Вести
22. 04. 2020.
Може ли технологија да препозна шта је лажна вест
Начини борбе против лажних вести високом технологијом били су у фокусу светске јавности у изборним кампањама, покушајима дискредитације појединаца, компанија, међународних организација, али се онда појавила пандемија корона вируса, па су неки технолошки дивови почели да предузимају мере како би спречили ширење непоузданих И нетачних информација у вези са тим вирусом.
Вацап је увео ограничење за прослеђивање порука како би спречио ширење дезинформација о коронавирусу, Јутјуб је забранио све снимке "теорија завере" који пропагирају везу између 5Г мреже и коронавируса, а Фејсбук је најавио да ће убудуће слати упозорења корисницима који читају лажне вести о корона вирусу.
Фејсбук је, такође, саопштио да је преусмерио преко две милијарде својих корисника, што је готово укупан њихов број, на сајтове државних органа здравља и Светске здраствене организације у циљу подршке кампањи против лажних вести о пандемији ковид-19.
Колику одговорност имају платформе у спречавању ширења "лажних вести" за Танјуг је објаснио Ђорђе Кривокапић, оснивач Шер фондације, непрофитне организација која је, како се наводи на њеном сајту, основана како би унапредила људска права и слободе на интернету и промовисала позитивне вредности отворене и децентрализоване мреже, као и слободан приступ информацијама, знању и технологији.
"Лажне вести се хране друштвеним догађајима", каже Кривокапић и додаје да овакве вести одликују, с једне стране, неистине у квалитету, а с друге је намера за манипулацијом.
Лажних вести је увек било
Кривокапић напомиње да је лажних вести увек било, али да је сада више приметно њихово присуство и да оне могу да имају теже последице него раније јер имају више простора за манипулацију и ширење.
"Окружење у коме се шире лажне вести данас је технолошко окружење. Много је лакше да се шире по друштвеним мрежама, него по штампаним новинама, лакше се шире по форумима него по телевизијама", указује Кривокапић и зато сматра важним питање да ли платформе за дељење садржаја сносе одговорност за сирење лажних вести.
Платформе и друштвене мреже, како објашњава, функционишу по принципу искључивања одговорности посредника.
"На Фејсбуку или Твитеру свако може да напише било коју неистину, она ће бити аутоматски објављена. Не постоји нико у Фејсбуку, Твитеру, Јутјубу који чита и проверава истинитост и недозвољен садржај, већ се оставља корисницима који примете да садржај није дозвољен да то пријаве, па да то буде укинуто", рекао је Кривокапић.
Ко је одговоран
То значи, како је навео, да Фејсбук, Твитер и остале платформе никад нису одговорне зато што је нешто објављено него могу бити одговорне само ако по тој пријави нису неки садржај накнадно уклониле.
"То су основна правила одговорности која постоје у европском праву, америчком праву, али и домаћем Закону о електронској трговини", наводи Кривокапић.
Сада, додаје, постоји притисак да се пребаци већа одговорност на платформе да оне аутоматизацијом одређених процеса, коришћењем вештачке интелигенције, пре него што се неки садржај објави, провере да ли је он дозвољен.
Ипак, истиче Кривокапић, тренутно фокус није толико на лажним вестима, колико је фокус на терористичкој пропаганди, говору мржње, дечијој порнографији и сличним садржајима за које постоји консензус у међународној заједници да не би требало да буду видљиви и да представљају крвично дело.
"Међутим, притисак везан за рано откривање и аутоматизовано откривање лажних вести на платформама постоји, јер платформе имају јако пуно података о томе који извори информације имају који квалитет, колико је релевантно да су те информације тачне или нетачне или у функцији неке пропаганде. Води се озбиљна дебата да ли платформе уопште треба да се укључе у то или треба и даље да имамо систем у коме грађани и други органи примећују нешто што није дозвољено и онда обавештавају платформе које одлучују да ли ће уклонити садржај или не", наводи Кривокапић.
Сукоб са слободом изражавања
Кривокапић додаје да је примена технологије у идентификацији лажних вести могућа, ако постоји нека врста индикатора, односно ако грађани имају додатне информације које указују да је нека вест на Фејсбуку другачија од неких вести из других извора.
"Али не бих рекао да је у складу са стандардима слободе изражавања и медијским слободама да технологија самостално уклања такве вести", напомиње Кривокапић.
У том контексту он наглашава да било каква употреба технологије, управљање садржајем на платформама и друштвеним мрежама, мора да прође претходну процену утицаја на слободу изражавања, јер такви механизми, како наводи, када би се масовно имплементирали, представљали би механизме потенцијалне цензуре.
Коментари (1)
Остави коментар22.04.
2020.
А ОБАВЕЗЕ?
"Колику одговорност имају платформе у спречавању ширења "лажних вести" за Танјуг је објаснио Ђорђе Кривокапић, оснивач Шер фондације, непрофитне организација која је, како се наводи на њеном сајту, основана како би унапредила људска права и слободе на интернету и промовисала позитивне вредности отворене и децентрализоване мреже, као и слободан приступ информацијама, знању и технологији", а обавезе Кривокапићу, њих сте заборавили? Што негде не наведосте обавезу да се истинито пише и да нико нама право да производи и пласира лажне вести. Овако сте још једна НВО са правима, без обавеза.
ОдговориВећ виђено!