Вести
11. 04. 2020.
ИПИ: Слобода медија у Европи угрожена током пандемије
Међународни институт за штампу (ИПИ), са седиштем у Бечу, наводи у најновијем извештају да су владе "забрињавајуће великог броја европских земаља", нарочито у источној и централној Европи, искористиле тренутну здравствену кризу као изговор за ограничавање слободног протока информација, као и за удар на независне медије.
У статистичком прегледу случајева кршења слободе медија, датом по регионима света, ИПИ наводи да је у Европи забележено осам случајева хапшења или тужби против новинара, два случаја ограничавања приступа информацијама, пет случајева цензуре, четири случаја престроге регулативе када је реч о лажним вестима, као и девет случајева вербалних или физичких напада, што укупно чини 28 случајева - више него у било ком другом делу света.
Следе азијско-пацифички регион са укупно 23 случаја, Африка са 19, амерички континент са 14 и регион Блиског истока и северне Африке, са 11 случајева.
Како наводи ИПИ, најозбиљнија претње по слободу медија до сада су уочене у Мађарској и Русији, где је, наводи се, пандемија искоришћена за поостравање контроле над информисањем.
Владе Бугарске и Румуније, које одраније бележе лоше резултате по питању слободе медија, такође су увеле престроге кривичне санкције за „лажне вести“ о корона вирусу, што доноси ризик од злоупотреба и мешања у капацитете медија да информишу јавност, наводи се у извештају.
ИПИ истиче да је влада Мађарске прошле недеље усвојила закон који премијеру Виктору Орбану даје нова, ванредна овлашћења захваљујући којима, како се наводи, може да влада декретом.
Гласовима двотрећинске парламентарне већине коју је обезбедила Орбанова партија Фидес, ванредно стање у Мађарској је продужено, а Орбан сада, на неодређено време, има овлашћења да управља земљом без парламента, стоји у извештају.
У извештају се такође наводи да је председник Румуније Клаус Јоханис потписао ванредну уредбу која, између осталог, надлежнима даје овлашћења да уклањају, пријављују или затварају интернет сајтове који шире „лажне вести“ о вирусу, а могућности за жалбе нема.
У Бугарској, земљи коју је, како се подсећа у извештају, Савет Европе недавно упозорио због опадања слободе медија, влада је употребила декрет о увођењу ванредног стања за покушај измене кривичног законика и увођења затворских казни у трајању до три године за оно што буде сматрала „лажним вестима“ о пандемији, а ту су и новчане казне у износу до 5.000 евра, наводи ИПИ.
Председник Роман Радев уложио је вето на тај део предлога ванредног закона, али је влада убрзо предложила други закон.
По првом предложеном закону, било би кажњавано само ширење „лажних вести“ у вези са корона вирусом, док би се, по другом, казне односиле на све видове „лажних информација“ објављених путем интернета, а власници медија били би суочени са новчаним казнама у износу до 1.000 евра и затворским казнама у трајању до три године, напомиње се у извештају.
ИПИ такође наводи да је руско регулаторно тело задужено за медијску сферу, Роскомнаџор, од преко 20 медија захтевало да са својих интернет страница уклоне садржаје о корона вирусу који су, по његовом мишљењу, представљали „нетачне информације од друштвеног значаја“, а на мети су се нашли и извештаји у којима су изнете критике на рачун односа власти према пандемији, напомиње ИПИ.
Руски парламент је одобрио казне у износу до 23.000 евра и затворске казне у трајању до пет година за свакога ко буде ширио оно што буде сматрано лажним информацијама о корона вирусу, а медијима ће, у случају да објаве дезинформације, бити изрицане новчане казне у износу до 117.000 евра, напомиње у извештају.
Председник радиодифузног савета Молдавије издао је ванредну уредбу којом је свим медијима наређено да не штампају, односно не емитују било каква „лична мишљења“ о корона вирусу током ванредног стања, наводи ИПИ, називајући то кораком без преседана.
Молдавска безбедносно-обавештајна служба наложила је у међувремену блокаду 52 различита интернет сајта због наводног ширења лажних вести о корона вирусу, стоји у извештају.
ИПИ је Србију сврстао у ред европских земаља чије власти су, како се наводи у извештају, медијима ограничиле приступ на информације, тако што је влада предузела кораке ради централизовања свих информација о вирусу.
У извештају такође стоји да је та уредба, коју је у међувремену повукла премијерка Србије, делом представљала разлог за прошлонедељно хапшење новинарке Ане Лалић са портала Nova.rs, која је писала о условима у којима ради особље једне болнице за оболеле од КОВИД-19.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.