Вести
20. 05. 2020.
За новине посланика СНС-а милиони динара из буџета
Удружење „Савез Срба из региона“ посланика СНС Миодрага Линте је од 2016. добило најмање 20,4 милиона динара на медијским и другим конкурсима. Новац се најчешће користи за издавање листа Српско коло који се бави темама значајним за прогнане и избегле као и Србе из региона, а који заправо прати и промовише активности самог Линте и функционера оних општина које му додељују новац на конкурсима.
Миодраг Линта је народни посланик Српске напредне странке (СНС) од 2012. године, а према изборној листи за предстојеће парламентарне изборе „Александар Вучић – За нашу децу“ овај политичар и професор историје кандидовао се за још један скупштински мандат. Од 250 кандидата, његово име налази се под бројем 77.
Линтино удружење, Савез Срба из региона, од 2015. године издаје часопис Српско коло. Реч је о листу који излази једном месечно и дели се бесплатно широм Србије, а намењен је, како се на њиховом сајту наводи, „Србима родом и пореклом западно од Дрине и Дунава, српског Космета и српске Црне Горе“.
Међутим, сам часопис често служи за промоцију Миодрага Линте, његовог удружења као и функционера пре свега владајуће странке, а све то се плаћа новцем грађана Србије.
У периоду од 2016. до маја 2020. године бројне локалне самоуправе и различите институције су кроз медијске, конкурсе из области културе и друга давања за Линтино удружење издвојиле најмање око 20,4 милиона динара. Новац је, осим у пар случајева за евидентирање имовине избеглих и прогнаних у Хрватској, БИХ и Словенији, углавном даван за Српско коло. Рад Савеза Срба из региона финансирала је и Влада Републике Српске износом од 600.000 динара.
Највише новца од 2016. до данас том удружењу дало је Министарство културе и информисања – 4,3 милиона динара и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону – 2 милиона, док су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Комесаријат за избеглице и миграције за четири године издвојили по око 1,8 милиона.
Реч је само о новцу којем су новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) ушли у траг у документима самих институција. Ипак, сума је можда и већа јер је према финансијским извештајима објављеним на сајту Агенције за привредне регистре (АПР) Савез Срба из региона је у периоду од 2016. до 2018. године приходовао око 26,7 милиона динара.
Упитно је и на који начин се додељује новац на конкурсима на којима Савез Срба из региона учествује јер, према речима самог Линте, он пре конкурса контактира председнике општина и тражи им помоћ. Рецимо, у фебруару 2019. године, Српско коло објавило је интервју са Предрагом Рађеновићем, председником Општине Сечањ. Неколико месеци касније, у јуну 2019, ова општина је Српском колу на медијском конкурсу доделила 200.000 динара.
Линта се за ЦИНС присећа како је дошло до сарадње са том општином.
„Врло једноставно. Кад контактирамо председника општине, питамо да ли могу да подрже Српско коло. Онда рецимо председник Општине Сечањ каже: „Можемо, подржаћемо, кад дође време, кад буде конкурс, али не могу да тврдим““, препричава Линта.
Он каже и да им је било битно да ту општину представе, без обзира на добијени новац, због Херцеговаца који читају Српско коло.
„Ја кажем апсолутно није проблем, мени је важна добра воља – па ако буде (новца на конкурсу, прим. нов) буде, ако не буде, важно ми је јер је општина Сечањ највећа херцеговачка општина у Србији, где има највише Херцеговаца“, додаје он.
Предраг Рађеновић за ЦИНС каже да он не може да утиче на резултате конкурса јер о томе ко ће добити средства одлучује комисија. Прошлогодишњи разговор са Линтом није желео да коментарише рекавши да га многи зову да се распитају о конкурсу – да ли је расписан или када ће изаћи.
„Зову ме сви, па није он једини. Па то, сви зову, ја свима кажем људи пријавите се на конкурс и нема шта. Ко шта може да добије, то се комисијски реши и то је тако“, наводи он.
Плаћена промоција
У првом броју Српског кола из 2015. године, у уводнику који потписује редакција стоји да овај лист између осталог има за циљ да „прати и промовише активности Савеза Срба из региона, политичког покрета који покушава да ријеши проблем Срба из свих околних држава Србије, и то кроз државне институције“.
Од 52 насловне стране Српског кола, Линта се појављује на више од 40, а да је одређена општина, град или институција финансирала штампање, поред напомене у импресуму листа, види се и у самом садржају, тачније кроз интервјуе са њиховим водећим функционерима.
Тако је у јуну 2018. преко медијског конкурса Град Нови Сад подржао штампање Српског кола са 350.000 динара, да би већ у јулском издању изашао интервју са градоначелником тог града Милошем Вучевићем. Интервјуи са председницима општина Куршумлија, Чока, Обреновац говоре у прилог томе да је давање медијског простора челним људима локалних управа које су финансирале штампање овог месечника пракса, а не изузетак.
Линта за ЦИНС каже да су они на тај начин хтели да, након што им нека општина или град финансијски помогне, то место представе читаоцима.
„Видели сте те интервјуе, у суштини први део интервјуа је био о тој општини – развој, преспективе, планови, шта се ради, а завршни је био везан за избегла лица, људе који су родом или пореклом из тих крајева, западно од Дрине и Дунава“, потврђује председник Савеза Срба из региона.
На питање да ли види проблем у томе што лист чије је штампање финансирано новцем грађана садржи политичку промоцију, Линта одговара да не заступа ниједну политичку странку у Српском колу: „Ни у једном од 52 броја, можете направити анализу, није поменута ниједна политичка странка, ниједан страначки скуп“.
Додаје да је он председник удружења и посланик који се бави јавним послом у вези са тематиком протераних Срба и Срба у региону, за коју мисли да је једна од државних тема.
„Ја се трудим и настојим да афирмишем то питање на разне начине, изјавама у другим медијима, гостовањима на телевизијама, наступима у Скупштини, а један од начина јесте и Српско коло.“
|
Агенција и Транспарентност различито о Линтиним законским обавезама Иако Линта није пријавио своју функцију у удружењу Агенцији за борбу против корупције, из овог тела за ЦИНС кажу да с обзиром да функцију посланика врши у континуитету од 2012. године а да је заступник удружења постао 2015, он то није ни морао у смислу утврђивања сукоба интереса. „Ситуација у којој Миодраг Линта, народни посланик, истовремено обавља дужност заступника удружења Савез Срба из региона са седиштем у Београду, сама по себи, не представља сукоб интереса јер функционер може да буде члан органа других удружења уколико Агенција не утврди постојање сукоба интереса“. Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић, с друге стране, каже да иако Линта није био у обавези да поднесе ванредни извештај Агенцији кад је постао заступник удружења, тај податак морао је да пријави у редовном извештају 2016. године - након што је поново изабран за народног посланика. „Такође је био дужан да наведе и уколико остварује неке приходе по основу ангажмана у удружењу. Уколико су ти приходи премашили просечне годишње зараде био би дужан да за то поднесе посебан, ванредни извештај. Агенција би на основу тих података могла да утврди да ли је функција у удружењу на било који начин у сукобу интереса са посланичком функцијом“, сматра Ненадић. Линта у изјави за ЦИНС каже да не остварује приходе у удружењу. Иначе, према ЦИНС-овој бази поступака против функционера, Агенција је 2014. упозорила Миодрага Линту јер је каснио са подношењем извештаја о имовини. Због овога га је и Прекршајни суд у Београду казнио са 50 хиљада динара. |
С друге стране, Тамара Филиповић Стевановић из Независног удружења новинара Србије (НУНС) објашњава да је идеја медијских конкурса да финансирају нешто што не може лако да се прода на тржишту, медијске производе од интереса за јавност.
Према њеним речима, постоји више извештаја који доказују да велики новац са тих конкурса одлази провладиним или партијским медијима, о чему је иначе и ЦИНС писао. Политичка промоција, истиче Филиповић Стевановић, није јавни интерес и додаје да би такве аномалије могле да буду спречене евалуацијом пројеката којима су средства додељена јер би грађани знали за шта дају новац:
„Када бисмо имали евалуацију медијских садржаја који су произведени од новца грађана онда бисмо знали заправо колико они заиста служе јавном интересу и колико они извештавају грађане о оним темама које су њима важне, а колико заправо служе личним интересима и партијским интересима одређених страна“.
|
Линта у разговору са новинарком ЦИНС-а каже да се идеја за Српским колом јавила јер је велики број протераних Срба као и оних који су пореклом из Босне и Херцеговине и Хрватске, те да је био потребан лист који ће се бавити питањима тих грађана. Тренутно у бази његовог удружења има 7.000 људи којима лист сваког месеца шаљу поштом на кућну адресу. Часопис се бесплатно дели и на окупљањима где долазе људи пореклом са територије бивше Југославије као што су завичајна дружења и трибине, а у неким местима постоје и „пунктови“ попут продавница и кафана где грађани могу узети примерак. Новац добијен из буџета државних институција и локалних самоуправа, поред трошкова слања, према Линтиним речима, иде на плаћање штампања и уређивања листа. Некада им је тираж био 30.000, сада је више него преполовљен - 13.000: „Сваки месец рачун у штампарији Борба је 176.000 отприлике, зависно од курса, сваки месец 13.000 примерака“. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.