Вести
13. 04. 2020.
Архива Данаса: Издања од 6. до 12. априла 2000. године
Како је пре 20 година обележена прва годишњица убиства Славка Ћурувије?
Европљанин је најлепши споменик Славку Ћурувији, а ова плоча најјезивија опомена шта су нам одузели, изговорио је пре тачно две деценије заменик главног уредника Европљанина Драган Бујошевић, на месту убиства глодура и власника тог часописа и листа Дневни телеграф, 12 месеци пошто је НН лице испалило смтроносне хице у човека претходно брутално таргетираног у листу Политика Експрес и на Радио телевизији Србије.
„Ћурувија је тражио од редакције и сарадника двадесетчетворочасовну посвећеност новинарству и часопису Европљанин, није хтео да прави магазин у коме ће се препричавати дневне информације већ истраживања, анализе и предвиђања“, биле су тадашње речи данашњег генералног директора РТС-а, пренете у Данасовом тексту „Убијен да би био заустављен“.
Поводом прве годишњице наручене егзекуције, 11. априла 1999. године – на дан православног Ускрса, „Представница Отпора Тања Живановић прочитала је оглас те организације због кога је Дневни телеграф био кажњен по Закону о информисању у коме се каже „Отпор је одговор, другачије неће моћи. Када почну да убијају на улицама биће касно“.
„Деца Славка Ћурувије, Јелена и Раде, положила су ловоров венац испод спомен плоче, док је више стотина грађана, новинара Дневног телеграфа, Европљанина и других редакција, опозиционих политичара, градских власти, јавних личности и грађана запалило цвеће“.
Претходно је у „препуном Медија центру“ одржана комеморација током које су говорници подсетили због каквих „прејаких речи“ је страдао отворени критичар режима Слободана Милошевића и заговорник другачијег извештавања о сукобима на Косову и Метохији. Усред бомбардовања Србије и Црне Горе од стране НАТО алијансе.
Новинар Александар Тијанић оптужио је власт да је стрељала Ћурувију, након што га је израњавала до смрти драконским казнама по Закону о информисању. Борка Павићевић, директор Центра за културну деконтаминацију, истакла је да је Ћурувијин живот изражен кроз став да „слобода налаже преступ“.
Митко Јаковлевски, заменик Дневног телеграфа, рекао је да је Ћурувија био убеђен да никаква сила не може да угуши истину и да је био одлучан и искрен када је говорио да се не сме одустати. Подсетио је на Ћурувијине речи „Мене могу да зауставе, само ако ме убију“….“
Извештач нашег листа био је и на помену одржаном на Новом гробљу, а на крају текста поименце је нотирано присуство политичара на обележавању прве годишњице крвавог догађаја на врхунцу тадашње репресије власти над „седмом силом“: Зорана Ђинђића (ДС), Жарка Кораћа (СДУ), Владана Батића (ДХСС), Небојше Човића (ДА), Ребеке Србиновић (НД), Слободана Орлића (СД) и Анђелка Трипковића (СПО).
Наравно, први човек Српске радикалне странке Војислав Шешељ ни 2000. године није штедео тешке увреде на рачун убијеног Ћурувије, овог пута поводом захтева за одавање почасти у Скупштини. С премисом да је „био криминалац, што доказује кривична пресуда којом је осуђен на пет месеци затвора“.
„Кад је држава сматрала да је он проблем, осудила га је по закону. Али за неког другог он је и даље био проблем, да ли због дугова или због обећања или због нечег другог“, додао је осуђеник Хашког трибунала, који је за говорницом у исто време позвао власти да пронађу Ћурувијине убице, али и поновио ранији став да је Дневни телеграф био „септичка јама новинарства“ и да је „објављивао текстове по америчким наруџбама“.
Двадесет једну годину касније и даље се не зна ко је тачно упуцао глодура Дневног телеграфа и Европљанина, а Удружење новинара Србије је овог 11. априла у писму јавности изразило очекивање да „Апелациони суд потврди првостепену пресуду од 5. априла прошле године” и такође затражило да се “што пре приведе правди Мирослав Кураак којем је суђено у одсуству и који се налази у бекству”.
УНС је истакао и да је изрицање пресуде “значајан чин који треба да значи почетак краја некажњивости злочина над новинарима у Србији и важан дан за српско новинарство и правосуђе, али да правда неће бити задовољена уколико не буде утврђено ко је налогодавац убиства, као и непосредни извршилац убиства”. За које су пред Одељењем за организовани криминал у Вишем суду у Београду осуђени некадашњи врх Државне безбедности – Радомир Марковић за подстрекивање на убиство, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак, као саизвршиоци на укупно 100 година затвора.
Фондација Славко Ћурувија подсетила је да је “Медијски линч тог новинара две недеље од почетка бомбардовања и пет дана пре убиства у дневном листу Политика Експрес објављен текст „Ћурувија дочекао бомбе“, који је касније у целости прочитан у Дневнику 2 Радио-телевизије Србије”.
Иначе, оптужница за убиство Ћурувије подигнута је тек деценију и по након самог чина, а суђење оптуженима је почело годину дана касније.
„Иако је тајни досије Државне безбедности под називом “Ћуран” сачуван и објављен крајем октобра 2000. године, а јавност сазнала да је тајна полиција незаконито данима пратила Славка Ћурувију све до неколико секунди пре самог злочина, како је речено током суђења, истрага је годинама тапкала у месту и била опструирана“, подсетила је Фондација, незадовољна и тиме што се и ова годишњица “Обележава у атмосфери појачане репресије над медијима“.
„Било је протеклих дана покушаја увођења цензуре и непримереног етикетирања критичких новинара као непријатеља, и то са врха државе, те је и зато веома важно подсетити како могу бити злокобне последице оптужби новинара да су издајници и да мрзе своју земљу… Цена коју је платио обавезује“, оцењује се у поменутом саопштењу, с јасном алузијом на недавно хапшење новинарке портала Нова.рс Ане Лалић због извештавања о стању у Клиничком центру Војводине у јеку борбе са корона вирусом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.