Вести

19. 05. 2020.

Аутор: Зоран Стрика Извор: Цензоловка

Медијски мрак у доба короне (7): Хапшење новинарке у престоници културе

Нови Сад је током ванредног стања због хапшења Ане Лалић постао поприште најжешћег угрожавања новинарских слобода у Европи и, истовремено, највеће борбе за слободно информисање код нас. И данас та борба траје, пошто је недавно отворена истрага о изворима који су новинарки доставили податке о Клиничком центру. Да се јавност није подигла на ноге и да Ана Лалић није ослобођена, цензорски закључци Владе Србије би информисање о епидемији претворили искључиво у пропаганду

Један од најважнијих догађаја у вези са слободом медија током ванредног стања догодио се у Новом Саду када је новинарку портала nova.rs Ану Лалић полиција привела због објављивања текста „КЦ Војводине пред пуцањем: Без заштите за медицинске сестре“, где је са више анонимних саговорника разговарала о недостатку заштитне опреме за лекаре и медицинско особље у Клиничком центру Војводине.

Када су у среду увече, 1. априла, на врата стана Ане Лалић закуцали полицајци, било је јасно да се државни апарат не шали са спровођењем владиних „закључака“ о централизовању информисања током ванредног стања, која је због увођења својеврсне цензуре већ подигла велику буру у јавности.

Месец и по дана касније овај догађај је и даље тема: новосадска опозиција је организовала протест у знак подршке Ани Лалић, новинарским изворима и целокупној професији поводом наредбе да се у Клиничком центру Војводине спроведе истрага која би открила ко је одавао информације новинарки. У међувремену, Ани Лалић је пробушена гума на аутомобилу, а тужилаштво је одбацило кривичну пријаву која је била поднета против ње због спорног текста.

Како је Ана Лалић рекла за Комитет за заштиту новинара, током ванредног стања „највећа препрека је да се дође до друге стране приче, зато што је Влада централизовала информације и цензурисала сваки други извор“.

„Моја највећа брига је нарушавање људских права у Србији данас, злоупотреба политичке моћи и закона, као и пропаганда“, навела је она.

Демантовање званичних информација

Тог 1. априла, када је полиција закуцала на врата Ане Лалић, у стан је на њен позив, као сведок, дошао новинар новосадског радија и портала 021 Жарко Богосављевић. Он је писао о ванредном стању у Новом Саду од почетка до краја, извештавајући са готово сваке конференције Покрајинског штаба за ванредне ситуације.

Богосављевић новосадску медијску сцену описује кроз дискриминаторски однос власти према медијима – представници власти стално гостују у медијима које подржавају и то користе за непримерено хвалисање, указујући на то како нема никаквих пропуста или грешака, док други медији не могу да сазнају ни да ли ће се и када продавати маркице за јавни превоз.

Када упореди период у протекла два месеца са оним пре увођења ванредног стања, Богосављевић закључује да нема никаквог побољшања у односу новосадске и војвођанске власти према медијима и јавности. Напротив, тај однос је све гори.

„Информације се крију, нема транспарентности. Можда је и најбољи пример за то што данас, два месеца од избијања епидемије новог коронавируса, ми не знамо колико је тачно Новосађана (било) заражено. И подаци за Војводину су под упитом, јер се базирају на изјавама челника Покрајине. Довољно је рећи да Институт за јавно здравље Војводине, који би први требало да представи податке, није дао ниједно саопштење, а приметно је било да их нема чак ни у провладиним медијима. Такође, не зна се ни број преминулих. Чули смо да је у Новом Саду преминуло шест особа када је градоначелник Милош Вучевић то рекао у једном од провладиних медија, али све то треба узимати са резервом“, прича Богосављевић.

ЗВАНИЧНИЦИ ДЕМАНТУЈУ ЗВАНИЧНЕ ПОДАТКЕ

Жарко Богосављевић је објавио текст о повећању броја заражених у Новом Саду, позивајући се на званичне податке Института „Милан Јовановић Батут“. Уз то је објавио графику са подацима из званичног извора и навео да се подаци односе на оне који у својој личној карти као место пребивалишта имају уписану новосадску адресу.

А онда је од Покрајинске владе стигао деманти званичних информација, у ком оптужује „поједине медије да износе нетачне податке“.

Како је наведено у саопштењу војвођанске владе, из података које су доставили види се „вишедневни тренд смањивања броја новооболелих од ковид-19 инфекције“. Наводи се да се „укупна епидемиолошка ситуација у Новом Саду у овом тренутку може оценити као повољна“ и закључује како „подаци појединих медија нису тачни“. Једино што су превидели јесте то да у питању нису „подаци појединих медија“ већ подаци званичног државног извора.

„Ипак, треба рећи да је покрајинска власт показала делимично већу спремност за комуникацију са јавношћу и медијима. Насупрот томе, новосадска власт је одржала једну конференцију за медије, а новинари су градоначелника могли нешто да питају уколико би отишли на неки псеудодогађај. У име Града говорио је само Вучевић, који сваког петка гостује у емисији на покрајинском јавном сервису. На нивоу Покрајине у првом плану је био секретар за здравство Зоран Гојковић, а не премијер Игор Мировић. Сем њих двојице, надлежни из здравствених установа углавном су били недоступни за медије, изузев за оне који не постављају незгодна питања“, додаје Богосављевић.

Велика разлика у третману медија

О епидемији у Војводини редовно је извештавала новинарка Телевизије Н1 Наташа Ковачев, која је редовно пратила и конференције у Новом Саду. Она за Цензоловку каже да посао није био једноставан, да су новинари ван Београда често остајали без информација, конкретних одговора и потврде детаља које су покушавали да провере.

„Када је лекарима под претњом отказом и кривичном пријавом забрањено да говоре за медије или да своје мишљење износе на друштвеним мрежама, и где су такве претње (по њиховим речима) добијали чак и поједини пацијенти у привременој болници, не може се говорити о транспарентности. Макар се и више пута дневно изабрани представници оглашавали на прес конференцијама.“

„Такође, постојала је, а и даље постоји, велика разлика у начину на који се медији третирају. Док смо врло често на појединим приватним телевизијама могли да гледамо и државне и покрајинске и градске челнике, добром делу новинара преостајало је једино да зивкају ПР службе, да шаљу питања и захтеве за гостовање званичним путевима, и да најчешће остану ускраћени за било какав одговор. Такав је случај био са већином упита које је ТВ Н1 током пандемије упутила надлежнима у Покрајини и Клиничком центру Војводине“, указује Ковачев. 

Она додаје да су надлежни стрпљиво одговарали на питања новинара на недељним конференцијама за медије, али да у време када нове информације стижу из сата у сат, то једноставно није било довољно. Како каже, непотребно је истицати колики је значај проверене информације у поплави лажних вести којој смо били сведоци у претходном периоду.

„Сада, кад се свему назире крај, утисак је да је већи стрес од самог вируса изазивала та свакодневна борба са ветрењачама. По њој ћу памтити време короне“, закључује Наташе Ковачев.

Телевизије у предности

Из Новог Сада је за Телевизију Прва током ванредног стања извештавао и Дејан Бајић. Овај новинар се у моменту када је хоспитализован нулти пацијент нашао у Суботици, где је оболели збринут. Сећа се тог тренутка – међу колегама је владало мишљење да се јавни сервис фаворизује када је у питању добијање изјава, пошто су те вечери сви „крали кадар“ РТС-овом извештачу који се са покрајинским секретаром за здравство Зораном Гојковићем и министром здравља Златибором Лончаром укључивао у емисију. Ипак, та се неформална предност, сматра он, убрзо истопила, поготово када је пацијент пребачен у КЦВ, где су већ могли да дођу до изјава надлежних.

„Данима потом нисмо имали никаквих већих проблема да дођемо до изјава и жељених саговорника у Војводини, бар када је реч о Покрајинском штабу за ванредне ситуације. Доток информација јесте био централизован – свега неколико људи је говорило о многим темама, али не могу да наведем нити један пример одбијања наших молби за изјаве. Мислим да нико од колега није остајао без одговора ни на конференцијама које су одржаване у Покрајинској влади. Без икаквих проблема смо добијали информације и од Градског штаба за ванредне ситуације у Новом Саду, а са градоначелником Новог Сада смо се више пута и уживо укључивали у наш програм током ванредног стања“, прича Бајић.

Извештавало се под ирационалним притиском, каже Бајић, али додаје да притисак није наметало уредништво, већ пристојност. У Војводини је забележен први случај оболевања, па прво жариште и први смртни случај, и због тога је све ово било велики изазов за сваког извештача и велика школа, уз страх да у реченицу не упадне реч која би могла да уплаши, повреди или понизи породице преминулих и оболелих, или гледаоце. Проблематичан је био, додаје, период када је информисање било централизовано, јер су новинари из унутрашњости остали ускраћени за информације.

„Приметно је да се од почетка нису подударале информације о броју оболелих по општинама у Војводини које смо добијали на конференцијама за медије у Покрајинској влади са онима које су биле објављиване на сајту Министарства здравља, па смо се увек позивали на извор информација када бисмо извештавали. Такође, става сам да су телевизије генерално у предности у односу на друге медије у земљи. Разлог је прост – већина људи се и даље информише путем телевизијских извештаја и телевизијских емисија. Тога су свесни и они на функцијама. Не мислим да смо добијали одговоре и изјаве само зато што смо упорни, јер у упорност колега и њихово инсистирање на одговорима уопште не сумњам“, закључује Бајић за Цензоловку.