Вести
17. 04. 2020.
Стевановић: На редакције се „пуца“ из свих оружја
Писмо које је европском комесару за проширење Оливеру Вархеију упутила група од 21 посланика Европског парламента указујући на "екстремно узнемирујућу" ситуацију са поштовањем уставних и људских права у Србији вратиће новинаре на конференције здравственог Кризног штаба, нада се извршна директорка "Фондације Славко Ћурувија" Ивана Стевановић.
Говорећи за Дан уживо на Н1 она је рекла да је било крајње време за једну овакву поруку.
„Мислим да је ово један добар потез европских посланика. Ја се само надам да овога пута можемо да очекујемо један озбиљнији и оштрији одговор Европске уније. Ја ћу само да подсетим да и тај фамозни закључак Владе (о централизацији информација о епидемији), који је повучен експресно, је повучен после оштрих реакција које су стигле из иностранства и чини ми се да је то је једини моменат када наше власти бивају осетљиве и редигују мере које су увели, јесте озбиљан притисак споља“, сматра Стевановић.
Каже и да у тренутку када Србија има премијерку која „већ годинама здушно заговара дигиталну Србију“ и када се суђења организују преко Скајпа, не види ограничење да се и конференција за новинаре одржи на тај начин.
„То је заиста једна анахрона и непотребна пракса којој је циљ био да ућутка нека питања која су непријатна за власт. Ја ћу да подсетим да су те конференције док су новинари били присутни, заправо били после низа година, ја бих рекла, прилика за гледаоце јавног сервиса и других националних телевизија да чују један мало другачији однос према професији, мало другачије преиспитивање реалности која нам се сервира и врло је јасно да се томе врло брзо стало на пут“, уверена је извршна директорка „Фондације Славко Ћурувија“.
Утисак јој је и да се на овај начин релативизују одговори на новинарска питања и упозорава да је ситуација за локалне медије још гора.
Фондација је, како каже, претходна два дана направила једно „мини истраживање“ у 20 градова, радно названо „гробље неодговорених новинарских питања“. Наиме, прикупљали су новинарска питања која су остала без одговора.
„Прелиминарно могу да кажем, то су питања која се односе на то којим болницама или којим установама могу да се обрате грађани у хитним ситуацијама здравственим, а које немају везе са коронавирусом. То су питања која се односе на мере заштите у установама, на број оболелих и хоспитализованих у тим срединама и потпуно је несхватљиво да се на овај начин управља информацијама“, каже Стевановић и упозорава да када нема позданих и потпуних информација највише се шире лажне вести.
Резултати овог истраживања се и даље анализирају и Фондација ће их све објавити, додаје.
Осим тога, проблем у којем су се нашли новинари током ванредног стања јесте то што нема правне сигурности.
„Ми смо имали ту Уредбу, односно Закључак Владе који је одмах повучен, али као последицу тог закључка највероватније хапшење Ане Лалић (новинарке портала нова.рс) пре две недеље или недељу дана и након тога једну страховиту хајку против ње и против осталих медија новинара и мени се чини да је ефекат постигнут. Ефекат је аутоцензура“, нагласила је Стевановић и додала да адвокати такође имају проблем када је потребно да новинарима дају валидан правни савет јер се уредбе доносе као „помахнитали воз“.
Коментаришући то што су се радници таблоида појављивали на конференцијама Кризног штаба, док је било дозвољено присуство новинара, углавном како би нападали независне медије, што су касније наставили у својим листовима, каже да постоје бројне могућности да министар информисања нешто уради по том питању, као и тужилаштво и судови.
Указује на то да нападима на медије које не контролише држава, таблоиди крше неколико чланова Закона о јавном информисању.
„Све су то ствари које наши таблоиди су кршили одувек, сада су потпуно пуштени с ланца и сада је потпуно јасно да они представљају гласноговорнике и сервисе власти, јер оно што ми слушамо од премијерке, председника и високих функционера, бива даље само рефлектовано у таблоидима“, утисак је Стевановићеве.
Подсећа на то да је „Цензоловка“, портал Фондације, у среду објавио вест да је Курир добио дозволу за емитовање телевизијског програма, што види као награду за своје „услуге“.
„Та одлука је донета у сред овог ванредног стања од Савета Регулаторног тела за електронске медије и то у тренутку када на сајту тог истог РЕМ-а стоји да ће током ове ванредне стања бити разматрани само они најхитнији случајеви који имају везе са сузбијањем пандемије. Дакле, додељивање дозволе Куриру је била једна хитна ствар и јасно је да ти медији бивају обилато награђени“, уверена је Стевановић.
За вербалне нападе којима је изложена и Телевизија Н1 каже да су веома опасни и да се овога пута „пуца из свих оружја“ и на нашу и на друге редакције које се труде да раде у интересу јавности.
„Ја још једном позивам и молим све, и таблоиде и председника и премијерку, да се суздрже од таквих напада. Потпуно је сумануто веровати да неко ко поставља питања која су од виталног интереса за грађане ове земље, да има зле намере и прижељкује да се некакав црни сценарио деси у Србији. Заиста све застрашујуће подсећа на период 1999. године и убиство Славка Ћурувије и ја бих заиста волела да се тако нешто више овде не може десити“, изјавила је Стевановић.
Подсетила је и да је Фондација коју представља пре недељу дана обележила 21 годину од убиства Славка Ћурувије, новинара и оснивача листова „Недељни телеграф“, „Дневни телеграф“ и „Европљанин“, који је, наглашава она, страдао у веома сличном ванредном стању, када су независни новинари такође били таргетирани и нападани.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.