Вести
01. 05. 2020.
Балканска мрежа за развој цивилног друштва: Новинари у Србији додатно погођени
Балканска мрежа за развој цивилног друштва (БЦСДН) саопштила је да је пандемија новог коронавируса довела до изражене кризе демократије на Балкану и да мере које су државе тог региона примењивале током кризе нису увек биле сразмерне претњи. Оцењују да су новинари у Србији додатно погођени у условима ванредног стања.
Иако су државе у борби против пандемије приморане да предузму оштрије мере како би спречиле ширење заразе, ограничавајући и нека од гарантованих људских права, неопходно је оне буду сразмерне претњи због које се уводе и у складу с међународним стандардима и конвенцијама, навела је та мрежа 14 невладиних организација.
"Одговор на претњу мора бити у складу с принципима демократије, владавине права и поштовања људских права, због чега мора бити временски ограничен и подвргнут наџору парламента. Ипак, мере које су уводиле владе балканских земаља нису увек прошле овај тест, пошто су спречавале грађане да узму учешће у активностима цивилног друштва", навела је БЦСДН.
У анализи БЦСДН стоји да су све балканске земље увеле ограничења кретања и окупљања и мере дистанцирања, а да је обим ограничења слободе кретања постепено повећаван како је у свакој земљи растао број заражених корона вирусом.
"Забрињава што је дуго трајање полицијског часа спречило теренски рад активиста из невладиног сектора, што је посебан проблем за оне који достављају помоћ рањивим групама, тешко погођеним кризом", наводи се у тексту. БЦСДН наводи да делује да мере које је Србија увела како би сачувала здравље становништва, иако изузетно рестриктивне, испуњавају услове постављене у Европској конвенцији о људским правима, пошто доприносе испуњењу легитимног циља.
"Међутим, изражена је забринутост да за примењене мере нема адекватног оправдања, као и због нејасног периода њиховог трајања", пише у анализи.
Наводи се да мере укључују затварање граница, полицијски час и забрану старијима од 65 година да излазе ван куће.
"Председник Србије је оптуживан да је прогласио ванредно стање на контроверзан начин, без уставне основе, на основу чега је преузео пуну контролу над државом, док је рад парламента био суспендован због пандемије. Група активиста покренула је интернет петицију против, како су навели, председникове злоупотребе моћи и смањивања основних људских права", пише БЦСДН.
Ванредно стање и увођење цензуре
Та мрежа додаје да су многе државе искористиле ванредне околности настале због пандемије "као оправдање за увођење цензуре или других непропорционалних ограничења слободе изражавања и информисања".
"Под изговором борбе против ширења лажних вести које изазивају панику, широм Балкана уведене су мере које укључују казне и хапшења, с негативним последицама по рад медија и новинара, као и права грађана на слободу мишљења и критику на друштвеним мрежама", стоји у тексту.
Као негативан пример за Србију се наводи убрзо повучена одлука о централизованом објављивању информација у вези с пандемијом коронавируса која је предвиђала казне за локалне медије и особе које би неовлашћено објавиле такву информацију.
"У оквиру ове одлуке, успостављен је оквир за судско гоњење неподесних новинара, а одмах по њеном усвајању, дошло је до хапшења новинарке Ана Лалић. Њој је одређен приотвор од 48 сати због сумње да би могла да понови злочин 'објављивања текстова који изазивају панику', пошто је објавила текст о радним условима у КЦ Војводине", наводи се у тексту.
Иако медији током пандемије имају кључну улогу у побољшању знања и свести о здравственим питањима, и информисању јавности о темама повезаним с кризном ситуацијом, новинари су у многим балканским земљама нападани или су спречавани да обављају посао, на пример, забраном присуства владиним конференцијама за медије, што не представља само директно кршење слободе медија, већ и права свих грађана на приступ информацијама, наводи БЦСДН.
Мрежа наводи да је Влада Србије, под изговором заштите новинара од ризика заразе корона вирусом, усвојила меру која спречава њихово присуство конференцијама Кризног штаба за медије и налаже слање питања путем мејла.
Додаје се да су "невладине организације реаговале, наводећи да та мера отвара могућност цензуре, арбитрарног избора питања и избегавања одговора".
Новинари у Србији
У анализи се наводи да су независни новинари и медији у Србији "додатно погођени у условима ванредног стања, пошто се, у одсуству било какве реакције власти, настављају кампање против њих у таблоидима и чести напади највиших државних званичника и прорежимских медија".
БЦСДН пише да, иако одређена људска права и слободе могу бити ограничени или суспендовани у екстремним ванредним ситуацијама, мере којима се то спроводи морају да прођу тест јавног интереса.
"Пошто се неколико балканских влада определило за праћење пацијената заражених коронавирусом и објављивање личних података, невладине организације су изразиле озбиљну забринутост због могућности стигматизације, говора мржње, чак и линча људи чији су подаци објављени", наводи БЦСДН.
У анализи се додаје да су у неким земљама Балкана уведене промене правног оквира, "с могућим забрињавајућим дугорочним последицама на грађане и цивилно друштво".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.