moja porodica i ja snažno podržavamo ovu inicijativu. Moja supruga princeza Katarina i ja prijatno smo iznenađeni projektom Kurira i vašom svešću o značaju ove akcije za Srbiju i njenu istoriju. Za nas ona nema samo istorijski nego i lični značaj i tokom kampanje ćete moći da računate na podršku porodice Karađorđević - rekao je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

I oni su podržali akciju Kurira i UNS

Ljubiša Diković načelnik Generalštaba

Širiti priču o podvigu

• U potpunosti podržavamvašuinicijativu da se izradi obeležje koje će širiti priču o hrabrosti i velikom podvigu naših predaka na koje se svi ugledamo.

Dr Vladimir Kostić predsednik SANU

Za spomenike nije kasno

• S velikim poštovanjem prema ovoj inicijativi, iskreno i bezuslovno vas podržavam. Za neke spomenike nikad nije kasno da budu podignuti.

Matija Bećković pesnik

Svesrdna podrška

• Podržavam akciju. Ne bismo pogrešili ni kad bismo izgradili spomenik Nikolaju Krasnovu, kome nisu samo to srušili, nego su mu srušili i Njegoševu kapelu.

Mirjana Karanović glumica i rediteljka

To moram da podržim

• Akciju za završetak mauzoleja na Vidu apsolutno podržavam, moram da je podržim jer su neki dali živote za ideju, za ono u šta su verovali.To je jedna od važnih stvari i moram da je podržim.

Sergej Trifunović glumac

Doniraću novac

• Apsolutno podržavam ovu vašu akciju za završetak mauzoleja na ostrvu Vido. I novac ću uplatiti za izradu bronzanih statua srpskih vojnika.

Zoran Kostić Cane Partibrejkers

Moramo da se sećamo

• Podržavam akciju za prikupljanje sredstava za završetak mauzoleja iz jednostavnog razloga-ako se ne sećamo svih onih koji su nam doneli slobodu, tu slobodu i ne zaslužujemo.

Golgota u brojkama

128.000 evra najmanje koštaće izrada i postavljanje statua, prema grubom predračunu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

5.000 junaka najmanje počiva na dnu Jonskog mora, u „plavojgrobnici"

243.000 ljudi stradalo je tokom povlačenja preko Albanije i na Krfu

Sve javno

Transparentno

Kurir će jednom nedeljno objavljivati sve donacije (ime donatora i iznos) na svom sajtu, kao i sve isplate, što će preuzimati sa sajta UNS, koji će, kao organizator projekta, redovno objavljivati sve uplate i isplate na www.uns.rs.

Sve sugestije i komentare možete poslati na imejl-adresu naše redakcije akcijavido@kurir-info.rs.

Kako donirati novac

Računi za uplatu donacija otvoreni su u UniCredit banci, i to:

dinarski 170-0030003646031-73

devizni RS35170003000364603076

Primalac:
Udruženje novinara Srbije, Resavska 28 Beograd

Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

Gredeći stalno napred, kralj Petar je manje gledao u stranu, u provaliju i uz put postradale. Od pogleda u provalije hvatale su ga vrtoglavice i nesvestice, a od pogleda na postradale sumor i groznica. I tu ni doktorov kinin nije pomagao. Videći ili znajući da nadolazi stari kralj Petar, narod je uz put ili sklanjao ili zaklanjao leševe postradalih - napisao je Milovan Vitezović u knjizi „Čarape kralja Petra", u kojoj opisuje povlačenje.

„Ostrvo smrti“

Krajnje je vreme da oni koji su dali svo j život i za nas i za slobodu koju danas imamo imaju poslednje počivalište i spomenik kakav im i dolikuje. To je najmanje što možemo da učinimo za sve one velike-male ljude koji su svojim neviđenim stradanjem i podvigom doneli vaskrsnuće Srbiji u Velikom ratu.

Gradnja mauzoleja na „ostrvu smrti“, koji je projektovao čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov, počela je 1939, ali je Drugi svetski rat sve prekinuo. U decenijama koje su usledile, izgleda, nijedna vlast nije marila što to nije dovršeno. I dalje tu nema bronzanih vojnika koje je Krasnov projektovao. Dve impozantne statue srpskih vojnika, visoke po tri i po metra, treba da stoje na ulazu u spomen-kosturnicu i time večito odaju počast srpskim stradalnicima čije su  kosti u mauzoleju i hiljadama onih koji  supokoj našli  na dnu Jonskog mora u plavoj grobnici. I da nedvosmisleno (po)kazuju da je „ostrvo smrti“ simbol stradanja i dizanja iz pepela jednog naroda.

Dozvola Grčke

Zato Kurir i UNS pozivaju sve ljude dobre volje da, u skladu sa svojim mogućnostima, finansijski pomognu izradu i postavljanje bronzanih vojnika.

Prema grubom predračunu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (Zavod), troškovi izrade i postavljanja sloilptura vojnika trebalo bi najmanje da iznose 128.000 evra.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čija je nadležnost briga o ovom mauzoleju, finansiralo je odlazak stručnjaka Zavoda na Vido, koji su utvrdili da su postamenti, na kojima će stajati bronzani ratnici, stabilni. Ministarstvo kulture i sporta Republike Grčke dalo je saglasnost za postavljanje bronzanih slculptura i sad je vreme da mi krenemo...

Sve javno

Transparentno

Kurir će jednom nedeljno objavljivati sve donacije (ime donatora i iznos) na svom sajtu, kao i sve isplate, što će preuzimati sa sajta UNS, koji će, kao organizator projekta, redovno objavljivati sve uplate i isplate na www.uns.org.rs. Sve sugestije i komentare moguće je poslati na imejl adresu akcijavido@kurir-info.rs.

Iskrcavanje od 6. januara

Badnje veče nade

Prvi Srbin iskrcan je na Krf na Badnje veče 1916, 6. januara, a kompletno iskrcavanje okončano je 5. aprila 1916, o čemu svedoči i spomen-ploča u mestu Guvija na Krfu. Timočka vojska je u izveštaju od 6. januara napisala da je 30-40 srpskih vojnika otišlo u Grčku, pokazuju izveštaji iz knjige „Veliki rat Srbije za oslobođenje i ujedinjene Srba, Hrvata i Slovenca", koju je 1928. izdao Glavni đeneralštab.

Kako donirati novac Računi za uplatu donacija otvoreni su u UniCredit banci, i to

dinarski 170-0030003646031-73

devizni RS35170003000364603076

Primalac: Udruženje novinara Srbije, Resavska 28 Beograd

Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

Hiljade mrtvih 5.000 heroja počiva u „plavoj grobnici", najmanje1.232 stradalnika čija su imena poznata počivaju u spomen-kosturnici na Vidu 1.500 junaka čija su imena nepoznata sahranjeno je u bunkerima s leve i desne strane mauzoleja, 243.000 ljudi stradalo je tokom povlačenja preko Albanije i na Krfu, prema podacima tadašnjeg ministra vojnog Božidara Terzića.

Grubi predračun troškova

Neophodno je utvrditi stanje postamenata, njihovih temelja, kao i dubinu fundiranja i to ručnim kopanjem najmanje dve sonde: Ukupno 3.000 € •

Dvoje stručnjaka (arhitekta i statičar), četiri dana naterenu 2.000 €

• Dva radnika, četiri dana naterenu 1.000 €

-Ukoliko je potrebno, treba obaviti geomehanička istraživanja tla 

Projekat montaže skulpture s rešenjem fundiranja, ankerovanja i montaža na licu mesta - Dizalica 10.000 € 

Raspisivanje konkursa koji treba da ponudi najbolje rešenje:

Ukupno 8.000 €

• Objavljivanje, prikupljanjeradova, izlaganje 1.000 €

• Stručnižiri (petčlanova) 1.000 €

• Nagrade (1.000 + 2.000 + 3.000) 6.000 € ~5

Obezbeđivanje skulptura u transportu i transport: Ukupno 17.000 €

• Pakovanje, utovar, istovar 2.000 €

• Transport 10.000 € • Radnici istručni nadzor 5.000 € 3

Oblikovanje dve skulpture (visine 3,50 m, uskladu s monumentalnošću zdanja i i zgledom zidnog platna, proporcijskim odnosom portala i skulptura): Ukupno 90.000 €

• Izrada konstrukcije i oblikovanje u glini i odlivanjegipsanih modela 20.000 €

• Autorski honorar 30.000 €

• Livenje dve skulpture ubronzi 40.000 € 

Pribavljanje drugih uslova, dozvola i saglasnosti predviđenih propisima Republike Grčke 

UKUPNO najmanje oko 128.000 evra