Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Медијски мрак у доба короне (2): У Нишу и на једноставна питања одговарали претњама
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

12. 05. 2020.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Медијски мрак у доба короне (2): У Нишу и на једноставна питања одговарали претњама

Само пет дана од увођења ванредног стања, 20. марта, више нишких редакција протестовало је упутивши апел премијерки и председнику Србије због ускраћивања основних информација о коронавирусу у том граду. Већ је тада било јасно да ће борба новинара и новинарки у Нишу за информације важне за здравље људи бити готово као битка са непознатим вирусом

Клинички центар Ниш је, како су навели новинари, од почетка епидемије ускраћивао податке о броју и стању хоспитализованих пацијената код којих је потврђен коронавирус, док су епидемиолог Бранислав Тиодоровић из Савета за здравље и представници Градског штаба за ванредне ситуације податке саопштавали делимично или селективно, ускраћујући поједине информације.

Нишки КЦ је једно време престао да објављује и елементарне информације о броју и стању пацијената у болницама, док директор те установе Зоран Радовановић није одговарао на питања медија, сведоче новинари.

Без одговора на 54 питања Данаса

Како наводи Зорица Миладиновић, дописница листа Данас из Ниша, Клинички центар Ниш од почетка епидемије није одговорио на 39 питања која су се односила на епидемију, услове хоспитализације и лечења, проблеме у збрињавању, оболевање здравствених радника и појединачне случајеве.

Она каже и да епидемиолог Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба у Нишу, није одговорио на 15 питања листа Данас. Како је навела у ауторском тексту, на њих је престао да одговара након објављеног интервјуа с њим, после којег је другим медијима саопштио да је незадовољан насловом.

У сличном „силент моду“ био је и Институт за јавно здравље. Миладиновић каже да се од почетка епидемије није ниједном огласио. У име стручњака је увек говорио епидемиолог Тиодоровић.

На питања новинара није одговарао ни градоначелник Дарко Булатовић и командант Штаба за ванредне ситуације. Штаб је, како каже наша саговорница, само неколико пута имао конференције за новинаре и издао саопштења. Ни грађани нису могли да дођу до Штаба јер нису постојали бројеви телефона за питања и информације.

Булатовић ни на питања Цензоловке послата мејлом није одговорио, а нисмо успели да дођемо ни до надлежних у КЦ Ниш.

„Јако тешко смо долазили до података. Било је потребно да окренете двадесетак бројева телефона да бисте могли да напишете пар реченица иза којих можете да стојите. Сви једва чекамо да се заврши епидемија, са надом да ће се људи охрабрити и проговорити о реалним стварима које су се дешавале, посебно мислим на Клинички центар и здравствени систем“, каже дописница Данаса из Ниша.

Идеја власти – контрола информација

Слична искуства имали су и запослени у редакцији Јужних вести. Александар Станков, уредник информативног садржаја, сматра да је идеја власти од старта била контрола информација, како би и ову кризу искористили за кампању. Зато су, додаје он, покушали да закључком Владе о централизацији информација то контролишу, а да хапшењем Ане Лалић пошаљу поруку свима који планирају да критички извештавају.

„Тај период су и поједине здравствене институције користиле да на новинарска питања одговоре претњом тужилаштвом и полицијом због узнемиравања јавности, чак и када су питања била најједноставнија и тицала се броја оболелих и броја преминулих од ковида 19“, каже Станков.

Питања без одговора је свакако било, посебно у периоду када су се она слала мејлом. Дешавало се и да Јужне вести из Републичког кризног штаба добију одговор – немамо информације. Како каже Станков, то је карактеристичан одговор посебно за теме које се не тичу Београда.

Детаљније информације су Јужне вести ипак могле некако да добију од Штаба у Нишу. Почели су и да инсистирају са питањима, што је била добра тактика, јер су неке одговоре и добили на тај начин.

На бројна важна питања још нема званичних одговора – о броју респиратора у Србији, начину на који су набављени и по којој цени, о опреми за здравствене установе на почетку пандемије, тачном броју умрлих од коронавируса, о новцу потрошеном за опрему, о донацијама и плаћеној роби из Кине и осталих земаља – а према мишљењу Александра Станкова, заувек ће остати тајна.

СУТРА: Медијски мрак у доба короне (3): Информисање преко Фејсбук профила градоначелника Зајечара

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси