Вести
22. 04. 2020.
Србија пала за три места на листи медијских слобода, показао годишњи извештај Репортера без граница
У Србији све већи притисци на новинаре
Србија је пала за три места на листи медијских слобода, коју је у оквиру новог годишњег извештаја за 2020. објавила организација Репортери без граница (РСФ).
Од укупно 180 рангираних земаља, Србија се, са скором од 31,6, налази на 93. месту, у групи проблематичних земаља, а слабије је котирана од свих држава региона, осим Црне Горе, која је на 105. месту.
У извештају је стање у Србији оцењено као „забрињавајуће“, и констатовано је да је после шестогодишње владавине Александра Вучића, прво као премијера а потом као председника, „Србија постала земља у којој је често опасно бити новинар и у којој лажне вести алармантном брзином постају све видљивије и популарније“. Прошле године, Србија се налазила на 90. месту са укупним скором од 31,18.
С обзиром да смо на истој листи прошле године забележили пад од читавих десет места, а ништа се значајније није променило у третману медија од стране државе, овогодишњи пад није изненађујућ, а очекиван је и гори резултат, каже Тамара Филиповић из Независног удружења новинара Србије (НУНС).
– НУНС бележи већи број физичких напада, у 2019. тај број је био двоцифрен, за разлику од ранијих година. Број вербалних претњи је приближно исти у односу на прошлу годину, било их је више од 20, али се број притисака драстично увећава из године у годину, и то је нешто што чини да се новинарске слободе сужавају континуирано, наводи Филиповић за Данас. Она истиче да се у последњих неколико година у Србији „баштини политика сузбијања свих дисонантних тонова у јавном мњењу, па тако и било каквих критика новинара усмерених ка власти и владајућим структурама“.
– Сада, током ванредног стања, то кулминира и доживљава свој максимум. Тако смо прошле године имали 80 пријављених притисака на новинаре, док смо само у периоду од 15 марта до данас, забележили 40 таквих случајева, каже Филиповић и подсећа да и даље имамо два убиства новинара у предистражном поступку, а само један решен пред судовима у првом степену, а затим и случај Милана Јовановића, чији судски поступак јесте у току, али „са много опструкција са различитих страна“.
Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије (УНС) сматра неоспорним да у Србији постоје проблеми са слободом медија, од притисака власти и опозиције на новинаре до тешког економског положаја новинара и редакција.
– Међутим, истраживање по којем су медији на Косову „слободнији“ од оних у остатку Србије има озбиљну методолошку ману, нарочито у светлу последњег напада готово свих медија на албанском језику на српску цркву и заједницу. Подсетићу вас да су ти медији, укључујући јавни сервис РТК, објавили да су Албанци у Приштини „узнемирени“ због звона („буке“) са цркве Светог Николе, да Српска православна црква користи „руске методе“ у борби против коронавируса и да су наши манастири „пуни руских шпијуна“. Из такозване међународне заједнице нисмо чули ниједну реч осуде тог бруталног напада на један већ угрожени народ а сад сазнајемо да су медији на Косову „слободнији“ од оних у остатку наше земље. Имајући ово у виду, нашу слободу и овакву каква јесте не бих мењао за „слободу“ косовских медија, децидан је Радомировић.
Надлежне институције, пак, организација попут Репортера без граница, и даље не узимају као релевантне изворе, па и доводе у питање и податке које они објављују, не сматрајући их веродостојним.
– И ове године, као и прошле не могу, а да се не запитам на основу којих параметара Репортери без граница доносе своје закључке и на основу чега су регистровали пад Србије на лествици медијских слобода. Са великом задршком прихватам извештаје и РСФ и Фридом хауса и велики сам скептик по овом питању. Сматрам да је цео процес политизован иако не знам из ког разлога. Морам да признам да не разумем на основу којих елемената су они дошли до закључка да су медијске слободе веће на пример у Словачкој, Чешкој него у Србији. Сматрам да су овде медијске слободе сасвим коректне у односу на друге земље у Европи, каже за Данас државни секретар у Министарству културе Александар Гајовић.
Он додаје да то што се као аргумент наводи још нерешен случај новинара Јовановића, заправо „цинизам“, јер „правосуђе не може само тиме да се бави“, и пита „у којој се то земљи брзо решавају овакви случајеви“.
– Наводи се и да је Србија преплављена лажним вестима, а ово је проблем у целом свету, не само код нас. Ми се непрекидно боримо против ове појаве и нећемо престајати. Министарство културе и информисања непрекидно прати сва дешавања у медијима и, у односу на своја овлашћења, увек реагује, али и апелује да медији реално извештавају. Подсећам да нигде у свету нема да се председник и премијер једне државе скоро сваки дан појављују на конференцијама за новинаре и да одговарају на сва новинарска питања, каже Гајовић и додаје да „Репортери без граница нису фер или су љубоморни на резултате ове Владе“ када је реч о борби против пандемије вируса ковид 19, као и да „није коректно да у тренутку те велике борбе они помињу медијске слободе, јер се Србија налази у ванредном, а не редовном стању“.
Званичници против новинара запаљивом реториком
У извештају РСФ стоји да је број напада на медије нагло порастао, док званичници све више користе запаљиву реторику против новинара. „Неки храбри новинари настављају да обрађују опасне теме попут криминала и корупције. Али због велике концентрације медијског власништва у земљи, њихове су приче обично доступне само на Интернету“, наводи се у делу извештаја за Србију. Разлог за забринутост РСФ виде и у договорима између политичара и медија, широко распрострањеним лажним вестима које власти толеришу и малтретирању узбуњивача Александра Обрадовића.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.