Судска пракса и ставови Врховног суда
19. 12. 2017.
Речи: “Да сте такву ствар објавили у Америци, да ли би сте живи дочекали јутро?“ нису угрожавање сигурности
На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Речи: “Да сте такву ствар објавили у Америци, да ли би сте живи дочекали јутро?“ нису угрожавање сигурности.
Због кривичног дела угрожавања сигурности из члана 138 став 3, у вези става 1, П.Б, који обавља посао од значаја из области јавног информисања, тужио је пред Основним судом у Нишу М. И. за угрожавање сигурности и претње да ће напасти његов живот и тело.
Повод за тужбу је да је М.И. „са окривљенима Д.С. и М.Ј. са умишљајем и у урачунљивом стању у Нишу озбиљним претњама да ће напасти на живот и тело угрозио сигурност оштећеног П.Б. из Н, који обавља послове од јавног значаја у области информисања – новинара и главног и одговорног уредника интернет портала „...“, које су код оштећеног изазвале осећај страха, узнемирености и несигурности, те је тако окривљени И.М. дана 04.04.2013. године у 09,19 часова, током телефонског разговора око рада ЈКП „Т.“ оштећеном упутио речи претње: „да сте такву ствар објавили у Америци, да ли бисте живи дочекали јутро?“, на шта је оштећени упитао да ли то треба да схвати као претњу, а окривљени му је рекао: “да ви кажете да ја лажем, а ја да вас милујем или мазим, то неће моћи“, након чега је прекинуо везу“.
Пресудом Основног суда у Нишу 13 К бр. 1154/14 од 21.10.2015. године окривљени М.И., Д.С. и М.Ј. из Н., оглашени су кривим због по једног кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 3. у вези става 1. КЗ за које су им изречене условне осуде тако што су сваком понаособ утврђене казне затвора у трајању од по шест месеци и истовремено одређено да се оне неће извршти ако окривљени у року од две године од дана правноснажности пресуде не изврше ново кривично дело. Истом пресудом окривљени су обавезани да сваки понаособ плати судски паушал у износима од по 4.000,00 динара, а на име накнаде трошкова кривичног поступка оштећеном износ од 95.625,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Оштећени је ради остваривања имовинско-правног захтева упућен на парницу.
Пресудом Вишег суда у Нишу Кж1 бр. 63/16 од 22.02.2016. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених, а првостепена пресуда, потврђена.
Против правноснажних пресуда Основног суда и Вишег суда у Нишу захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.И. адв. Н.С., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 439. тачка 1. ЗКП, с предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи обе нижестепене пресуде, тако што ће окривљеног М.И. на основу одредбе члана 423. тачка 1) ЗКП, ослободити од оптужбе.
Пресудом Врховног касационог суда од 20.4.2016. године усвојен је захтев за заштиту законитости, а оптужени је ослобођен оптужби.
Правни став Врховног касационог суда:
Основано бранилац окривљеног М.И. у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона на штету окривљеног а по питању да ли је дело за које је окривљени оптужен и означеним правноснажним пресудама оглашен кривим (из члана 138. став 3. у вези става 1. КЗ) кривично дело по закону.
Кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. Кривичног законика чини лице које угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, док је ставом 3. истог члана прописано да ће се учинилац кривичног дела из става 1. казнити затвором ако дело учини, поред осталих, и према лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља.
Радња извршења основног облика кривичног дела (став 1) састоји се у употреби претње да ће се напасти на живот или тело неког лица или њему блиског лица, чиме се угрожава сигурност тог лица, што значи да се ради о квалификованој претњи, тј. оној којом се ставља у изглед тачно одређено зло: да ће се напасти на тело или живот пасивног субјекта или њему блиског лица. Претња мора бити озбиљна и конкретна, док се последица одређује субјективно и није потребно да је сигурност и објективно била угрожена.
Према изреци првостепене пресуде окривљени М.И. је оглашен кривим због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 3. у вези става 1. КЗ јер је оштећеном упутио речи претње: „да сте такву ствар објавили у Америци, да ли бисте живи дочекали јутро?“, као и „да ви кажете да ја лажем, а ја да вас милујем или мазим, то неће моћи“, након чега је прекинуо везу“.
По оцени Врховног касациониог суда из чињеничног описа радње окривљеног М.И. дате у изреци првостепене пресуде не произлази да је окривљени оштећеном упутио озбиљну и конкретну претњу да ће напасти на живот и тело односно озбиљно му наудити, па стога ни речи: “да сте такву ствар објавили у Америци, да ли би сте живи дочекали јутро?“, по налажењу Врховног касационог суда код оштећеног нису могле створити осећај угрожености.
(Из образложења Пресуде Врховног касационог суда, Кзз 433/2016, од 20.4.2016.)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.