Вести
02. 04. 2020.
Пустите нас да радимо
Пре пет дана, Влада Србије је донела Закључак под бројем 1295 (објављен у Службеном гласнику јуче), који каже да општине и градови, као ни медицинске установе, не смеју да износе информације о епидемији, већ само Кризни штаб за сузбијање заразне болести КОВИД-19. Обратите, међутим, пажњу на то шта се још каже у Закључку: „Обавештења о предузетим здравственим мерама и другим информацијама које се односе на лечење болести КОВИД-19 (...) , дата јавности од стране неовлашћених лица не могу се сматрати тачним ни провереним, уз могућност примене прописа који се односе на одговорност и правне последице за ширење дезинформација у периоду ванредног стања”.
Једноставније речено, ако објавите нешто што није саопштио Кризни штаб, ризикујете да будете кажњени, можда и до пет година затвора.
Ово је врло озбиљна претња. Ни криминалцима се не иде у затвор ни на пет минута, а камо ли особама које свој посао раде по закону и Уставу. Србија под влашћу СНС-а је доживела радикалну деградацију и тако килавог система информисања грађана, али је и даље била далеко од цензуре. Цензура је када постоји државни орган који одлучује шта сме, а шта не сме да се објави. Е, па – сад постоји.
Закључак Владе, сматрају правници специјализовани за област медија и слободе изражавања у нашем тексту од синоћ – није и закон. Постоји разлика између закључка и уредбе, а посебно закона. Закључак Владе, такође кажу експерти за медијско право, није у складу ни са Уставом, ни са законима који уређују ову област, а посебно са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и заштити података о личности.
Да ли ћемо, у светлу мишљења правника, ми новинари који настојимо да одговорно и професионално информишемо грађане, ипак бити хапшени и осуђивани на затворске казне због нашег посла, не можемо да знамо. Органи власти и правосудни органи не осећају се, судећи по неким скорашњим случајевима у вези са епидемијом, баш претерано ограничени законима. Но, то је лутрија у којој ће свако од нас морати да донесе сопствене одлуке и узмимо да је наша ствар. Него, ако би сви новинари Србије решили да се придржавају овог закључка, шта би то значило за грађане Србије?
- Неће о епидемији знати ништа осим онога што кажу људи који су, колико год да навијам за њих да нас успешно спроведу кроз кризу, давали директно супротне, често штетне и свакако неодговорне информације, и који би морали да поврате поверење великог броја грађана,
- Неће знати ништа о злослутној СМС поруци од Кризног штаба корисницима Телеком мобилног оператера (штаб је о томе синоћ ћутао, МТС потврђује да је штаб извор поруке), ни о броју респиратора који је сада „тајна”, али није, али јесте, али…
- Чак и да Кризни штаб не филтрира информације, сам поступак „провере” одлаже објављивање, што некога може да кошта и живота,
- Неће знати колико имамо тестова за овај вирус, који су то тестови, да ли раде,
- Неће знати ништа о томе колико је заражених здравствених радника, којих нам је недостајало и без епидемије, а ни какву су заштиту имали и имају уопште,
- Неће моћи да знају да ли довољно добро ради систем дијагностиковања и лечења из којег полако извиру тешке приче о мучним судбинама заражених и њихових породица, јер приче о особама које су збринуте брзо и професионално мало ко преноси, а оне који упадну у „слепу мрљу” система, или су захваћени неким негативним критеријумом тријаже преносе људи по друштвеним мрежама као ветар,
- Неће моћи да добију одговор на питање: „Шта ће бити с мојом децом ако мене одведу на Сајам”, па макар ни нешто типа „нисмо о томе мислили, снаћи ће се људи”,
- Неће моћи да сазнају ништа о путу маски од набавке до грађана, њиховим ценама, пореклу и квалитету, расположивим количинама алкохола и слично,
- Неће моћи да сазнају разлоге одлука попут укидања шетања паса после почетка полицијског часа,
- Неће, на крају крајева, моћи да знају да је овакав Закључак уопште донет, пошто нас о томе нико из Кризног штаба није никада ни обавестио, као да је усвојен закључак о куповини средстава за хигијену за штаб.
Да ли ћемо, у светлу мишљења правника, ми новинари који настојимо да одговорно и професионално информишемо грађане, ипак бити хапшени и осуђивани на затворске казне због нашег посла, не можемо да знамо.
Ми људи смо и даље животиње. Волимо да смо на врху брда кад пасемо, да из далека видимо месождере како се шуњају. Информисаност смирује грађане и чини да се осећају припремљенијима за изазове. Какви год да су. Дакле, детаљна и темељна информисаност би требало да буде управо оно што хоће да постигне Кризни штаб. Чак и да су информације, рецимо о расту броја заражених, тешке и узнемирујуће, све је боље од параноичног нагађања у затвореним становима у опустелим градовима. Уосталом, то лоше утиче на здравље. А цензура? Цензура производи дезинформације, параноју и панику, распламсаће и тако велико неповерење у људе који су говорили супротне ствари о нашим голим животима у распону од само пар недеља.
Грађани Србије нису ни малолетни, ни паничари. Заправо, ретки моменти када блистамо су управо овакве, егзистенцијалне кризе. Сетите се поплава и хиљада људи на обалама како зидају бедеме, силне помоћи свима којима је била потребна… Девет од десет нас се придржава свега што нам је изводљиво од мера заштите. Нећемо изаћи на улице да вриштимо и бацамо се са мостова ако сазнамо да смо у „италијанском сценарију”, иако су бројеви које сте нам до сада давали далеко од тога. Нећемо безглаво бежати ка најближој граници. Пустите нас да знамо шта се догађа. Пустите новинаре да учествују. Неће се ово без нас разрешити. Похвалите нас девет десетина, охрабрите нас да наставимо, бар једном, макар и преко воље. Ево, не морате новинаре који ризикују своје и животе најближих радећи као да је ситуација нормална. Није један лидер то урадио у другим земљама. Него скоро сви.
Информисаност смирује грађане и чини да се осећају припремљенијима за изазове. Какви год да су.
Пустите новинаре да раде. То је у интересу свих. Пронаћи ћемо проблеме које треба решити и требало би да нам се захвали неко на томе, а не да нас хапсе. Када се ово заврши, Србија ће бити у тешком стању, баш као и остатак света. Од одлука које доносите сада, драги чланови Владе Србије, зависи какво друштво ће се суочити са нечим што се може описати само као изузетно велика криза после епидемије. Избезумљено, посвађано, осиромашено и неслободно друштво имало би изузетно мале шансе за опоравак. Ово није Кина. По Уставу.
Чак и ако кријете нешто врло неугодно, за шта сте уверени да и даље треба да се крије, чак и ако ће вам истина нанети политичку штету – ако ово друштво оде дођавола ни ви више нећете имати чиме да владате. Или то више неће ни бити неко велико задовољство.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.