Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Станојевић: „Ћути, било је и горе“ најбољи опис наше медијске сцене
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 06. 2020.

Аутор: ФоНет Извор: Данас

Кад нема певања и папараца, вест мора од нечег да се направи, сматра новинар и уредик РТС-а

Станојевић: „Ћути, било је и горе“ најбољи опис наше медијске сцене

На почетку пандемије завладао је страх од непознатог, па су чак и радикалнији медији доста верно преносили оно што институције говоре, изјавио је ФоНету новинар и уредник Радио-телевизије Србије Зоран Станојевић.

Он је оценио да су сви медији поново почели да раде како су научили „чим смо осетили да није баш толико страшно“.

Станојевићу је интересантно што је у првим данима пандемије нагло нарасла читаност онлајн медија, што објашњава потребом људи да сами траже информације, уместо да им се оне сервирају.

Када нам је стварно важно, објаснио је он у серијалу разговора Пресступ, и те како смо спремни да се информишемо из више извора. Ако се стиче утисак да је број лажних вести током пандемије увећан, то је због тога што су људи много више пратили медије, па су им лажне вести упадале у очи, јер „није ни било других вести“, сматра Станојевић.

Како је предочио, није било вести са естраде, сви су били закључани у кућама, „данима се живело од певача кога су ухватили у хотелу са друштвом и та прича се черечила“.

Када нема певања и папараца, „вест мора од нечега да се направи“, напоменуо је Станојевић и констатовао да су се читале и гледале једино ствари у вези са пандемијом.

Према његовом уверењу, људи су тражили некога ко ће рећи да је корона вирус направљен у лабораторији или да је вакцина опасна, „и то су гутали“.

Називајући предизборну кампању „никад чуднијом“, Станојевић је рекао да је она „доста блага, без преоштрих тонова“.

Он сматра да су изостали „сукоби око тога како водити државу у наредном мандату“ и подсећа да је циљ дебате „Реч на реч“, коју он води, да се изборним листама омогући да неометано изнесу своје политичке идеје.

Без обзира на то што се чини да у том концепту „нема ватре“ коју људи воле да виде на телевизији, додао је Станојевић, „веома је важно да то испрате, јер ће им људи који ту причају сутра одлучивати о судбини“.

Станојевић препоручује публици да прати дебате у којима нема агресије и у којима су политичари „принуђени“ да износе своје ставове.

Према његовом виђењу, „проблем са слободнијим концептима у предизборним емисијама је тај што се то брзо сведе на личне обрачуне“.

Осим што ужива у томе како се политичари черупају, као што ужива у ријалитију у коме гледа како се неки људи черупају на неком базену, гледалац онда „ништа не сазна о томе како ће ти људи да му воде земљу“, упозорио је Станојевић.

Упитан за стање у домаћим медијима, он је подсетио на „врло оптимистичну узречицу“ када ствари нису какве бисмо желели да буду: „Ћути, било је и горе“. То је „најбољи опис наше медијске сцене“, рекао је Станојевић и констатовао да су „медији су само огледало друштва“.

Због тога је начин на који видимо медије заправо начин на који видимо друштво, прецизирао је он, образлажући да су тако медији „некоме фантастични, а за неке неподношљиви“.

Одговорност за такво стање приписује „синергији разних негативности“ у којој неко тврди да су проблем утицаји који долазе са Запада, док други сматрају да су проблем утицаји са Истока.

Капацитет за подељеност није потрошен, упозорио је Станојевић, који је, користећи метафору из пандемије, проценио да „нисмо још дошли до тачке да исправимо ту криву“ и створимо услове да се договоримо око неких суштинских ствари.

„Наша подељеност значи да када једна страна влада, друга је несрећна. Подељеност не треба да буде тако драматична, него ствар укуса и ароме. У том смислу, да се вратим на метафоре, наредне две деценије су кључне“, предвидео је Станојевић.

Он не би да звучи претерано цинично, али мисли да је новинарска професија, као и друштво, подељена „најмање на два табора, а вероватно их је много више, јер унутар тих табора постоје и подтабори“.

Ти табори, како сматра, „једни друге међусобно не признају као новинаре“, а солидарност међу новинарима је „огромна“ унутар сваког табора.

„Да се вратим цинизму, солидарност међу новинарима је сјајна, феноменална, али је ствар у томе кога ми заправо признајемо као новинаре“, образлаже Станојевић.

Квалитет радних права новинара зависи искључиво од тога где су запослени, оценио је он, и нагласио да је он, као радник Јавног сервиса, добро заштићен и спада у „срећну мањину новинара“ у Србији.

Проблем је што у Србији има превише медија и квалитет професије је разводњен, рекао је Станојевић и додао да би, уз мање медија, био и „већи концентрат“ новинара који се код послодаваца боре за радна права.

Он је уверен да „свако ко је иоле писмен, али је и то упитно, може да се бави новинарством, уколико је некоме потребан неко кога ће назвати новинаром“.

„После одређеног времена, тај ће сам себе почети да сматра новинаром“, рекао је Станојевић, који се противи томе да било уводи критеријум ко може, а ко не може да буде новинар.

Мисли да би то питање требало да се „саморегулише квалитетом нечијег рада“ и односом публике према његовом раду.

„Када људи буду имали више опција за посао, мање ће насртати на новинарство, и самим тим новинарством ће се бавити они којима је заиста битно, који воле ту професију, и знају да раде“, закључио је Станојевић.

Коментари (2)

Остави коментар
сре

03.06.

2020.

Zale [нерегистровани] у 22:19

licemerno

Ovaj čovek je licemer.
Između njega i nenada lj. stefanovića i dragana bujoševića je vrlo mala razlika.

Одговори
сре

03.06.

2020.

Слободан Ћук [нерегистровани] у 18:03

"ОБУЋАРУ НЕ ДАЉЕ ОД ЦИПЕЛА"

"Жицар" ко жицар!
А кад новинар помене струју, одмах га ућуткају, јер није стручан.
А овај је стручан?
Самоук у 21. веку.
И оцењује стеручност струке, за коју се није школовао.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси