Вести

22. 04. 2020.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Катастрофа: Тако новинари локалних медија описују финансијску ситуацију у време короне

Сваки десети локални медиј може да преживи наредна три месеца, док трећина њих не зна шта ће ни за месец дана, показало је истраживање Локал преса. Драстично су смањени приход од реклама, новац са медијских конкурса се не исплаћује, донација је мање... Без директне помоћи државе, кажу и наши саговорници, тешко да ће опстати. Помоћ државе засад није ни на видику

Пандемија коронавируса бацила је глобалну економију на велики тест издржљивости, а међу онима који су је први осетили јесу медији, чији се приходи од реклама драстично смањују. У Србији су посебно угрожени локални медији. Они су и пре короне левитирали између опстанка и краха, док је сада и оно мало прихода које су имали доведено у питање.

То је показало и истраживање Асоцијације локалних и независних медија Локал прес, спроведено почетком априла. Свега 10 одсто локалних медија, који су учествовали у истраживању, изјаснило се да без помоћи државе или донатора може да преживи наредна три месеца, док је 30 одсто испитаника рекло да има средстава тек за наредних месец дана.

У чак 87 одсто електронских медија сматрају да им је опстанак угрожен, следе штампани медији са 77 одсто и онлајн медији са 64 одсто.

Као најчешће разлоге оваквог положаја медији су наводили смањење продаје огласног простора, отказивање уговора од стране оглашивача, кашњење и неисплаћивање средстава из донација.

Како би смањили трошкове, чак 47 одсто штампе је престало да објављује информације на папиру и прешло је на онлајн и ПДФ издања, исто толико њих је смањило број страна. У шест одсто локалних медија кажу да се нису прилагодили новонасталим условима.

Што се тиче локалних телевизијских и радијских станица, 37 одсто њих је смањило број прилога, укинуло поједине емисије, или наставило да пласира само сервисне информације.

Без директне помоћи државе нема опстанка

Радио-телевизији Шабац су велики клијенти отказали уговоре о рекламирању, па ће приход од реклама за април, како кажу у тој медијској кући, бити нула. Тренутну ситуацију оцењују као катастрофалну, али још увек не отпуштају раднике.

Због финансијских потешкоћа поједини локални листови су престали да излазе, као што су Кикиндске, које су након месец дана, 17. априла поново изашле у оквиру дневног листа Данас.

Више не излази ни Наша нова реч, недељник лесковачког портала JUGpress.

Поједине новине, као што су Сремске и Подринске, излазе на знатно мањем броју страна. Драган Ђорђевић, директор Сремских новина из Сремске Митровице, каже за Цензоловку да је стање катастрофално, те да су опали приходи и да је због тога број страница смањен за четвртину.

„Отказане су нам уговорене кампање, продаја огласног простора је тотално замрла, отказују нам дугогодишњи оглашивачи. Не знамо колико ћемо моћи овако, процењујемо – до краја априла, јер обавезе за штампу, плате, као и доприноси, порези и ПДВ, имају своје рокове који истичу и морају се поштовати. Без благовремене директне помоћи државе тешко ћемо опстати“, закључује Ђорђевић и додаје да још нису добили ни новац од конкурса за суфинансирање медијских садржаја, иако су понегде потписани и уговори.

Велики пад прихода бележи и новосадски портал и Радио 021, јер је такође остао без великог броја оглашивача. Током ванредног стања затворили су и Радио Цафе, који им је правио трећину прихода. То их је натерало да спроведу мере штедње, да откажу сарадњу неким хонорарним сарадницима и добављачима.

Истовремено, због велике глади за информацијама, рад редакције је појачан, као и посета сајту, која је порасла за 140 одсто.

Слободан Крајновић, директор и главни уредник Радија 021, каже да то не доводи до пораста броја оглашивача. И он упозорава на то да недостаје конкретнија помоћ државе, као што је ослобађање од пореза или других дажбина.

ЈАКОБИ: ПРОПАДАЈУ НЕЗАВИСНИ МЕДИЈИ, ЈАЧАЈУ МЕДИЈИ КОЈЕ ДРЖАВА ПОМАЖЕ

Пандемија ће готово сигурно убрзати пропадање независних медија и јачање оних медија који имају директну или скривену државну помоћ, сматра Тања Јакоби, економска новинарка и извршна директорка Центра за истраживање јавних политика.

Она каже да је положај новинара, посебно у мањим и онлајн медијима, био изузетно тежак и пре избијања пандемије, те оцењује да ће се на линији отпуштања прво наћи запослени у онлајн медијима, у којима је изражено запошљавање на црно, као и новинари регистровани као паушалци. Осим државе, медијима би требало да помогну и грађани.

„На примерима неких великих медија, као што је Гардијан, видимо да читаоци разумеју колико је важно да својом донацијом подрже медије у које верују. Волела бих да и код нас постоји та свест грађана да макар и врло скромним износима подржавају такве медије. Желим да упутим апел донаторима да се врате пракси институционалне подршке независним медијима и медијским асоцијацијама“, поручује Јакоби.

Конкурси чекају „срећнија времена“

Највећа новинарска и медијска удружења позвала су министарства и локалне самоуправе да што пре окончају конкурсе за суфинансирање медијских садржаја и да медијима уплате новац. Ту препоруку многи градови и општине нису уважили, па тако у појединим местима рок за предају пројеката још није завршен, или се комисија није ни састала.

Министарство културе и информисања је тражило од Министарства финансија да одобри исплату медијима који су добили средства на конкурсима, али се тај одговор, као што каже државни секретар Александар Гајовић у интервјуу за Цензоловку, и даље чека.

Гајовић је најавио „да ће рад Министарства на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја бити настављен одмах после завршетка ванредног стања и спроведених мера које је прописала Влада“.

На питање да ли су размишљали да убрзају тај процес и пре окончања ванредног стања, с обзиром на то да је помоћ медијима хитна, Гајовић је за Цензоловку рекао да је осам од девет конкурса комплетно завршено, али да ће „због административних ствари све морати да сачека срећнији моменат, што није далеко, јер долази са крајем ванредног стања“.

Интегрални интервју са Александром Гајовићем о опстанку локалних медија у Србији можете прочитати ОВДЕ.

Ни у војвођанске медије средства са конкурса још нису стигла, јер је Покрајинска влада, како је објавио VOICE, привремено обуставила извршење војвођанског буџета, а новца ће бити само за приоритетне мере, које се пре свега односе на расходе и издатке који су, како се наводи, „најнепосредније у функцији решавања здравствених, социјалних и других потреба које су изазване заразном болешћу КОВИД 19“.

Удружења траже смањење дажбина, одговора нема

Медијска и новинарска удружења упутила су Влади Србије предлоге мера за ублажавање негативних последица ванредног стања по економски опстанак медија и заштиту радних права новинара и медијских радника.

У дописима Влади, Медијска коалиција, коју чине НУНС, НДНВ, АНЕМ, Локал Пресс, АОМ и Асоцијација медија, и Удружење новинара Србије, затражили су између осталог:

– умањење или ослобођење од плаћања доприноса и пореза на зараде и добит за време ванредног стања;

– трајно ослобађање од плаћања ПДВ-а;

– субвенционисање цене штампе за локалне медије;

– плаћање пореза и доприноса фриленсерима за време кризе и два месеца након тога;

– да Влада у свој програм подршке привреди у доба пандемије приоритетно уврсти мала и средња предузећа, у које спада и највећи део медија у Србији.

Председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић и председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић наводе за Цензоловку да нису добили никакве одговоре на те захтеве.

Радомировић напомиње да су локални и штампани медији посебно угрожени, те да је њима помоћ неопходна, и то што пре. УНС ће, каже, наставити да инсистира на томе да се из локалних буџета издваја два одсто од укупних прихода градске касе, али и да се коначно избегне политички утицај приликом формирања комисија за оцену пројеката производње медијских садржаја од јавног интереса.

„Сматрамо да би локалне самоуправе требало да обезбеде и додатна средства, ван конкурса, за обезбеђивање стабилног финансирања, и да на тај начин подрже независно новинарство. И ова криза је показала колико су битни локални медији за информисање грађана, а већина их је на ивици опстанка, са платама испод државног просека“, упозорава Радомировић. Он мисли да ће ово бити веома тешка година за медије.

На питање да ли ће држава усвојити нешто од предложених мера, Александар Гајовић одговара да је то питање за Владу Републике Србије, за коју је убеђен, како каже, да ће као и до сада имати слуха за „недаће наших медија“.

АУСТРИЈА, НЕМАЧКА И ПОРТУГАЛ НАШЛИ НАЧИН ДА ПОМОГНУ И НОВИНАРИМА

Поједине европске државе, као што су Француска и Аустрија, већ су увеле мере за помоћ медијским радницима и слободним новинарима. С друге стране, у Хрватској и Словенији владе нису донеле посебне мера за новинаре или медије, већ они могу користити помоћ која се односи и на остала предузећа.

Истраживање ХНД-а је показало да су фриленсери и хонорарци добили отказе, а у хрватским медијима је дошло до драстичног резања плата стално запосленима.

Како сведочи Дражен Симић, слободни новинар из Лисабона, у Португалу нема посебних мера за подршку медијима, већ се могу користити опције расположиве за све остале фирме – кредити за исплату плата, субвенционисање исплата дела плате од стране државе за привремено отпуштене и слично. Фриленсери могу аплицирати за одређену врсту социјалне помоћи. Симић каже да се сви медији у Лисабону првенствено финансирају од реклама и да је велико питање шта ће бити с њима за месец-два.

И у Немачкој жестоко падају приходи због огласа, па су поједини медији, попут Зидојче цајтунга, послали поједине запослене на „скраћени рад“. Медији имају право на помоћ, као и сви други, на по 9.000 евра за три месеца, уколико су због короне остали без одређених средстава.

Немања Рујевић, дописник DW из Немачке, каже за Цензоловку да је исплата већ почела, а да ће се провера спровести касније. Он каже и да држава покрива између 60 и 67 одсто зараде оним запосленима којима је радно време скраћено.

Прочитајте и: Гајовић: Будимо стрпљиви, па ћемо имати и одговоре