Вести

17. 04. 2020.

Аутор: Марија Шајкаш (Њујорк) Извор: Цензоловка

Већина људи је у карантину, изузев непријатеља медијских слобода

Поједине владе злоупотребљавају пандемију како би угрозиле слободу штампе, уводе репресивне законе, оркестрирано се спроводе кампање и таргетирају кључни новинари, спречавају се независни медији да дођу до информација, каже за Цензоловку нови шеф деска Репортера без граница за ЕУ и Балкан Павол Салај

Нови шеф деска за Европску унију и Балкан организације Репортери без граница (Reporters Sans Frontiers) је Павол Салај (Pavol Szalai). Од 2003. године објављује у словачким медијима и медијима других држава. Студирао је политикологију у Братислави, магистрирао је европске студије у Паризу, да би у Њујорку завршио Бард колеџ.

Непосредно пре посла у Репортерима без граница, Павол Салај је радио као уредник за специјализовану медијску компанију ЕУРОАКТИВ која окупља медијске организације из 12 европских држава и бави се политичким темама унутар Европске уније.

Цензоловка: Које трендове примећујете када су у питању медијске слободе, посебно у време пандемије коронавируса?

Павол Салај: Већина људи је у карантину, изузев непријатеља медијских слобода. Приметили смо да поједине владе и друга тела злоупотребљавају ситуацију како би угрозили слободу штампе. Уводе се репресивни закони који дозвољавају насумичне судске поступке, оркестрирано се спроводе кампање говора мржње које таргетирају кључне новинаре, што резултира физичким нападима, дискриминишу се и спречавају независни медији да дођу до информација.

То се дешава у државама у којима има заосталих ауторитарних елемената, као што су Мађарска или Србија, али и на местима која раније нису нужно доживљавана као проблематична, попут, рецимо, Словеније.

У Мађарској је донет закон који кажњава ширење лажних вести са пет година затвора и дозвољава влади да у неограниченом трајању доноси одлуке декретима. У комбинацији са кампањом која дискредитује новинаре, тај закон има потенцијал да уништи преостале независне медије у држави.

У Словенији је нова, десно оријентисана влада узела учешћа у кампањи против нашег дописника и истраживачког новинара Блажа Згаге који је предао захтев за приступ информацијама о ковиду-19, и од тада добија претње смрћу.

Након што је премијер Словеније оптужио тамошњи јавни сервис да лаже, њихова ТВ екипа је нападнута.

На крају, неке владе, као што је то случај са Мађарском и Србијом, одбијају да информације о коронавирусу пруже једнако свим медијима, као да поједини делови јавности немају исто право на податке од којих може зависти живот и смрт.

Ако идемо даље на запад, ни Шпанија није одолела сличним изазовима – покушала је да лимитира независно новинарство тражећи да се питања за конференције за штампу шаљу унапред и у писаној форми.

На срећу, новинари су се побунили, ми смо их у томе подржали, и њихова влада сада прима питања уживо путем видео-конференције. Владе би свуда у свету требало да буду свесне очигледне ствари – информишући јавност, медији имају кључну улогу у борби против пандемије.

Тражимо од Владе да обустави процес против Ане Лалић

Цензоловка: Ваш последњи извештај о медијским слободама на Балкану и у централној Европи отвара случај Ане Лалић из Србије. Како процењујете тренутну медијску ситуацију у нашој земљи?

Салај: Репортери без граница цене то што се премијерка Србије Ана Брнабић извинила и што је Влада повукла спорни закон на основу кога је Ана Лалић била ухапшена, као и то да је новинарка пуштена из притвора. Истовремено, ми и даље тражимо од Владе Србије да обустави процес против новинарке Ане Лалић и да поштује тајност извора уколико су они угрожени након што су новинаркини телефони и рачунар конфисковани.

Репортери без граница су додатно забринути и због захтева Владе Србије да новинари питања за конференције за штампу достављају унапред уместо да се на њих одговара уживо. Сасвим је јасно да је у питању непотребна мера која умањује слободу медија. И која је већ поништена у Шпанији.

Такође смо веома забринути кампањама какве воде сајтови као што је Присмотра, и писањима медија као што је Курир, као и због недавне претње смрћу запосленима у Direktno.rs.

Чини ми се да Влада Србије чим направи корак напред, уследи и корак назад. На састанку у јануару, Репортери без граница су предали председнику Србије врло конкретне препоруке за унапређење медијске ситуације у земљи. Надам се да ће у светлу овогодишњег Индекса слободе медија у свету (World Press Freedom Index) Влада учинити све да се ти кораци унапред убрзају.

Цензоловка: Да ли је истина да је Србија, као што су пренели неки овдашњи медији, једина држава у Европи која је затворила новинара због пандемије коронавируса?

Салај: Према информацијама којима РБГ располажу, Србија је једина земља у Европи (сада говоримо о ЕУ и Балкану) у којој је новинар ухапшен а да је то имало везе са ковидом-19. Међутим, уочили смо још неки број произвољних притварања. У Пољској је, на пример, новинар Влоџимјерж Ћејка био приморан да проведе неколико сати у полицијској станици након што је снимио омањи протест против владе. На Косову је недавно главна уредница портала КоССев Татјана Лазаревић притворена док је била на новинарском задатку.

Цензоловка: У Словачкој је убиство истраживачког новинара Јана Куцијака недавно добило епилог на суду. Можете ли нам нешто више рећи о том процесу?

Салај: У случају убиства Јана Куцијака и његове веренице Мартине Кушнирове, две особе су првостепено осуђене. Један од двојице убица, Мирослав Марчек, признао је кривицу и осуђен је на 23 године робије.

Један од посредника, Золтан Андруско, који је сарађивао с полицијом, добио је 15 година затвора. Међутим, још увек се очекују пресуде у случајевима против Маријана Кочнера, који је највероватније инспиратор, као и још једног потенцијалног помагача – Алене Жужове, те другог осумњиченог убице Томаша Сабоа. Углавном, они су сви у затвору.

Успех истраге и посебно процес против Кочнера послали су важан сигнал домаћој и иностраној јавности да злочини против новинара у Словачкој неће проћи некажњено. Зато се надам да ће ова позитивна динамика помоћи да се што пре дође до сазнања о нестанку два друга словачка новинара током двехиљадитих, а то су Мирослав Пејко и Павол Рипал, што полиција није довољно истражила.

Медији су незаменљив стуб демократије

Цензоловка: Недавно сте постали шеф деска Репортера без граница за Европску унију и Балкан. Шта бисте волели да видите да се променило или поправило на Балкану?

Салај: Настојаћу да наставим досадашње активности Репортера у региону. И даље ћемо пратити ситуацију у појединачним земљама, бранићемо медијске слободе и помагаћемо угроженим новинарима.

Ја покривам и ЕУ и Балкан, будући да Репортера без граница верују да је будућност региона у Европској унији. Проблеми су нам слични, мада њихов степен зависи од државе до државе, као и од датог тренутка. На Западном Балкану, баш као и у земљама чланицама ЕУ, слобода медија је на удару због репресивних влада, моћних тајкуна, због економске кризе, агресивне онлајн реторике и, нажалост, због физичких напада и убистава.

Без обзира на то што су медији незаменљив стуб демократије, новинари нису сигурни чак ни у развијеним демократијама. Криза коју је изазвао коронавирус јесте нови подсетник на овај тужни парадокс. И у Европској унији и на Балкану.

У СЛОВАЧКОЈ СЕ НЕ ТОЛЕРИШУ ЗЛОЧИНИ ПРОТИВ НОВИНАРА

Цензоловка: Пре мање од две године новинар Милан Јовановић је замало изгубио живот након што је његова кућа запаљена. Истрага је донедавно водила до локалног тајкуна и високог функционера владајуће странке, мада сада изгледа као да сведоци мењају исказ. Једино суђење за убиство новинара које је до сада одржано у Србији јесте оно поводом убиства Славка Ћурувије. За разлику од Словачке, чекали смо 15 година да би суд уопште реаговао. Шта је то што разликује Србију од Словачке, будући да наше две земље имају донекле сличну културу и историју?

Салај: У Словачкој је клима таква да се не толерише злочине против новинара, посебно кад је у питању убиство. Наши политичари брину о подршци народа, тако да су приморани да осуде евидентне прекршаје и да учине све да би се они истражили.

Убиство Јана Куцијака и Мартине Кушнирове изазвало је непојмљив шок у Словачкој. Људи су излетели на улице, предводила их је млада генерација, што је довело до највећих протеста од пада комунизма.

Словацима је, даље, веома стало до чланства у Европској унији, као и до имиџа који земља има у свету. Све то је довело до додатних притисака на политичаре и помогло је у истрази. Европски парламент је послао своју мисију у Словачку и тако обезбедио да се над истрагом не врше политички утицаји, а Еуропол је пружио значајну техничку подршку.

У међувремену су организације попут РБГ и међународни медији скренули пажњу целог света на догађаје у Словачкој. Та три фактора – притисак јавности, чланство у Европској унији и пажња међународне јавности имала су одлучујућу улогу у томе да се истрага успешно заврши.