Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Савет РЕМ-а одбио захтев сопствених чланова да ограничи емитовање ријалити програма
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

07. 05. 2020.

Аутор: Зоран Стрика Извор: Цензоловка

Савет РЕМ-а одбио захтев сопствених чланова да ограничи емитовање ријалити програма

Четворо чланова Савета РЕМ-а тражило је да се на дневни ред уврсти захтев да се ријалити програми на телевизијама емитују искључиво од 23 сата до 6 часова ујутру, као што то предвиђа закон, али су остали у тесној мањини (5:4), каже за Цензоловку члан Савета, професор Слободан Цвејић.

И док су грађани петицијом покушавали да утичу на доносиоце одлука да се емитовање ријалити програма забрани током ванредног стања, Регулаторно тело за електронске медије није пристало да иницијативу сопствених чланова стави на дневни ред.

Удружење за заштиту уставности и законитости поднело је крајем априла петицију са потписима више од 60.000 грађана, којом се тражи забрана ријалити програма у току ванредног стања. То удружење покренуло је и иницијативу, коју је подржало више од 40.000 становника Србије, којом би се регулисало емитовање ријалитија у Србији.

Одбор за културу Народне скупштине доставио је Влади на мишљење предлог закона којим би се ограничило емитовање ријалитија, па се сада чекају формалне процедуре, што у случају неких предлога закона може да подразумева дужи период.

Требало је да се о ријалити програмима расправља и на седници Савета Регулаторног тела за електронске медије, али се то није догодило.

5:4 у одбрану ријалитија

„Био сам један од четворо чланова Савета који су тражили да се на дневни ред једне од седница уврсти наш захтев да се ријалити програми на телевизијама емитују искључиво од 23 сата до 6 часова ујутру, као што то предвиђа закон, али смо остали у тесној мањини (5:4). И у марту је постојао један захтев да се на дневни ред седнице уврсти захтев да се време емитовања ријалити програма ограничи на ноћне сате, али смо нас троје подносилаца остали у мањини“, каже за Цензоловку члан Савета РЕМ-а, професор Слободан Цвејић.

Одлука о захтеву чланова Савета РЕМ-а да се у дневни ред седнице уврсти и део који се тиче ријалити програма није једина која није изгласана једногласно.

„Осим тога, са још једном чланицом Савета гласао сам да се покрене поступак против Телевизије Пинк по пријави организације ЦРТА због откривања личних података пацијента на Инфективној клиници. На самом почетку предизборне кампање предложио сам да Савет РЕМ-а, осим усвајања препоруке и правилника о начину наступања електронских медија током кампање, позове све телевизије које програмом покривају територију Србије да заједно са РЕМ-ом потпишу изјаву да ће поштовати основна начела која су предвиђена одговарајућим правним актима. Сматрао сам да РЕМ треба да води проактивнију политику и да наступа видљивије у решавању горућих проблема у сфери електронских медија, али сам у овом захтеву остао усамљен. Тачније, Савет је уместо тога једногласно усвојио одлуку да на веб-сајту РЕМ-а објави обавештење свим пружаоцима медијских услуга да ће приликом надзора нарочито ценити поштовање поменутих начела“, додаје Цвејић.

Нема редовних седница онлајн

Они који прате рад регулатора приметили су да је последњи записник са редовне или ванредне седнице Савета објављен 3. марта, а односи се на ванредну седницу одржану 27. фебруара. Од момента када је Александар Вучић 15. марта објавио да Србија улази у ванредно стање, Савет РЕМ-а је имао прву седницу по хитном поступку, након чега је организовано неколико ванредних заседања.

Цвејић за Цензоловку каже и да се записници на сајт РЕМ-а постављају тек пошто се усвоје на следећој седници Савета, што је уобичајена процедура код колективног одлучивања.

„У случају РЕМ-а проблем је што се то дешава споро, а разлог је устаљена пракса да се записници усвајају искључиво на редовној седници, тј. на седници којој чланови Савета физички присуствују. Мислим да је у време ИВ индустријске револуције и пропагирања дигитализације као једне од главних полуга развоја у Србији ово недопустива пракса. Чланови Савета могу да дискутују и онлајн, да доносе одлуке и усвајају записнике. Нажалост, мој предлог да се седнице Савета одржавају преко неке од онлајн платформи није добио већинску подршку“, закључује овај професор Филозофског факултета у Београду.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси