Вести

31. 03. 2020.

Аутор: Драгиша Ковачевић

Златни јубилеј Студија Б, пола века уз Београђане

Готово сам сигуран да, кад прође пандемија, која је истовремено присутна на целој планети, свет неће више изгледати као до сада.

Очигледно је да смо преценили себе, потценили природу, она се сада успротивила и човечанству упутила озбиљну опомену.

Потребно је много више емпатије, узајамног поштовања, хуманости и солидарности међу људима.

И док, као и сви који су на 65 и преко, дисципловано време проводим у кући, вратио сам се много година уназад и сетио безбрижних времена, када је међу људима било много више оптимизма, међусобног разумевања, љубави и бриге једних о другима, али и времена које је било испуњено неким драматичним и не баш пријатним догађајима који трајно остају у сећању.

Слушао сам приче о страдању Срба на Голом отоку и о ИНФОРМБИРОУ, а упамтио Брионски пленум, Крцунову погибију, Ранковићеву смену, катастрофални земљотрес у Скопљу, упад тенкова варшавског пакта у Праг и страх да се то не деси и нама, студентске протесте у Београду, вариолу веру, Титову смрт, земљотресе у Румунији и Црној Гори, распад Југославије, бомбардовање, санкције, пети октобар...

Размишљајући о овим догађајима на телевизору ми је била слика Студија Б која је изненада нестала...На екрану се појавио снег. Помислио сам да се нешто озбиљно није десило?

И гле чуда: СББ је усред пандемије из своје понуде на Тотал ТВ избацио само Студио Б.

А тај Студио Б, уз чији програм су, у последњих пола века, одрастале генерације Београђана, ушао је у многе домове престонице и имао статус члана породице.

Можда сам ја необјективан, јер сам скоро четврт века провео у Студију Б, али сам уверен да многи деле моје мишљење. У тим драматичним збиваљима очи и уши су увек биле упрте ка Студију Б.

Никад нећу заборавити да су за време земљотреса у Румунији, а доживео сам га пред микрофоном на 23. спрату Београђанке и тај догађ сам сањао небројено пута, људи по парковима, панично, са транзисторима у руци ишчекивали шта ће јавити Студио Б.

Старији суграђани сетиће се да су се будили уз промукли глас Душка Радовића, а да су се за своје проблеме јављали Ђоки Вјештици, верујући да је он свемоћан и да ће им помоћи, пратили су "Дискомер" Слобе Коњовића, "Од доручка до ручка" Марка Јанковића, "Сабор" Аце Костића, "На београдским таласима" Звонка Пантица, "Пеца и деца" Пеце Петровића, "Фонтана жеља"Драгана Јелића, кратке вести које су емитоване на сваких сат времена, укључења репортера са терена, као и јављања слушалаца-репортера који су нам сигнализирали шта се дешава у граду...

Готово да сам сигуран да у ушима наших суграђана и дан - данас одзвања шпица "слушатеее сада Студиоооо Бее" чији је аутор био легендарни Зоран Симјановић. Такође, спреман сам на опкладу да већина, бар старијих Београђана, још увек памти телефон 684-444 који је 24 сата звонио...

Са таласа Студија Б слушали сте гласове Ивана Бекјарева, Љерке Драженовић, Злате Нуманагић, Зорана Милосављевића, Зорана Модлија, Дине Чолић, Дуце Марковић, Мате Гулина, Марине Рајевић, Маје Сабљић, Светозара Цветковића, Вицета Дардића, Дијане Шпорчић, Слобе Вујовића, Владе Јеленковића, Споменке Јовић, Раде Перућице, Миће Стевановића, Наде Петронијевић, Србе Јанковића, Бране Милунов, Воје Недељковића, Горице Станковић, Тање Петровић, Иване Бојић...

Идејни творац и оснивач био је неуморни Драган Марковић, а значајну улогу имао је Борјан Костић, као и група старијих новинара и људи који су радили у техници и администрацији.

Посебно памтим Слободана Глумца. Он је био један од оснивача Вечерњих новости, био је главни уредник тог листа, а годинама и директрор Борбе. Студио Б "родио" се у згради Борбе, па није чудо што је већина новинара у Студио Б дошла из Борбе и Вечерњих новости. Значајну улогу имали су и "људи из сенке" за које слушаоци и гледаоци нису знали, а без њих се није могло.

Поменућу Ацу Радојчића, Јоцу Вишковића, Сашу Пиосијана, Воју Добривојевића, Дулета Марковића, Микија Петровића, Слободана Пешића, Галета Стевановица, Зорицу Младеновић, Димитрија Сладића, Зорицу Вујачиц, Боду Огњеновиц, Милену Ружиц, Микија Раковића, Сашу Ристића, Миру Павићевиц, Мару Безбрадицу...

А онда више генерација дивних људи, сјајних новинара, водитеља, тонаца, музичких сарадника...уз бојазан да се, можда, нећу сетити свих, пробаћу да их набројим што више, пре свега оних који су у Студију Б провели дужи низ година: Мане Глушчевић, Бранко Чупковић, Ингрид Лотариус, Зивадин Митровић, Деса Чавић, Лила Радоњић, Мића Рогановић, Драган Којадиновић, Драгојуб Николић, Младен Мијатовић, Бојана Лекић, Владан Алимпихевић, Зоран Матић, Оља Бећковић, Зоран Остојић, Раде Вељановски, Ђорђе Влајић, Маја Дивац, Тања Јордовић, Драгана Милићевић, Душан Гајић, Мина Видаковић, Оливера Тодоровић, Саша Тимофејев, Мики Перковић, Аца Кованџић, Владимир Милић, Снежана Стојадиновић, Горан Кобали, Љубомор Вучковић, Јадранка Јанковић, Деса Ћурчић, Андрија Пузић, Зоран Христић, Милета Сајић, Владан Ерић, Весна Војводић, Небојша Буровић, Маријан Живановић, Владан Радосављевић, Славко Томасовић, Мики Јовановић, Драган Даутовић, Бата Гољевац, Муза Михајловиц, Моца Крстевски, Бобан Рамадановић, Синиша Јакић, Роберт Кајн, Зизи Захаријевић,Бранислав Коцкар,Весна Дедић, Срђан Ђурић, Миослав Чорбић, Миша Рајковић, Зоран Амар, Марина Бошковић, Ђорђе Путић, Јоца Сакић, Жикица Симић, Пеђолино, Мишко Борисављевић, Пеца Доброхотов, Станко Брковић, Жика Миленковић, Зоран Стефановић, Бранка Ђорлијевска, Аца Ралев, Јоца Алексић, Ненад Ћурчић, Споменка Бјеле, Ката Урошевић, Вука Стаменковић, Бранка Мајер...

Ово је моје сећање и односи се да првих четврт века Студија Б.

Били смо срећни и поносни. Међусобно смо се помагали, поштовали, уважавали и волели. Није било зависти, љубоморе и пакости.

Чини ми се да је то оно што нам, као друштву, сада недостаје.

Биће ми жао ако сам у овом набрајању неког изоставио и можда ћу се огрешити о неке, а уградили су део себе у историју радио и ТВ станице која је променила медијску слику земље које више нема.

Ови млађи који су дошли после нас имају обавезу да Студио Б чувају од заборава и наставе традицију.

Данашњи Стидио Б није оно што је некад био, али смо се и ми сви променили. Проћи ће корона, Студио Б је прегрмео пола века и наставља да брине о Београду и Београђанима. А да ли ће га они волети и да ли ће му веровати, зависи од људи који су на местима где смо ми некад били.

Уверен сам да ће ови млади људи, које предводи Ивана Вучићевић, умети да у годинама које долазе, врате углед и славу Стидија Б коју су створили људи које сам набројао, али и они којих се нисам сетио, а писали су историју радија, а касније телевизије која се по свему разликовала од свих других. Нажалост, многи од мојих драгих колега и пријатеља више нису са нама, али ћемо их се увек сећати са највећим пијететом и љубављу.

Ono ste se danas lazno predstavlja kao Studio B ili RTV Pancevo ili Niska tv nisu isti mediji kao pre privatizacije. Danas su to politicki projekti za jednokratnu upotrebu. Nazalost, unisteni su znacajni lokalni mediji ...

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Надимак:

наслов:

Коментар:

Саопштења Акције Конкурси