Вести
08. 05. 2020.
Ивануша: Против лажних вести СЗО се бори кредибиитетом
Инфодемија, односно велики број лажних вести, настала је због потребе за информацијама о томе како да се понашамо у време пандемије, изјавио је данас представник Светске здравствене организације (СЗО) за Србију Марјан Ивануша на трећем ЕУИНФОНЕТ вебинару „Приче из карантина“ – стварни вирус и лажне вести.
Његова препорука је, пре свега, да се вести не прате непрестано, јер то може довести до преоптерећења.
Против лажних вести, навео је, СЗО се бори кредибиитетом који се, како је истакао, лако може изгубити. Како је објаснио, са корона вирусом је било много теже, јер је за разлику од, на пример, еболе потпуно нова болест о којој СЗО и сама учи, а људи очекују све препоруке одмах.
Ивануша је као посебно важно истакао да треба призанти када се нешто не зна, али да то треба саопштити балансирано, да се људи не би додатно уплашили. О болестима, рекао је, треба говорити тако да људи разумеју информације, како би могли да се заштите.
Он је истакао да је за спречавање лажних вести потребна добра сарадња институција са медијима, али и способност људи да виде разлику између правих и лажних вести, „што је тешко, јер свако данас може да објави шта хоће“.
Ивануша је подвукао да, ни због своје функције ни због значаја медија, не може да их сврстава у озбиљне и неозбиљне, јер су током пандемије сви медији од значаја.
Разни људи читају и гледају различите медије, па је битно да се поруке важне за здарвље појаве у свим медијима, јер је битно информисати све групе људи, казао је Ивануша. Он је истакао да су медији у Србији показали „велико поштовање“ према СЗО и напоменуо да су сви новинари са којима је био у контакту имали професионалан однос.
„То су добри новинари, упознати са материјом о којој извештавају, што је веома важно, јер онда постављају битна питанаја“, рекао је Ивануша.
Новинарка Фејкњуз трагача Тијана Фемић Бумбић рекла је да су они који су пласирали лажне вести били свесни да ће велики број људи трагати за информацијама о пандемији, посебно ако о неким аспектима медицинска струка није имала одговоре.
„Зато смо били преплављени лажним вестима. Ако се на традиционалним медијма не појављују одговори, јер их ни струка још нема, одмах се појаве други канали информисања на којима постоји наводно решење за проблеме“, истакла је Фемић Бумбић.
Она је нагласила да су се таква „решења“ посебно појављивала у апликацијама Вибер и Воцап, и да су тамо могле да се нађу разне „препоруке, одговори и начини превенције“, што је, како каже, нормално јер људи трагају за сигурношћу у доба кризе. Тако се појавила и вест, подсетила је, да сода бикарбона лечи корона вирус.
Она је навела да у лажној вести све може бити лажно, али и да манипулативни садржај може да се ослања се на неки „корен истине“.
Зато су неке лажне вести веома софистицаране и тешко их је прозрети, али у нашим медијима углавном се срећу банални примери, каже Фемић Бумбић.
Она наглашава да није реално очекивати да ће неко коме вести нису професија аналаизирати сваки текст или фотографију на које наиђу и да је медијска писменост кључ у препознавању лажних вести. Индиције да је нешто лажна вест могу бити немогућност да се утврди њен извор или недостатак „друге стране“.
Према подацима Фејкњуз трагача, каже она, запажена су 43 лажна наратива, односно теме у вези са пандемијом, а такве вести су подељене 220.000 пута на Фејсбуку.
Подсећа да постоје алати за претрагу којима се може утврдити да ли је нека фотографија лажирана, а као пример навела је фотографију о наводном спаљивању антене за 5Г мрежу у Непалу, коју је било лако проверити на Гуглу.
Експерт за медијску писменост на пројекту Подршка медијским реформама у Србији Саша Мирковић напоменуо је да је Црвени крст покренуо кампању у којој су инфлуенсери са друштвених мрежа ангажовани у борби против лажних вести, јер је инфодемија глобални проблем.
Он је рекао да су током пандемије медији имали „корона мод“ и да сензационалистички приступ у пласирању информација није промењен.
Како је рекао, нисмо ни могли да очекујемо да се током ванредног стања медији понашају другачије. Како пандемија буде слабила, сматра, интерес јавности за корона вирус ће бити мањи, па ће и фокус бити преусмерен на друге догађаје.
Он је подсетио на брзу реакцију власти приликом објављивања лажних вести „о несташици горива и о томе да ће због пандемије извесно доћи до затварања које ће дуго трајати“.
Како је напоменуо, начин на који су те лажне вести пласиране изазвао је панику, па су аутори лако откривени. Брза реакција власти, истакао је, утицала је да су такве информације биле сведене на занемарљив ниво, јер су се људи чували, знајући да ће лако бити откривени. Иако постоји „прашума налога“ на друштвеним мрежама, ако постоји политичка воља, сматра Мирковић, ствар се лако може рештити.
Када је у питању одговорност за лажне вести, он је рекао да сваки појединац о коме се објави лажна вест може да се обрати Савету за штампу, „који добро ради, али не може да пресуђује“.
Могуће је обратити се и Вишем суду, уз позивање на лажну вест, каже Мирковић, и уверава да ће се то „брзо окончати, за највише годину дана“, али напомиње да је накнада око 100.000 динара, што је занемарљиво у поређењу са чињеницом „да ти је име данима објављивано у медијима и да је обрнуло велика средства“.
Осим тога, напомиње, ако медији морају и да објаве пресуду да морају да плате обештећење за лажну вест, „то је одштампано толико ситним фонтом да делује обесхрабрујуће“. У Србији, навео је, људи због тога избегавају да се „аутују“ и труде се да кампању која је против њих усмерена и лоше вести „испеглају иза сцене, јер је то део културе, пошто нема те пресуда која може да заустави лажне вести“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.