Саопштења
05. 01. 2017.
Новинарска и медијска заједница пружа пуну подршку редакцији НИН-а
Новинарска и медијска заједница пружа пуну подршку редакцији НИН-а у оспоравању првостепене пресуде Вишег суда у Београду, који је одлучио да је НИН повредио углед и част министра унутрашњих послова Небојше Стефановића објављивањем текста “Небојша Стефановић: Главни фантом из Савамале” у јуну ове године, и одредио да НИН исплати министру на име нематеријалне штете 300,000 динара, као и трошкове поступка.
Обавеза да државни функционери трпе јавну критику није прописана са циљем да се ограничи њихов рад, већ да се прошири простор за слободу јавне речи и јавни дијалог. Пресуда Вишег суда у Београду представља забрињавајућу поруку медијима шта може да им се догоди ако негативно пишу о државним функционерима.
Запрепашћени смо тврдњом судије Слободана Керановића да новинарски став о политичкој одговорности једног министра у Влади Србије спада у “недопуштене”, “неистините” и “недозвољене информације”.
Забринути смо за слободу изражавања у Србији ако се оштра критика рада министра, образложена у реченицама у којим новинарка Сандра Петрушић прави јасну разлику између изричитих тврдњи и претпоставки, на суду проглашава за “недозвољену информацију”.
Како новинару може бити “недозвољено” оно што му је посао: да прикупља информације и да на основу прикупљене грађе сугерише могуће закључке?
Сматрамо веома збуњујућим и контрадикторним то што судија Керановић у пресуди признаје да суд “није могао, а није био ни надлежан да утврђује ко су организатори догађаја у Херцеговачкој улици”, али ипак додаје да је исти суд “свакако утврдио да су неистините информације да је тужилац (односно Небојша Стефановић) био организатор, учесник и помагач” рушења у Херцеговачкој улици.
Веома смо радознали како ће се о тако експлицитној презумпцији невиности министра изјаснити Апелациони суд који ће о овој пресуди одлучивати у другостепеном поступку, по жалби НИН-а.
Је ли тужилаштво које води истрагу обавештено о изричитом ставу судије, и хоће ли тај став утицати на истрагу?
Разграничење између критичког става и чињеничне тврдње главно је питање овог спора.
Новинарска и медијска заједница се нада да ће се Апелациони суд темељније од Вишег суда посветити овој дилеми, која је једно од главних попришта битке за слободу мишљења у целом свету.
Удружење новинара Србије
Независно удружење новинара Србије
Асоцијација медија
Независно друштво новинара Војводине
Асоцијација независних електронских медија
Пословно удружење Локал прес
“Славко Ћурувија” Фондација
Коментари (4)
Остави коментар16.01.
2017.
Re: Kada je o obrazu rec...
Ne date obraz i pozivate se na kodeks, a u celom tekstu etiketirate. Kazete "Moj obraz nikome!" Pa, postovana, nikome i ne treba .
Одговори14.01.
2017.
Povratak istini...
Ovakva podrška bi imala smisla da je NIN osuđen zbog - istine. Pošto, očigledno, nije tako, ona je, zapravo, pokušaj odbrane prava na laž pod plaštom prava na slobodu. Za sve potpisnike, izuzev UNS, taj stav je prirodan - oni su, od svog nastanka, samo propagandni orkestar jedne političke opcije u čijem temelju je upravo laž. Šta će tu onda UNS? Odgovor je, nažalost, jednostavan: iz istog orkestra su i ovi koji ga danas vode i koji, očigledno, veruju ne samo da su ga oslobodili posle prevrata 2000. nego i da sve one silne godine pre njih, na koje se, licemerno, pozivaju, niti su postojale, niti ih na išta obavezuju...
Одговори07.01.
2017.
БРУКА И СРАОТА
Министре,
Одговориновине пронађосте и ојадисте, али кривца за рушење не нађосте. Па знате ли ко је крив за то што полиција није реаговаола и што је један човек убијен? Па крив је један пензионер, изведите да и убијте да кривица на вас не пада. И ја сам пензионер и спреман сам да преузмем кривису ако добро платите. Овом земљом јашу јахачи апокалипсе, мој министре моћни.
06.01.
2017.
Подршка НИН-у? НЕ!
Поштоване колеге (ви, потписани у саопштењу новинарских удружења, подразумевајући да су сви новинари уз вас), ево, да јавно кажем - част свакоме, али образ никоме!
ОдговориДакле, у моје име нисте потписали то саопштење из једног јединог разлога.
Иако се појављујете као еснафски заштитници колега редакције НИН-а, мислим да сте и ви кренули странпутицом, као и аутор текста, потом и уредник који је текст пустио у штампу, и коначно, солидарна редакција која сматра да је стала на браник слободе говора и писања.
Зашто сам против? Зато што сте прекршили Новинарски кодекс, објавивши текст са веома непримереним НАСЛОВОМ, који вређа личност (ма ко да је у питању) а који се чита и прихвата као тврдња без икаквих законом потврђених доказа, због чега је НИН примерено и кажњен!
НИН није жута штампа која лови читаоце на бућкалицу, јевтиним и интригантним насловима, па је зато овај спорни, благо речено запањујући, имајући у виду реноме који има часопис.
У борби за слободу професије (мишљења и делања) не би се требало спуштати на ниске гране, улични жаргон и обезвређивати нешто што је годинама грађено на сасвим другим основама.
Као што не би требало ни поменуту борбу свести САМО на Савамалу (од много животнијих проблема које створише и ови, али и претходни, жути властодршци), јер тиме отварате поље сумње да сте пристрасни и играте у колу оних које воде страни амбасадори (као што то беше и 5. октобра 2000.!)..
Да закључим. Новинар нема право да проглашава неког кривим, ако то није учинио суд, а понајмање да јавно објављује име, уз пренесено значење кривице, каљајући углед те особе.
У том смислу не подржавам НИН, и грешка мора бити адекватно плаћена како не би постала правило, а не изузетак! То што сада подижете јавност на ноге у неосновану заштиту, зове се превара (и манипулација) с обзиром да нису сви упућени ни у наша еснафска акта.
Будите достојанствени и из ове приче изађите чистог образа а не скривајући се иза леђа масе!
Стојим иза тога да је ова власт обезвредила све за шта се ухватила (а само је наставила сировијим путем стазама претходне власти), да има много тога због чега би требало појединци да буду процесуирани, да захваљујући њиховој погубнј политици све брже нестајемо са сцене као народ и држава, и да је живот у Србији сведен на животињарење.
Но, то нам не даје за право да ми - који од других очекујемо и захтевамо примену закона - сами чинимо супротно, кршећи их.
Као што рекох, част свакоме, али мој образ никоме!