Вести

22. 04. 2020.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Гајовић: Будимо стрпљиви, па ћемо имати и одговоре

Док многи медији, посебно локални, током пандемије губе највећи део прихода и грцају на ивици опстанка, од државе нема помоћи и поред тога што политичари и стручњаци у време кризе истичу важну улогу одговорних медија за информисање грађана. То је приметио и државни секретар Александар Гајовић, изјавивши да медији неће преживети без помоћи државе, али у интервјуу за Цензоловку поручује да је потребно стрпљење и неки срећнији моменат по завршетку ванредног стања

Државни секретар у Министарству културе и информисања Александар Гајовић недавно је рекао за Данас да „медији у Србији неће преживети без помоћи државе“. Али те подршке за највећи део медија који једва преживљавају и даље нема.

Не рачунајући провладине таблоиде, који су од државе за верност додатно награђени буџетским парама, огласима јавних предузећа и сличним начинима пребацивања новца грађана у џепове власника медија који свакодневно крше новинарски кодекс – све што су поједини медији ове године из буџета добили био је новац за пројектно суфинансирање садржаја од јавног интереса, бар тамо где је он до сада исплаћен.

И поред тога што Гајовић каже да је у питању помоћ – не ради се ту о подршци медијима, већ о интересу државе да финансира најбоље пројекте у интересу јавности на медијским конкурсима. На конкурсима многи медији и не добију ништа, посебно не они који су критични према властима.

Гајовић у интервјуу за Цензоловку, рађеном путем електронске поште, истиче да су медији током пандемије урадили лавовски део посла у информисању грађана, те да ће се потрудити да као државни секретар учини све како они не би били скрајнути.

Поручује да је потребно стрпљење, неки срећнији моменат и крај ванредног стања како би се обезбедио новац за медије.

Цензоловка: Изјавили сте за Данас да медији у Србији неће преживети без помоћи државе. На коју помоћ сте мислили?

Александар Гајовић: А зар мислите да хоће? А на који начин? Можда сте приметили да Министарство културе и информисања помаже медије кроз конкурсе за суфинансирање пројеката од јавног интереса у области информисања, чиме доприноси побољшању њиховог програма и омогућава ширу лепезу тема које су доступне јавности.

Кроз реализоване пројекте, разноликост тема им омогућава лакше сналажење на тржишту, да привуку фирме и компаније које ће, на пример, учешћем у њиховом маркетингу пронаћи свој интерес.

Сматрам да је то сасвим добар подстрек, али не и једини од стране државе, поготово што је држава увек спремна да понуди образац за одрживост медија. Подсећам Вас да један медиј може конкурисати на више конкурса, што, морате признати, нису занемарљива средства којима може да располаже.

У развоју система информисања у Републици Србији, поред наведених конкурса, оних на републичком нивоу, постоје и медијски конкурси које расписује локална самоуправа.

Најзад, сматрам да не треба посебно да Вас подсећам да РТС и РТВ, као два јавна медијска сервиса у Републици Србији, такође добијају средства из буџета, што је државна помоћ за два најзначајнија електронска медија у нашој земљи.

Медији не би никако смели да буду прескочени

Цензоловка: Да ли ће и која врста помоћи бити доступна медијима у оквиру пакета економских мера, вредног 608,3 милијарде динара, који је усвојила Влада Србије?

Гајовић: На то питање немам одговор, јер тренутно не располажем релевантним подацима. Хајде да прво прође ванредно стање у Републици Србији, па да тек онда видимо где су медији у оквиру изнетих сума које спомињете.

Лично сматрам да они не би смели никако да буду „прескочени“, јер су током пандемије „одрадили“ лавовски део посла у информисању грађана Републике Србије. Као државни секретар за информисање, потрудићу се да у оквиру своје надлежности учиним све како медији у поменутом случају не би били скрајнути.

Цензоловка: Да ли медији могу да рачунају и на бесповратна новчана средстава из буџета, у износу од око 30.000 динара, на која имају право предузетници, правна лица која су разврстана као микро, мала и средња предузећа?

Гајовић: Како за све оне на које се односи наведено давање средстава, тако ће бити и за медије који статусно испуњавају услове за добијање ове врсте помоћи. Не видим разлог да буде друкчије.

Цензоловка: Колеге са којима смо разговарали имају дилему да ли се ове мере односе и на медије цивилног друштва, односно медије које су основала удружења грађана. Спадају ли ти медији у мала и средња предузећа? 

Гајовић: Ни на то питање немам релевантан одговор, али ћу га извесно имати у моменту када прође пандемија, која је многе активности „закочила“, не само када је реч о медијима већ и у свим другим сферама нашег друштва. Будимо стрпљиви, па ћемо имати и одговоре.

ЖЕЉА ДА СЕ МЕДИЈИ ПОДРЖЕ НИКАД НИЈЕ ДОЛАЗИЛА У ПИТАЊЕ

Цензоловка: Удружење новинара Србије је од Владе захтевало да се угроженим медијима помогне тако што ће бити ослобођени плаћања пореза на добит, доприноса и пореза на зараде док траје ванредно стање и наредна три месеца, затим да се ослободе наплате комуналних накнада и осталих намета градова и општина укључујући порез на имовину, те увођење трајне мере плаћања ПДВ-а по наплати. И Медијска коалиција је од Владе затражила, између осталог, субвенционисање цене штампе за локалне медије (што је урађено у неким европским земљама), плаћање доприноса фриленсерима… Да ли ће неке од ових мера које су упутила новинарска удружења бити усвојене?

Гајовић: Потпуно сам у току и при том веома добро информисан о захтевима и иницијативи УНС-а и других медијских удружења када су у питању поменуте олакшице. Мислим да су то коректни предлози и мере, јер долазе од оних чија је и обавеза да их предлажу и иницирају.

Да ли ће они бити усвојени, то је већ питање за Владу Републике Србије, за коју сам убеђен да ће, као и до сада, заједно са нама, имати слуха за недаће наших медија.

Та „наклоност“ и жеља да се домаћи медији подрже и да им се разумно помогне, поготово онда када им је то тешко, мислим да никада није долазила у питање. Тако ће, верујем, бити и овога пута, када им је – најтеже!

Чекамо упутства Министарства финансија

Цензоловка: Изјавили сте да ће рад Министарства на медијским конкурсима бити настављен одмах после завршетка ванредног стања и спроведених мера које је прописала Влада. Да ли сте размишљали о томе да се конкурси реализују раније, пре завршетка ванредног стања? Локални медији већ трпе велики финансијски притисак и кажу да им је новчана помоћ потребна што пре.

Гајовић: Подсећам Вас да је Министарство културе и информисања, што је и објављено у медијима, послало допис Министарству финансија да одобри исплату медијима који су добили средства на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката. Чекамо даља упутства поменутог министарства, које је у ситуацији ванредног стања у Републици Србији у заиста великом послу ребаланса буџета и под великим притиском.

Што се тиче Министарства културе и информисања, осам од девет конкурса је комплетно завршено. Међутим, због административних ствари све ће морати да сачека срећнији моменат, што није далеко, јер долази са крајем ванредног стања. Ми ћемо, у оквиру своје надлежности, учинити све што је до нас како би то било и пре тога.

Цензоловка: Комисија у Крушевцу се састала и радила на даљину, што делује као добра пракса. У неким локалним самоуправама новац је већ уплаћен, док у некима још није ни завршено подношење предлога пројеката. Да ли можете да препоручите локалним самоуправама да комисије раде онлајн, да се конкурси што пре окончају и уплати новац због тога што је опстанак медија угрожен?

Гајовић: Министарство непрекидно апелује на локалне самоуправе и медије и да расписују конкурсе у области јавног информисања и да их у разумном року приведу крају, тако да са тим „притиском“ не престајемо.

Али морамо имати у виду тренутну ситуацију, која је нарушила планиране рокове, а самим тим и финансијске конструкције. Нама је остало да се конкурсна комисија састане и да да свој суд о Конкурсу за интернет продукцију. С обзиром на то да је за тај конкурс било највеће интересовање и да се пријавио изузетно велики број апликаната, став је да не би имало смила да чланови комисије (њих петоро, плус секретар) тако важну ствар раде „на даљину“.

Не потцењујем и немам ништа против „крушевачког“ и још неких случајева, напротив, али Сектор за информисање и медије при Министарству културе и информисања ради у складу са важећим подзаконским актом, који стриктно налаже како и на који начин треба спровести вољу и интерес грађана Републике Србије.

О катастрофалном стању у локалним медијима у Србији можете да читате ОВДЕ