Вести
14. 04. 2020.
Новинар у изолацији: „Седма сила” без крила
Новинар у изолацији заправо звучи као оксиморон. Људи и професија која је сва окренута заједници, разговорима, контактима, одједном су се, попут многих грађана, нашли закључани између четири зида. Њихово виђење спољног света из ове перспективе повод је за серију текстова које ће Грађанске иницијативе објављивати.
Свашта ми се мота по глави док се ево недељама карантинишем у стану, а храном и цигаретама ме опслужују супруга Гага и син Никола.
Повремено ме хвата шандрц уз жељу да истрчим на улицу не шљивећи ни забране кретања нити полицијске сате. Али, онда се вратим на некакву аутохипнозу уз коју изговарам у себи: „теби је добро, теби је добро“. Годинама иначе слушам ову мантру са јавног медијског сервиса, али и још неких удворичких медија.
Прошле године сам обележио два професионална јубилеја – првих 40 година професионалног новинарског рада и 25 година дописничког рада за програм на српском језику аустралијског државног СБС радија. Од овог првог јубилеја сам зарадио пензију за које ме срамота да кажем колика је, а од овог другог посла за СБС за који и даље тезгарим, допуњујем месечни буџет да бих колико толико могао пристојно, не да живим, јер прецизније је рећи да преживљавам. Тезгарим дакле да бих постојао иако сам у новинарству и од новинарства напатио добру колекцију хроничних бољки да би ми још само КОВИД 19 фали, па да слободно могу да ми кувају жито и припреме воштаницу. Е па, нећу и видећу ја леђа и тој корони колико год невидљива и опасна била.
– Мирко, пази вирус!
– Хвала Славко, спасио си ми живот!
Ово преписујем са једног папирића на свом радном столу, као могући дијалог у неком новом цртаном о Мирку и Славку. И листам из дана у дан и из ноћи у ноћ, свој протекли новинарски живот. Али, листа бога ми и он мене. Од времена када сам „блеја испред комитеја“, па до оних вишестраначких времена која нам некако не иду баш ни од руке, нити од главе. Натрчавам на наслов из суботњег издања нишких „Народних новина“ у којима сам провео више од деценије. Тада сам поводом првих вишестраначких избора написао текст под насловом „Ко лаже да му умре странка“. И баш ми се и данас свиђа ова досетка и порука. Али ми се не свиђа што нам политички лидери и даље лажу и мажу, и добро држе, па и њихове странке, додуше са променљивом изборном срећом. Мутирају као вируси и пресвлаче се у идеолошке и страначке дресове брже од манекенки у бек стејџу модних писти.
Своје прошлогодишње новинарске јубилеје обележио сам књигом „Седма сила без крила“ /мојих првих 40/ која је изашла у издању „Прометеја“ и награђена је Светосавским печатом на истоименом сајму књига у Нишу. У њој сам кроз 72 аутентичне приче о ономе што сам као новинар сањао и шта ми се догађало, покушао да поручим да су „седмој сили“ озбиљно очерупана крила поред осталог и због „мангупа из наших редова“. У истој књизи сам послао и пуно порука и поука млађим колегама како да се снађу у овој тешкој, али часној и важној професији. Истовремено, када ме понекад позову да на Филозофском у Нишу говорим студентима журналистике, посебно им наглашавам два ствар. Прву, да је велика ствар говорити слободно, али је још важније говорити истинито и одговорно! Све друго је слобода „ала Хајд парк“! Друго, увек им кажем, цитирајући легендарни први глас неправедно угашеног Радио Ниша, новинарског господина Сашу Димитријевића, који сада живи у Ослу: “Бавећи се туђим животима, судбинама и проблемима, новинар често заборави сопствени живот и породицу“. Међутим, додајући да сам све то осетио на својој кожи, увек кажем и да бих опет пошао новинарским путем. И као треће, млађим колегама посебно наглашавам да је право, независно, поштено, објективно и часно, ако се из твојих новинарских радова види да ниси ничији, већ мислиш својом главом. Све друго је продаја душе ђаволу.
Иначе, у књизи „Седма сила без крила“, којој док је ових дана листам и налазим јој врлине и мане које бих могао исправити у другом допуњеном издању, натрчавам на последњу заветну причу под насловом „Ала волем кад година изда“…И баш ми се допада јер се у њој извињавам проституткама чији занат сам често поређивао са политичарима и тако их вређао. Дошло ме из дупета у главу да укапирам да је проституција занат за поштовање. У њему су обртна средства увек била у приватним рукама, зна се сатница, врста услуге и све то уз исплату на руке. Зато верујем у виталност проституције, чак и после короне, без обзира на ону народну „Ала волем кад година изда…“Нема одмора док траје пост-пандемијска обнова“.
А што се обнове тиче, жив нисам ко ће нас кроз њу и како водити? Са маском или без маске? Али, нећу више ништа о томе јер ванредно је стање, не погоршавајмо га још више политиком. Ко преживи, ето му скорих избора, па шта и како изабере, тако ће му и бити.
Да завршим пост-пандемијским новинарством. Јер, КОВИД 19 ће проћи, али у овој нашој професији остале су „инфодемијске последице“ које су нас још више поделиле, уместо да уједињују. Које су нас сврстале у политичке ровове, поделиле на „патриоте“ и „издајнике“, на службенике ових или оних агентура и тако редом…
Остаће ваљда понеки респиратор и за новинаре?
О, да ли ће слобода умети да пева?
(Аутор је новинар у пензији из Ниша)
Коментари (5)
Остави коментар17.04.
2020.
Ok
Ok, ONI sto te predlazu tolko put, sto kazu tvoji u Medvedju, ''trebali bi doma (kuci) da si te vode''?!
Одговори16.04.
2020.
ODGOVOR NA "DOSTA"
Otkud ja u tri mandata zaredom u Upravi UNS? Odgovor je prost - pa tri puta zaredom su me u Upravu birale kolege na izbornim skuštinama što sam prihvatao kao priznanje i čast trudeći se uvek da to i opravdam.Poslednji, treći mandat u UO dobio sam na izbornoj skupštini UNS održanoj u Ivanjici.Na toj skupštini sam izabran i za člana Izvršnog odbora. Dakle dragi moj "dosta" /a čini mi se da smo kolege i po poslu i po UNS-u/ neko je znao i video da u UO, a sada i u IO, nisam samo da bih pozirao, već da sam umeo i da se borim za slobodu, čast i integritet profesije, kao i za bolji materijalni položaj novinara.Istovremeno, nikada nisam propuštao priliku da ukazujem na "mangupe u našim redovima" koji nam kompromituju profesiju.Dakle, nikad nije dosta, već borba mora biti neprestana! M.Doderović.
Одговори16.04.
2020.
Dokle
Od kako znam za sebe DRUG Doderovic je clan Uprave UNS-a. Dokle?! Cemu sad ovo njegovo MUDRISANJE?
Одговори15.04.
2020.
Novinari i novinari u pokušaju
Novinarstvo je u Srbiji palo na niske gane.Ovom časnom profesijom počeli su tako reci, preko noći, da se bave: automehanicari, šnajderi, pedikeri, manekeni...
ОдговориKada bi od bukve mogla da se napravi violina, onda bi na svakom ćošku bilo virtuoza.
Majstore novinarskog zanata, poput kolege Doderovica, od novinara u pokusaju, razlikju dve stvari - znanje i iskustvo.
15.04.
2020.
Респиратор
Остаће ваљда понеки респиратор и за новинаре? Па како за кога, али за господина Милорада Додеровића и мене изгледа да неће. Тако се бар може закључити из интервјуа ,,Политици" професора др Војина Ракића, директора Центра за биоетичке студије и шефа Унескове Катедре за биоетику за Европу. У наслову јасно пише: Млађима предност на респиратору. ,,Критеријум ,највећег добра за највећи број људи' води ка томе да се ако се мора бирати између стављања на респиратор млађег и здравијег човека и старијег и болеснијег, ваља дати предност овом првом. Понављам, овај критеријум треба да се примењује само ако не постоји никаква могућност да се сачувају оба живота, и млађи и старији" , каже професор. Пре 50 година на Медицинском факултету у Београду медицинска етика је била факултативни предмет. Како је данас, не знам.
Одговори