Вести
30. 03. 2020.
COVID19 и крај штампаних медија?
ЉУБЉАНА - Пандемија корона вируса значајно је утицала на рад и утицај медија, а посебно је погодила штампане, од којих су неки престали да излазе или су прешли на електронска издања.
У најновијој анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије (IFIMES), из Љубљане, указује се да су са појавом корона вируса уочене промене у начину извештавања и уређивања, посебно писаних медија, од којих су неки престали и да излазе.
"С обзиром на чињеницу да корона вирус може да преживи 24 сата на папиру, људи потпуно избегавају куповину штампе. Исто тако у време (само)изолација и полицијског часа немогуће је снабдети продајна места штампом у физичком облику", наводи се у анализи.
Указује се, међутим, да без обзира на превладавајуће мишљење у овој фази, не треба прејудицирати и драматизовати стања И не треба, кажу, доносити финалне закључке, али историја медија у последњој деценији показује велике промене и прелазак на електронске медије И друштвене мреже.
Електронски медији су, иначе, мање погођени последицама короне, али и у њима има прилагођавања ситуацији.
Тако ИФИМЕС у анализи под називом: Крај штампаних медија и „talk show“ од куће”, указује да водитељи телевизија више немају госте у студију, а уместо тога је активирано учешће преко скајпа.
Гости не желе више да напусте свој дом или град, да би отишли у неки телевизијски студио.
Тако раде поједини глобални програми попут „Clever media“, који је рангиран на листи Топ 10 на YouTube платформи, који гледа више милијарди људи и предњачи од 2007. године пред традиционалним медијима.
„The Daily Show“, који уређује Тревор Ноах гледају милиони широм света, напустио је студио и свој талк схоw води од куће, то је нека врста рада код куће на свом каучу познат као Sofa talk shows, наводи се у анализи ИФИМЕС-а.
Аналитичари ИФИМЕС-а примећују да ће постокоронска фаза донети промене на медијском пољу.
Поједини медији, наводи се, потпуно су се почели бавити обавештајним питањима у јеку вирусне кризе.
Њихови аналитичари више се не баве класичним репортажама и анализама стања на политичком, друштвеном и економском плану.
“Један део медија бави се медијско-пропагандним ратом против одређених појединаца/организација/држава, стављањем у оптицај дезинформације у вези корона вирусом стварајући тако општу панику међу грађанима те земље”, наводи се у анализи.
Додаје се да те анализе тако немају много везе са епидемијом и медицином, него се ради о типичној врсти обавештајног рада и рата.
Оно што је, наводи се, некима било зачуђујуће је појава селективних информација у медијима, што је указивало на то, да су обавештајне службе прешле линију кризе глобалне епидемије.
У јавности постоји перцепција великих разлика и нескладности између обавештајних активности са медицинском струком и епидемиологијом, констатује се у анализи И додаје да се тако поставља питање о томе шта је интерес обавештајних служби у време глобалне епидемије, како користити информације добијене о епидемијама у политичком спектру и међународним односима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.