Вести
16. 04. 2020.
Новинари: Владе у региону у сталном конфликту са професионалним медијима
Власти у Србији, Хрватској и Словенији у вишегодишњем су конфликту са професионалним медијима и на сваки начин покушавају да се обрачунају са њима, закључили су данас саговорници четврте онлајн емисије Независног друштва новинара Војводине „Информације у карантину“.
Програмски директор НДНВ-а Динко Грухоњић рекао је да се однос власти према професионалним медијима у Србији најбоље осликао 1. априла приликом хапшења новинарке Ане Лалић.
„Тек притиском медијских удружења и међународне заједнице повучен је закључак о информисању у време пандемије корона вируса, а (премијерка Србије) Ана Брнабић се посула пепелом и признала грешку. Међутим, (председник Србије) Александар Вучић је већ сутрадан наставио рат против свих медија који се усуђују да раде свој посао“, рекао је Грухоњић.
Према његовим речима, у ванредном стању немамо ништа друго што нисмо имали пре њега.
„Од кад је Вучић на власти траје прерманентно ванредно стање односно излуђујућа континуирана предизборна кампања. Њему ванредно стање служи да би се осећао као риба у води. Ванредно стање траје минимум осам година, а по питању националистичке матрице већ 30 година“, рекао је Грухоњић.
Говорећи о медијској сцени у Србији након кризе рекао је да, иако не верује да ће непрофитни медији у Србији тражити неку врсту државне помоћи, Влада Србије „мора да размишља и о тој сфери медијског сектора“.
„За сада смо изузети од свих тих мера. Нема дилеме да ће се новац сливати медијима попут Пинка и Хепија, а положај комерцијалних емитера који држе до професионалног новинарства биће још тежи. Немам никакве сумње у то“, оценио је Грухоњић.
Новинар ријечког „Новог листа“ Ладислав Томичић рекао је да у Хрватској постоји добар део медија који нису под контролом Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и премијера Андреја Пленковића, али да има и оних који су склони аутоцензури и потпадају под његов утицај.
„На почетку епидемије Пленковић је звао уреднике њему најважнијих медија на брифинг вероватно да не би дизали панику. Међутим, постоји добар део медија који нису под контролом и нису позвани на брифинг, углавном њуз портали. Иако многи медији имају аутоцензуру, њихов утицај на јавно мњење није од пресудног значаја“, рекао је Томичић.
Према његовим речима, непрофитни и критички део медијске сцене у Хрватској ХДЗ покушава да уништи већ четири године и они не добијају никаква државна средства.
„Неки делови медијске сцене сигурно неће опстати. Верујем да је будућност новинарства преко друштвених мрежа и нових платформи за које ће се наћи средства и код читалаца и код ЕУ фондова. Свет је у овој кризи постао још свеснији лажних вести и медијског манипулисања и то је почело да штети и самим владама“, рекао је Томичић.
Дописник телевизије Ал Џазира Балканс Гашпер Лубеј оценио је да нема власти у свету која не би искористила тренутно стање за притисак на медије и монополизацију медија, а то се дешава и у Словенији.
„Кад је кренула демократска расправа о мерама владе, Јанез Јанша је показао да се није променио. Он је 30 година у конфликту са медијима. Он је на твитеру објавио да у ТВ Словенији има превише запослених, да су преплаћени и да шире лаж. Када се та оптужба појавила на платформи Савета Европе Влада је на то одговорила. За мене је проблематично то што је Влада упутила политички памфлет против медија“, рекао је Лубеј.
Он је оценио да ће словеначке медије погодити криза изазвана пандемијом као и 2013. године, а томе ће допринети и чињеница да Влада није наменила директну помоћ медијима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.