Вести
11. 04. 2020.
Реакције новинара на најаву да ће се конференције кризног штаба убудуће одржавати без новинара
Власт не жели да гледаоци националних телевизија чују питања професионалних медија
Од данас на редовним конференцијама кризног штаба у 15 часова више није дозвољено присуство новинара.
Како је саопштила Влада Србије јуче након конференције, због све веће забринутости новинара, сниматеља и фоторепортера за своје здравље, и након приговора о угрожености на конференцијама за медије председника и чланова владе, као и стручњака, од суботе 11. априла новинари ће питања постављати онлине.
Из Канцеларије за сарадњу са медијима наводе да ће учинити све да на конференцијама добију одговоре на питања пристигла до тог времена.
Саговорници портала Данаса из медијске сфере слажу се у једном – да власти очигледно није одговарало да сви чују питања професионалних медија.
Новинарка Даница Вученић истиче за портал Данаса да није у потпуности јасно зашто се укидају конференције за медије у овом облику.
„Нисмо до сада чули да је било притужби учесника конференција кризног штаба на безбедност, за разлику од конференција за медије на које се новинари жале јер се не поштују препоруке кризног штаба које се организују у кампањи коју води председник по Србији делећи респираторе и остало. Дакле, могу да закључим да је одстрањивање новинара са прес конференција кризног штаба политичка одлука како би се физички спречило да се чују питања професионалних медија, која су често важнија од одговора“, оцењује Вученић.
На другој страни она се пита ко ће и на који начин да чита члановима кризног штаба оно што буде осмислио и послао Вучићевић или нека друга особа запослена у неком од таблоида или на телевизијама који заступају владајућу СНС и њеног председника, а не публику.
Да је власт очигледно схватила да не сме да дозволи да гледаоци на националним телевизијама чују озбиљна и професионална питања сматра и уредница недељника НИН Весна Малишић. Према њеним речима, последњих неколико недеља „цела Србија је имала прилике да чује питања професионалних медија“.
„Власт показује страх и нервозу од тих конференција за штампу на којима независни медији постављају озбиљна питања. Србија је коначно имала прилику да чује и питања која нису режирана. Међутим, покушан је баланс тако што су конференције злоупотребљавали одређени уредници и новинари, односно браниоци лика и дела власти. Покушали су и доктора Кона да увуку, али се добро носио и понео неутрално и врто професионално. Пошто су ипак домирианала озбиљна питања, то им је пропало, па су схватили да им конференције више не иду у прилог“, наглашава Малишић.
Уредница Нове економије Биљана Степановић наводи за наш портал да је било питање дана кад ће се укинути конференције за медије уживо, јер се ситуација изгледа отргла контроли.
„Последња кап која је очигледно прелила чашу јесте сасвим логично новинарско питање постављено председнику државе Србије Александру Вучићу да ли се тестирао на корону кад му је већ син оболео и кад већ иде по Србији са целом свитом, у исто време док лекари поред њега апелују на грађане да морају одржати “гвоздену дисциплину”. Председник се, у свом маниру, скоро па заплакао али није одговорио на просто питање: да ли се тестирао на корону“, указује Степановић.
Према њеним речима, одмах после те прес конференције стиже нам обавештење да је она и последња, “због све веће забринутости новинара, сниматеља и фоторепортера” за своје здравље, док раде свој посао.
„Власт им је, ето, изашла у сусрет, па ће им омогућити да од сад питања постављају мејлом, а Канцеларија за сарадњу са медијима “ће све учинити” да добију одговоре на та своја питања. Шта сада човек да каже на овај здравствени аргумент зашто медијски радници више не долазе на посао, осим (опет) питања: да ли сада и здравствени радници могу да лече људе од куће мејлом, полицајци исто да кажњавају мејлом, а нарочито да ли могу да не долазе на посао сироти продавци поред којих сваког дана прође “војска људи”. Не могу? Власт штити само новинаре? Или ипак покушава да “заштити” председника од логичних питања, а потом и публику широм Србије која ни до сад није могла да добије све одговоре? Очигледно је дошло дотле да је постало опасно да народ чује и питања“, сматра наша саговорница.
Новинар и уредник БИРН Слободан Георгиев указује да је укидање присуства новинара на конференцијама још једна потврда онога што осам година говоримо.
„Вучић режим гаси сваку па и најмању дебату јер не уме да разговара. У Вучић режиму постоји једна особа која говори и сви други слушају, тако ОН разуме разговор“, наглашава Георгиев.
Уредник агенције Бета Драган Јањић сматра да је најава укидања присуства новинара конференцијама Кризног штаба уследила непосредно након љутите реакције на питање председнику Вучићу током посете Нишу да ли је било неопходно да он добоси респираторе и да се новинари окупљају.
„Пошто није било жалби на услове на конференције Кризног штаба, најава функционише као нека врста спина. Испада да новинари не могу на конференције за њихово добро што, по мом мишљењу, није тачно. Мислим, дакле, да је реч о намери да се ограничи простор за истраживање тема које нису по вољи властима. Верујем да ће домаће и међународне медијске организације и удружења овај потез да осуде“, објашњава Јањић.
Уредница Раскрикавања Весна Радојевић додаје да већ неколико пута у току ванредног стања власти у Србији покушавају да цензуришу информације које долазе из званичних институција, а тичу се пандемије.
„Слање питања мејлом је још један такав покушај – новинари неће моћи да постављају потпитања. За ваше читаоце је важно да знају да новинари професионалних медија у овој земљи са представницима власти могу да разговарају само на конференцијама за штампу јер се по правилу на питања послата мејлом не одговара, а интервјуи се никада не дају критички оријентисаним медијима. Свакодневне конференције за штампу ових дана биле су место на којима су новинари могли да потврде своја сазнања и да кризни штаб суоче са информацијама које имају“, оцењује Радојевић за портал Данаса.
Како додаје, ово је још један показатељ колико се власт плаши новинара, нарочито професионалних.
„Посматрају нас као политичке противнике потпуно игноришући чињеницу да су новинари на тим конференцијама због јавности, а не због рејтинга. Морали су чак да упосле и уреднике и власника провладиних медија који су почели да долазе на конференције не би ли држали Вучићеву страну. Много је тужно, али и очекивано од овакве власти, да у току ванредног стања због пандемије за себе извуче највећу могућу корист. Због тога им је, сигурна сам, било кључно да најпре из ливе преноса конференција које су ишле на свим националним фреквенцијама искључе све оне разумне новинаре који постављају права, а не наручена питања“, наглашава Радојевић.
Директор програма телевизије Н1 Југослав Ћосић написао је јуче на Твитеру да је влада искористила жалбе на безбедност медија током праћења председникових активности, а не кризног штаба, да укине могућност непријатних директних питања.
„Ово нико није урадио у Европи. СЗО је прешла на интернет али је увела видео конференције за медије. Суштина ове одлуке је да је власт схватила да су грађани који немају приступ независним медијима, гледајући конференције кризног штаба, почели да разумеју разлику између питања које постављају провладини и независни медији. И да примећују ко ради у јавном а ко у партијском интересу“, навео је Ћосић.
Како је у Италији?
Председница Удружења страних новинара у Милану Татјана Ђорђевић Симић објашњава за Данас.рс да се у Италији конференције цивилне заштите на којима се саопштава сваког дана стање о бројевима, новозаражених и умрилх особа, одржавају сваког дана у 18 часова и и да су још увек су отворене за акредитоване новинаре.
„У исто време, конференције су такође и онлине, тј. могу да се прате путем друштвене мреже Фацебоок. Међутим, многе друге званичне конференције се одржавају користећи различите платформе за стреаминг (стреамyард.цом), а које су повезане за друштвеним мрежама, а преко којих новинари могу постављати питања. Док рецимо, конференције премијара Ђузепе Контеа су стреаминг конференције искључиво, на којима новинари такође имају могућност интервенције и постављања питања путем различитих платфорни“, објашњава наша саговорница.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.