Саопштења
12. 08. 2011.
Српски медији и организације на КиМ против Нацрта закона о јавном емитовању
Друштво новинара Косова и Метохије, као носилац иницијативе за оснивање новог независног ТВ канала на српском језику који би сигналом покрио цело Косово, заједно са ТВ Мрежом коју чине: ТВ Пулс у Шилову, ТВ Мир у Лепосавићу, ТВ Мост у Звечану, ТВ Херц у Штрпцу и продукција New Press у Чаглавици и КОСМА мрежом коју чине: Радио Контакт Плус у Косовској Митровици, КИМ радио у Чаглавици, Радио Клокот, Радио Гораждевац и Радио Херц у Штрпцу, сматрају да је Нацрт закона о јавном емитовању, који је ушао у процедуру у Скупштини Косова, неприхватљив за српску заједницу и српске медије на Косову и да је у супротности са релевантним међународним и локалним прописима.Указујемо само на најважније аргументе у прилог овом ставу:
1. Из текста Нацрта закона не произилази да нови канал припада српској заједници и њеним припадницима, како је недвосмислено речено у Уставу Косова (члан 59. став 11) и Ахтисаријевом плану. Нови канал инкорпорисан је, по том тексту, у састав постојећег јавног сервиса Радио телевизије Косово (РТК), без иједне гранције да ће одговарати специфичним потребама заједнице и допринети бољем информисању Срба на Косову,
2. У тексту Нацрта Закона не постоји нити једна суштинска гаранција о независности новог канала (техничка, управљачка, програмска и финансијска независност), како је такође експлицитно садржано у Уставу. Проширење постојећег Борда РТК са члановима из српске и других невећинских заједница не може се сматрати довољним и поузданим контролним механизмом у циљу остваривања права заједнице,
3. Писање Нацрта закона протекло је без позива, учешћа или јасног информисања колега из српских медија, а јавне расправе није ни било. Чак ни текст Нацрта Закона није српским медијима упућен службеним путем, иако је већ ушао у скупштинску процедуру,
4. Друштво новинара Косова и Метохије у ранијим јавним расправама на тему оснивања новог ТВ канала на српском језику више пута је понављало свој чврст став да нови канал не би требало да буде само јавна служба у оквиру РТК и за то дало јасне аргументе: РТК није имала поверење српских гледалаца ни након оснивања, а кршењем међународних и домаћих прописа приликом извештавања о мартовском насиљу из 2004. године РТК је виђена у очима не само српске заједнице на Косову као инспиратор и генератор кризе која је резултирала хаосом, губитком живота 19-оро људи и уништењем породичне и црквене имовине. Са друге стране, сва истраживања гледаности телевизија на Косову, у различитим периодима, несумњиво доказују да је проценат српских гледалаца који прате РТК1 изузетно низак,
5. Независна ТВ Мрежа и њене чланице су последњих година значајно побољшале своје рејтинге (ускоро ће бити престављени резултати најновијег истраживања ИРЕX-а из 2011. године) и подигле капацитете, великим делом и захваљујући подршци међународних донатора, а пре свега УСАИД-а. Оне, попут локалних јавних сервиса од поверења, данас су технички и кадровски оснажене и представљају суштински вид информисања српске заједнице на Косову у циљу њиховог опстанка и очувања националног и културног идентитета.
У складу са наведеним оценама, потписиници овог документа сматрају следеће:
- Постојећи Нацрт Закона о јавном емитовању, у делу у којем се говори о новом каналу на српском језику, није ни требало упућивати у скупштинску процедуру, нити га је могуће амандманима побољшати,
- Уместо тога, потписници овог документа сматрају да је неопходно направити нову радну групу за писање новог закона (или анекса постојећег закона), уз учешће домаћих, али и међународних ескперата, који би правно дефинисали и институционализовали рад новог канала,
- Основне препоруке потписника овог документа новој радној групи за писање новог законског текста о јавном емитовању (у којој је неопходно укључити и представнике постојећих медија на српском језику) би биле:
* Нови канал мора да има засебан Управни одбор у којем Срби са Косова чине већину (уз пропорционално учешће представника косовских Албанаца и других мањинских заједница као што је предвиђено у саставу Управног одбора РТК),
* Нови канал мора да има свог директора који је непосредно одговоран за имплементацију одобрене пословне стратегије од стране Управног одбора,
* Нови канал мора да има седиште и програмско-техничке капацитете (пословна зграда, студио, режија програма и др.) у општини Грачаница, одакле би се припремао, размењивао и емитовао програм,
* Нови канал мора да има сопствени буџет који на годишњем нивоу не може да буде мањи од 10% буџета РТК (без обзира на то како се тренутно или у будућности буде финансирао јавни сервис)
* Неопходно је одвојити пословну од програмске функције, другим речима, нови канал мора да има и свог директора и свог главног и одговорног уредника који је самосталан у свом раду у креирању и управљању програмом (у складу са законом, међународном праксом и стуком, као и одлукама Управног одбора)
* Нови канал не би требало да се зове РТК2, предлаже се назив Нова Телевизија (НТВ)
* У креирању програмске схеме неоподно је укључити релеванте ТВ станице чланице ТВ Мреже и независне ТВ продукције на српском језику, које су доказале своју професионалност и пораст гледаности, тако да њихова понуда чини доминантан део програма (не мање од 50% дневно продуцираног програма), што би се регулисало појединачним уговорима о пословно техничкој сарадњи, након спроведеног конкурса и на бази одлука Управног одобора. У исто време, нови канал отворен је за све квалитетне и професионалне програме редакција на неалбанским језицима РТК1, као и за нове колеге који би били образовани, а у складу са могућностима и запослени у студију у Грачаници и(ли) у другим местима,
* Сагласни смо да у првој фази емитовање програма Нове телевизије иде преко кабловских оператера, али не одустајемо од свог изричитог захтева за земаљском фреквенцијом и спремни смо да сачекамо да се то реши у процесу дигитализације, истовремено када и програм РТК. За нас је питање фреквенције питање расподеле јавног добра, уз гаранције равноправности и једнакости у приступу њиховом коришћењу,
* За разлику од РТК 1 која има 700 запослених, НТВ би имала далеко мањи број радника, колико је неопходно за припрему, преузимање и емитовање заједничког програма и за заједничке службе (менаџмент, правна служба, финансијска и др),
* Програм Нове телевизије био би отворен за сарадњу са постојећим регистрованим ТВ станицама и продукцијама на српском језику, у смислу организације и подела обавеза, односно учешћа у Програмској схеми. Другим речима, управљање Програмском схемом диктира организациони облик ТВ канала.
* Програм Нове телевизије је заједнички производ свих релевантних и професионалних партнера који задовољавају услове прописане законом, кодексом, статутом и уговором:
• РТК 1 (редакције на неалбанским језицима),
• Независна ТВ мрежа и
• НТВ
• Партнери из других невећинских заједница
• Други заинтересовани партнери који испуњавају услове.
ДНКИМ, Независна ТВ мрежа и КОСМА мрежа, који заједно чине 90% српских медијских радника на Косову сматрају да овај организациони модел није идеалан, али да је бољи од свих других понуђених и могућих опција на Косову из неколико разлога:
- гледаност (модел гарантује да ће програм НТВ гледати потенцијално далеко већи број гледалаца из редова српске националне заједнице него канал како је замишљен Нацртом Закона о јавном емитовању),
- независност (техничка, управљачка, програмска и финансијска независност),
- интеграција (сви јавни канали на српском језику на Косову чине једну целину и деле јединствен правни оквир),
- најшире партнерство (омогућава заједнички простор за сарадњу свих релеватних партнера на Косову)
- економичност (модел је заснован на оптимализацији постојећих материјалних и људских ресурса, уз минимална улагања и поузданији пут до самоодрживости)
Друштво новинара Косова и Метохије
председник Жељко Тврдишић
ТВ Мрежа
директор Ненад Миленковић
КОСМА мрежа
директор Дарко Димитријевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.