Вести

10. 06. 2020.

Аутор: Владимир Маричић Извор: Данас

Еван Трејс, директор USAID-овог Пројекта јачања окружења за одрживост медија који реализује IREX, говори за Данас

Публика у Србији жели да подржи независне медије

Заштитни знак успешног медија је засигурно тај да му много људи верује. Ово поверење може бити праведно заслужено или не, али кључно је да људи желе информацију која се пласира и да верују да је вредно финансијске и сваке друге подршке.

Колико год ми желели да независно новинарство настави да опстаје само захваљујући старим бизнис моделима као што су рекламе, огласи и куповина штампаних медија на киосцима, ти дани су давно прошли и морамо схватити да се неће вратити. Колико год то непопуларно звучало, независни медији треба да размишљају и делују као предузећа и потруде се да диверсификују приходе како би преживели и напредовали.

То истиче у интервјуу за Данас Еван Трејс, директор USAID-овог Пројекта јачања окружења за одрживост медија (Strengthening Media Systems project – SMS) који реализује IREX.

С њим смо разговарали о медијској сцени у Србији, степену медијских слобода, као и о утицају пандемије корона вируса на опстанак медија и професионалног новинарства.

Колико дуго пратите медијску сцену у Србији и какве промене сте уочили?

У августу ће бити тачно две године откако сам се доселио у Србију. Од тада до данас могу слободно да констатујем да је било доста и позитивних и негативних промена. С једне стране, наставио се тренд политизације медија и консолидације власништва у њима. Затим производња и дистрибуција лажних вести и манипулације њима постају све већи проблем, док многи независни медији и новинари и даље воде борбу за несметан рад и пристојан живот у врло тешким условима и специфичном окружењу. Опет, с друге стране, морамо приметити евидентан напредак код одређених независних медија кад је у питању употреба технологије и коришћење података у пословању, увођење нових алата за комуникацију са публиком, рад на развоју додатних извора прихода, као и све већа директна подршка медијима од стране публике.

Како оцењујете ниво медијских слобода у Србији?

Као и у многим другим деловима света, и у Србији се нажалост медијске слободе сусрећу са бројним изазовима. Најскорији извештаји Фридом хауса и Репортера без граница показују да су новинари и даље под притиском, док су независни медији суочени са озбиљним економским тешкоћама и препрекама у приступу информацијама и финансирању из јавних фондова. Иако се Пројекат јачања окружења за одрживост медија конкретно не бави питањима медијских слобода, са пажњом пратимо сва дешавања на медијској сцени, те смо врло добро упућени са којим се проблемима наши партнери свакодневно сусрећу, али и свесни трошкова и ризика са којима се носе.

Према новом извештају Фридом Хауса, Србија више није делимично консолидована демократија, већ је сврстана у категорију хибридних режима, а слобода медија је мала. Ако изузмемо утицај власти, који је очигледан, колико независни медији сами успевају да се изборе за своје место у друштву?

Ово је врло важно питање. Битка независних медија за што бољи положај у друштву, заиста ЈЕСТЕ права борба и она се не води само у Србији. Као што сте у питању навели, чак и када би занемарили утицај политике, независни медији су суочени са веома обесхрабрујућим окружењем. Друштво је преплављено информацијама које допиру са свих страна, што представља велики изазов за мале и независне медије који желе да опстану и да успоставе одрживо пословање.

Пројекат јачања окружења за одрживост медија подржава независне медије омогућавајући им да темељно анализирају своју публику, посебно на локалном и регионалном нивоу, како би разумели потребе и жеље оних који их прате и читају, а што би резултирало изградњом веће заједнице и бољег односа поверења између грађана и медија.

Ово није нимало лак задатак, али доста тога указује на то да значајан део популације жели поуздано и непристрасно новинарство које се бави питањима од јавног значаја и да ће, уколико им се такав садржај понуди, бити спремнији да подрже своје медије и издвоје одређени новчани износ. То се показало истинитим када су у питању и већи медији. Њујорк тајмс је у 2019. годину зарадио више од претплата читалаца, него од оглашавања. Овај пример говори да је један од начина борбе за место под сунцем јачање везе са својом публиком, уверавајући их да је новинарство које јој нудите вредно сваке врсте подршке, па и материјалне.

Клуб читалаца Данаса као и недавне кампање за прикупљање средстава Пешчаника и ТВ Форума из Пријепоља су одлични примери који показују да је публика у Србији спремна да подржи независне медије којима верује и које цени. Поред тога, светски трендови указују да независни медији морају да размишљају и о алтернативним моделима пословања, као што је на пример организација догађаја, услуге превођења, или чак отварање кафића или онлајн продавница.

Колико је за демократско друштво важно да има квалитетан јавни сервис, али и снажне локалне медије?

Видите, рекло би се да је одговор на ово питање очигледан – да, демократија зависи и од квалитетног јавног сервиса и локалних медија. Међутим, у реалности многи људи се не би са тим сагласили, или чак не би уопште на тај начин ни размишљали.

Претходни пројекат који сам водио био је фокусиран на оживљавање и редизајнирање јавног система библиотека који би одговорио потребама заједнице и допринео бољем животу грађана у локалним срединама. Иако су многи људи препознали улогу коју би снажне локалне библиотеке могле да играју у друштву и у развоју веза унутар заједнице, истина је да у данашњем свету, у ком преовладавају паметни телефони и друштвене мреже, такође велики број људи просто не мисли да је то питање важно. Слично је и са локалним медијима и јавним медијским сервисима. Оно што је било потребно урадити у случају библиотека је исто што се мора урадити по питању јавних медијских сервиса и локалних медија – њихов значај као и вредност морају бити доказани од саме публике.

Ми не можемо да претпоставимо да ће људи тек тако препознати потребу за јаким локалним медијима. Они то заиста треба и да желе. Начин да се то постигне јесте да се схвате и задовоље њихове потребе, како у погледу садржаја тако и у начину његове дистрибуције. Примера ради, рецензије ресторана или спортска страница у вашем медију могу бити механизам који ће вам потенцијално омогућити финансијска средства неопходна за бављење истраживачким новинарством.

Коначно, демократија не зависи толико од медија или било које институције, већ најпре од самих грађана. Ако грађани цене ефективне институције, сагласни су са сетом објективних норми, прате квалитетне медије и захтевају боље, релевантније информације, у том случају и демократија има шансу да се развија и опстане. Међутим, неопходно је да све буде иницирано од самих грађана, док је задатак независних медија да им потом докажу да то што су створили заиста доприноси бољем квалитету њихових живота.

Како ће пандемија корона вируса утицати на рад медија у свету, али и Србији? У том смислу, шта видите као препреку, а шта као шансу за медије?

Као и свуда, позитивна страна пандемије је била та што је потражња за квалитетним, локалним информацијама била велика. Негативна је то што су економски услови просто прогутали приходе од оглашавања и готово угасили штампу. Оно што је наш пројекат заговарао и подржавао током периода кризе је да се додатна пажња и пораст публике треба искористити за јачање подршке у заједници, интересовања за независне медије, креирање боље понуде и коначно припрему за период после ЦОВИД-а. Нико не зна тачно кад и како ће се све ово завршити, али ми верујемо да независни, одговорни медији заправо могу да изађу из овога јачи и одрживији.

Вец́ се неко време спекулише да у свету преовладава тренд окретања држава самих себи и да глобализам слаби. Како ц́е то утицати на слободан проток информација и слободу медија уопште?

Без улажења у дебату о глобализацији и у ком правцу ће се свет даље развијати, мислим да је природа технолошког и информационог окружења таква да нико не може сасвим да затвори слободан проток информација. Сигурно је да интереси разноразних центара моћи могу отежати њихов ток и усмерити их ка маргинама или мутним водама дезинформација.

Ипак, на крају су грађани ти који се питају и који ће одлучити какво ће бити њихово медијско окружење, као и сами медији. Ако довољан број њих захтева квалитетне и релевантне информације, онда независни медији имају шансу да преживе присутне трендове. Уколико владе не едукују своје грађане да цене квалитетне и непристрасне информације, тада медији, њихови партнери, заједнице и породице морају то да учине.

Не верујем да смо нужно у опасности од губитка квалитетног новинарства, али у неким земљама је дефинитивно добар тренутак када би заговорници, присталице и браниоци локалних и независних медија могли иступити и стати у њихову одбрану. У супротном ти исти медији се могу претворити у сушто „грађанско новинарство“, усамљено на ћошковима интернета.

Колико се основна улога медија променила с обзиром на експанзију друштвених мрежа? Шта је публици данас потребно од медија?

Друштвене мреже су преиспитале људску комуникацију на више нивоа. У постојећем окружењу, мислим да медији треба да се најпре фокусирају на објективне анализе и контекстуализацију, као и на специјализацију и локализацију тема. То подразумева да људи треба да науче и да буду у току не само са догађајима на глобалном и националном нивоу, већ и да разумеју како су те промене повезане са њиховом свакодневицом. Истовремено, грађанима су потребне свеобухватне информације и подаци који им могу помоћи у бољем доношењу одлука у окружењу у ком живе. Медији, наравно, и даље морају да служе својој сврси – да позивају доносиоце одлука и друге моћнике на одговорност, као и да обављају надзор над дневним процесима које утичу на животе свих нас. Објаве на друштвеним мрежама једноставно не могу да се упореде са таквом врстом квалитетног новинарства.