Вести
13. 04. 2020.
Подељени ставови око одлуке Тужилаштва да затражи укидање осуђујуће пресуде за убиство власника "Дневног телеграфа"
Пресудом за убиство Ћурувије незадовољни и тужилац и одбрана
Турбулентан пут до коначног одговора на питање ко је убио новинара Славка Ћурувију недавно је наишао на оштру кривину, након што је заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић у жалби Апелационом суду у Београду затражио укидање првостепене пресуде којом су осумњичени кажњени вишедеценијским затворским казнама.
Тиме ће веће Апелационог суда пред собом имати предмет у којем обе стране у поступку траже исти исход – укидање пресуде и враћање поступка у Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду.
Ипак, то не значи да сви остали деле њихов став.
– Запрепашћени смо, каже за Данас Ивана Стевановић, извршна директорка Фондације Славко Ћурувија упитана за коментар на жалбу тужилаштва.
– За нас је првостепена пресуда била прихватљива и веома важна зато што је на недвосмислен начин показала да је иза убиства Славка Ћурувије стајала држава. Сада страхујемо да ће оваква жалба тужилаштва, која тражи исти епилог као и одбрана, широм отворити пут ка томе да Апелациони суд првостепену пресуду укине. Та пресуда била је један трачак наде да ћемо добити правни епилог макар једног убиства новинара, а сада се налазимо у опасности да се 21 годину од убиства Славка Ћурувије цео случај врати на почетак, каже Стевановић.
Слично мишљење могло је да се чује на недавном обележавању годишњице убиства Славка Ћурувије.
– У своје лично име могу да кажем да сам дубоко огорчена жалбом тужиоца и његовим захтевом да се суђење поново одржи. Надам се да ни тужиочева жалба неће бити прихваћена, зато што би се онда стварно поставило питање чему све ово, али то могу да кажем само у своје име, рекла је том приликом Љиљана Смајловић, чланица Комисије за истраживање убиства новинара.
Пресудом чије укидање сада траже обе стране, донетом пре скоро годину дана, осумњичени за убиство Славка Ћурувије осуђени су на вишедеценијске затворске казне. Бивши начелник Ресора Државне безбедности Радомир Марковић и некадашњи начелник Београдског центра РДБ-а Милан Радоњић осуђени су на по 30 година. Бивши оперативац РДБ-а Ратко Ромић осуђен је на 20 година, као и Мирослав Курак, за којег се у поступку тврдило да је био припадник резервног састава РДБ-а.
Међутим, иако је нашло да су сви осумњичени криви за злочин за који су оптужени, судско веће је у извесној мери одступило од описа догађаја који је наведен у оптужници. За разлику од оптужнице, која је за непосредно убиство теретило Мирослава Курака као извршиоца и Ратка Ромића као помагача, судско веће је дошло до закључка да је Ћурувију убило треће, Н. Н. лице, а да су поменута двојица помагали у организацији. Разлог за овакву одлуку највероватније је исказ историчарке Бранке Прпе, која је једини очевидац Ћурувијиног убиства. Наиме, њен опис човека који је извршио убиство драстично одступа од физичких карактеристика Мирослава Курака.
Имајући у виду ове околности, адвокат Рајко Даниловић, правни заступник породице Ћурувија каже да је одлука заменика тужиоца да затражи укидање пресуде „са правне тачке гледишта доследна“.
– Пресуда је доста спетљана. Заменик тужиоца је у жалби исправно поступио, јер се дословно држао своје оптужнице, каже Даниловић, додајући да првостепена пресуда „иде на руку“ осуђенима, пошто им је омогућила да буду у кућном притвору до коначне одлуке.
Тренутно, у кућном притвору се налазе Радоњић и Ромић. Радомир Марковић, служи четрдесетогодишњу казну затвора због убиства на Ибарској магистрали, а Мирослав Курак се налази у бекству.
Адвокатица Зора Добричанин Никодиновић, која заступа Милана Радоњића и Ратка Ромића, каже да су у првостепеној пресуди окривљени осуђени за нешто што им тужилац апсолутно није стављао на терет и да уопште није јасно ко се за шта осуђује.
– Пре свега свима је јасно, и ми смо то током поступка доказали, да Курак није убио Славка Ћурувију, а Ромић није ударио Бранку Прпу у главу. То је оно за шта су они тужени. Међутим, и поред тога они су осуђени, али ми не знамо за шта тачно. Осуђени су да су Н.Н. лицу омогућили непримећено да уђе у хаустор. То је апсолутно другачији чињенични опис од оног од ког смо се све време бранили. Свако може да буде осуђен само за чињенични опис који му се оптужницом ставља на терет, док правна квалификација суд не везује. Ове чињенице свестан је и тужилац, па је и он морао да изјави жалбу, без обзира на то што су осуђени добили вишедеценијске казне. Ми наравно нисмо задовољни никаквом осуђујућом пресудом, а с обзиром на повреду идентитета оптужбе и пресуде, очигледно није задовољан ни тужилац, каже Добричанин Никодиновић.
Већ виђено
Иако веома неуобичајена, пракса да тужилаштво тражи укидање осуђујуће пресуде није без преседана. Претходни пут у једном медијски атрактивном поступку ово се десило током суђења за покушај атентата на лидера Српског покрета обнове Вука Драшковића у Будви. У овом поступку оптужени су били двојица од четворице људи који се терете и за убиство Славка Ћурувије – Милан Радоњић и Ратко Ромић. Они су, заједно са Стеваном Бастом, такође високим службеником РДБ-а, у првом степену били осуђени за пружање логистичке подршке нападачима на Драшковића, али је након жалби Апелациони суд укинуо пресуду и вратио је на поновно суђење. У поновљеном поступку, оптужени су ослобођени кривице, а 2016. године ова пресуда постала је правоснажна.
Коментари (1)
Остави коментар13.04.
2020.
Дилема
Не знам ко је убио Славка Ћурувију, али неки су на његовом убиству добро профитирали.
Одговори