Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Како је РЕМ успео да закључи да је СЗС на телевизијама заступљенији од листе Александра Вучића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 05. 2020.

Аутор: Анђела Рељић Извор: Цензоловка

Како је РЕМ успео да закључи да је СЗС на телевизијама заступљенији од листе Александра Вучића

У покушају да умањи свим грађанима очигледну огромну предност коју владајуће структуре имају на националним телевизијама током предизборне кампање, РЕМ злоупотребљава анализу телевизијских програма, сабира бабе и жабе и манипулише користећи потпуно погрешну методологију која није у складу са међународним стандардима

Када је почетком марта 2020. године Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) саопштило да ће током предизборне кампање, поред телевизија са националном фреквенцијом, пратити и рад кабловских телевизија Н1 и Нова С, у  јавности су се, уз зачуђеност што се у исту раван стављају телевизије са различитом врстом медијске покривености и одговорности, могли чути и коментари да се ради о некој врсти притиска на те кабловске емитере.

Чланица Савета РЕМ-а Оливера Зекић одбацила је такву могућност рекавши да „РЕМ нема начина да их (ТВ Н1 и ТВ Нова С) притисне“ и објаснила да су се на такав потез одлучили јер је „важно да сви знају да их доживљавамо, када је реч о праћењу избора, равноправно, и да ћемо пратити и бележити њихов рад“.

Да се не ради само о „доживљају равноправности“ већ и о могућности да се прикупљеним подацима манипулише, постало је јасно када је РЕМ почео да објављује своје налазе мониторинга.

РЕМ је до сада објавио три Извештаја о надзору пружалаца медијских услуга током предизборне кампање за републичке, покрајинске и локалне изборе – два у марту за период од 4. до 15. марта, и трећи за период од 11. до 15. маја, који садржи и збирну информацију за целокупан период предизборне кампање. Сви извештаји су доступни на веб-страни РЕМ-а.

Позивајући се на податке из извештаја РЕМ-а, медији су у понедељак, 25. маја 2020, објавили готово сензационалне наслове: Данас – „Извештај РЕМ: СЗС добио највише простора у медијима“; Н1, наводећи вест ФоНета: „РЕМ: СзС више од три сата заступљенији у медијима од листе СНС“; РТВ, позивајући се на Танјуг: „РЕМ: У медијима највећи простор добили аналитичари и СзС, мерена заступљеност, не и неутралност текстова“.

Медији су овакве наслове извукли читајући трећи извештај РЕМ-а, где у табели на страни 7 стоји да листа владајуће партије „А. Вучић – За нашу децу“ има 9,33 одсто учешћа у „укупном предизборном времену“ свих посматраних пружалаца медијских услуга, док је опозициони Савез за Србију заступљен са 14,91 одсто.

Такође, у истом извештају на страни 34, у збирним подацима за читав период предизборне кампање, све до 15. маја, стоји податак да је Савез за Србију заступљен са 14,05 процената, док је изборна листа владајуће партије заузела 12,36 одсто простора у програмима посматраних електронских медија.

Шта се догодило?

Како је ово могуће, питали су се с правом читаоци? Да ли су јавни медијски сервиси (РТС и РТВ) и приватне телевизије са националном фреквенцијом преко ноћи променили своје уређивачке концепције у којима су опозиционе странке и савези у потпуности занемарени или су предмет најтежих оптужби?

До промене уређивачке концепције наравно није дошло – објављени налази су резултат коришћења погрешне методологије, а неко би рекао – и намерне манипулације.

До оваквих резултата РЕМ је дошао збрајањем налаза из мониторинга кабловских телевизија Н1 и Нова С са подацима прикупљеним из надзора програма телевизија са националном фреквенцијом, иако се ова два различита концепта телевизије никако не могу стављати у исту раван и статистички заједно третирати.

Који су мотиви РЕМ-а да прибегне оваквим методолошким егзибицијама може се претпостављати, али је извесно да је РЕМ у овом случају прибегао сабирању баба и жаба, па је из просека тог збира добио биће бабжаб, непостојеће исто као и равномерна заступљеност опозиционих политичких опција у програмима електронских медија.

А да огромна неравноправност у корист владајуће странке и те како постоји може се лако утврдити када се, у истим тим извештајима РЕМ-а, погледају подаци о заступљености политичких актера и листа на свакој од телевизија са националном фреквенцијом понаособ.

На пример, из РЕМ-овог извештаја објављеног у марту види се да је у Другом дневнику РТС-а, листа „А. Вучић – За нашу децу“ била заступљена са 39 процената (10 минута и 10 секунди), док је Савез за Србију имао 4,67 процената (један минут и 13 секунди) присуства. У истом периоду, у Дневнику у 18.30 сати на Пинку, листа „А. Вучић – За нашу децу“ има заступљеност 75,41 проценат (20 минута и 39 секунди), док Савеза за Србију уопште нема.

Још јаснији су налази БИРОДИ-ја, који је, као и РЕМ, током марта вршио надзор централних информативних емисија, али је посматрао и параметре које РЕМ не приказује у својим извештајима, а који су кључни да би се разумео степен фаворизовања представника владајуће странке кроз функционерску кампању у програмима електронских медија.

За 12 дана предизборне кампање у марту, Александар Вучић је у функцији председника Србије само у централним вестима телевизија са националном фреквенцијом био присутан 5 сати, 58 минута и 40 секунди, утврдио је БИРОДИ. Од тога је био позитивно представљен 2 сата, 40 минута и 44 секунде, неутрално 3 сата 5 минута и 26 секунди, а осталих 12 и по минута негативно.

„НИЈЕ ЦЕЛИСХОДНО ДА СЕ УКЉУЧУЈЕМО У ПОЛЕМИКУ О УЛОЗИ РЕМ“

На питања која је Цензоловка послала РЕМ-у, добили смо одговор представника Службе за надзор и анализу, у коме се, после подсећања да РЕМ „доноси одлуке у складу са законима и правилницима који регулишу област електронских медија“, каже:

„Сматрамо да није целисходно да се на било какав начин својим одговорима укључимо у јавну полемику о улози Регулаторног тела, већ да, колико је год могуће више, радимо свој посао на најбољи могући начин и тиме допринесемо остваривању циљева за које се, верујемо, и ви залажете.“

Служба за надзор и анализу нас упућује на то да већину одговора на наша питања можемо пронаћи у уводима претходних изборних извештаја који су доступни на сајту РЕМ-а, док ћемо остале моћи да добијемо по завршетку изборне кампање и израде завршног извештаја.

Ево питања на која смо добили овакав одговор:

1. Шта се подразумева под „временом предизборног програма“, које се све емисије прате? Ово питамо имајући у виду табелу објављену на страни 4 у последњем извештају РЕМ-а за период од 11. до 15. маја 2020. На основу посматрања којих емисија се дошло до налаза објављених у табели на страни 4?

2. У истој табели (стр. 4) видљиво је да се у програмима Н1 одваја много више времена за „предизборни програм“. Које емисије ТВ Н1 је РЕМ пратио – молимо називе и времена емитовања тих програма? Да ли су ту урачунате и репризе?

3. Зашто се сабирају времена телевизија са националном фреквенцијом и кабловских емитера ТВ Н1 и Нова С, које су приватни кабловски пружаоци медијских услуга?

4. Да ли се може говорити о манипулацији РЕМ-а с обзиром на то да збраја времена телевизија са националном фреквенцом и кабловских провајдера, па из тог просека изводи закључке који нису валидни за телевизије са националном фреквенцијом?

5. Зашто РЕМ не посматра и тоналитет (негативан, позитиван, неутралан) у медијским објавама у предизборном програму?

6. Каква је сврха мерења времена које заузимају „аналитичари“ када се не зна за коју се политичку опцију залажу и какав је тоналитет њиховог наступа у односу на учеснике избора?

7. Зашто је РЕМ одлучио да у свој мониторинг уврсти и Н1? Шта се тиме добија?

Кабловске ТВ и ТВ са националном фреквенцијом

Постоји неколико очигледних разлога зашто се налази мониторинга телевизија са националном фреквенцијом не могу стављати у исту раван са налазима мониторинга кабловских телевизија.

Основна разлика је у проценту покривености територије, тј. броја гледалаца којима су доступни њихови програми, а самим тим и у утицају који имају на јавно мњење. Телевизије са националном фреквенцијом као што су РТС1, РТС2, Пинк, Хепи, Прва и Б92 покривају целокупну територију и доступне су свим грађанима Србије, док кабловске телевизије Н1 и Нова С имају више него упола мање потенцијалних гледалаца.

Н1 данас може да прати око 900.000 домаћинстава или око 40 одсто популације Србије. Исти број корисника има и Нова С, која се као и Н1 дистрибуира преко кабловске мреже компаније СББ, која је у последњем „рату“ са Телекомом изгубила око милион гледалаца, тј. претплатнике у око 300.000 домаћинства.

Неприхватљиво је поистовећивати утицај који имају телевизије које допиру до свих и оних које могу да дођу до само 40 одсто гађана Србије, збрајати статистику из њихових програма и изводити закључке који се тичу утицаја на целокупну популацију у Србији.

Даље, телевизија Н1 од јутра до вечери искључиво емитује информативни програм који се састоји од честих вести и знатног броја дебатних емисија, што значи да су теме које се тичу предстојећих избора заступљене у већој мери него у програмима других телевизија којима је информативни програм само један од сегмената.

Простим сабирањем „укупних времена предизборног програма“ кабловске телевизије Н1 и телевизија са националном фреквенцијом може се добити само искривљена слика и лажни просек заступљености политичких актера у програмима електронских медија.

Неопходно је имати у виду и да представници СНС-а, као и целокупне владајуће коалиције, годинама одбијају да учествују у програмима Н1, те је логично да ће мониторинг показати већу заступљеност представника оних политичких партија које прихватају позив за учешће у програмима Н1, а што је РЕМ искористио у свом извештају како би смањио значајну несразмеру у програмима телевизија са националном фреквенцијом које фаворизују представнике владајуће коалиције.

РЕМ још увек не мери тоналитет

Осим исправљања методологије коју користи за израчунавање заступљености политичких актера у укупном предизборном времену и потребе за објављивањем прецизнијих информација о току и резултатима мониторинга, РЕМ би требало да учини и додатне кораке како би се његови Извештаји о надзору пружалаца медијских услуга током предизборне кампање могли сматрати поузданим.

Важан корак напред представљала би спремност РЕМ-а да већ током овог предизборног циклуса почне да објављује и тоналитет представљања актера – да ли је он позитиван, негативан или неутралан.

Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) годинама указује на то да РЕМ не користи методологију која је у складу са међународним стандардима ОДИХР-а и Венецијанске комисије, а која подразумева и мерење тоналитета представљања учесника на изборима. Тиме што мери само време, а не и тоналитет, „РЕМ се определио да реализује мониторинг који више сакрива, а што мање открива“, стоји у јучерашњем саопштењу БИРОД-ја.

Колико је ова опаска БИРОДИ-ја тачна говори и то што би се без указивања на тоналитет извештавања, Телевизија Пинк могла сматрати медијем који у својим програмима посвећује дужну пажњу опозиционим странкама и критичарима владајућег режима, али само уколико би се занемарила чињеница да се по правилу ради о најбруталнијем блаћењу и нападима.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси