Вести
30. 03. 2020.
У Новом Саду регистрован чак 371 медиј!
Тако бар пише у Регистру медија, који је - међутим - далеко од ажурног
У Новом Саду је регистрован чак 371 медиј, показују подаци из Агенције за привредне регистре.
Укупно 238 медија регистровани су као дневне и периодичне новине, 70 као различите врсте портала, 22 као радио програми, 14 као телевизијски програми, један као сервис новинских агенција, а 26 је “осталих” и “недефинисаних”.
Када су језици у питању, 157 медија је регистровано као медији на српском језику, осам на мађарском, шест на русинском језику, четири на словачком, три на енглеском, два медија на буњевачком, један на македонском, а код 190 медија језик је “недефинисан”.
Према подацима које је VOICE добио из АПР-а, укупно 23 медија уписана у регистар има фирма Color Media International чији је законски заступник Велибор Ђуровић, блиски пословни партнер Роберта Чобана. Међу њима су, поред Света и Скандала, и новине са називима попут “Зона магија”, “Руски доктор”, “ТВ новеле”… Још више – укупно 34 медија, према АПР-овим подацима, има Color Press Group која је избрисана из регистра 2017. године, а у регистар је наредне године уписана Color Press Group 1992, чији је законски заступник такође поменути Ђуровић, а која се налази на адреси угашене фирме, Темеринска 102.
Color Media Enigmatika има 26 медија (законски заступник: Немања Вујовић), Color Media Communications има шест (законски заступник: Роберт Чобан), по три имају Color Media Special (законска заступница: Тања Томчић) и Color Euro Media. Color Media L&Z и Color Media produkcija, према подацима које је VOICE добио из АПР-а, имају по један медиј. Међутим, прва фирма избрисана је из регистра 2013, а друга 2014. године, што нас упућује на закључак да у Регистру медија заправо није ажуран списак. Адреса велике већине “Color” фирми је Темеринска 102, Нови Сад.
Епархија бачка Српске православне цркве је повелики локални медијски могул и има укупно пет својих медија који су уписани у регистар, и то четири радија: Славословље, Благовесник, Тавор и Беседа, плус још и ТВ Беседа. Сви су регистровани 2010. године.
Чак 21 медиј уписан у Регистар медија има фирма Ен-Прес а реч је углавном о енигматскм листовима као и о једном секс магазину. Енигматиком се бави и M&B commerce са 16 регистрованих медија. Власник прве фирме је Миле Јанковић, који је и сувласник у другој наведеној фирми. Укупно 14 медија уписаних у регистар има Skandi press doo (законски заступник: Иван Рудић), који издаје листове посвећене скандинавкама, проблемима, загонеткама…
У категорији пољопривреде, Удружење Агропрофит Чедомира Кеце има своја четири медија: Organicsrbijapress, Инфосело, Агросервис плус, Газдинство
У регистру је и 14 телевизија, односно телевизијских програма: Канал 9, РТВ Панонија, Медиа НС, Мозаик, ТВ Беседа, Телевизија Војводине – први програм, Телевизија Војводине – други програм, ТВ Мост, ТВ Делта, РТД, Linea electronics, Новосадска ТВ, ТВ НС плус и кабловска ТВ Балкан.
Од шуме се не види дрвеће
И ови подаци о телевизијама нам говоре да Регистар медија заправо није ажуран. На пример, Мозаик ТВ одавно не постоји, као ни ТВ НС плус, док је Linea electronics заправо КТВ из Зрењанина. Што значи да податке, барем о електронским медијима, треба проверавати у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ), а не у Регистру медија. Чему онда уопште служи Регистар медија?
“Обиман регистар медија могао би се објаснити изреком ‘од шуме се не види дрвеће’”, каже за VOICE Бранка Драговић Савић, главна уредница портала Аутономија и чланица Управног одбора Независног друштва новинара Војводине.
Новинар Цензоловке и медијски експерт Денис Колунџија наводи да је, према подацима из октобра прошле године, у Србији било близу 2.400 регистрованих медија, што је отприлике један медиј на сваких 3.000 становника.
“Такав податак може сваког да запањи, колико и онај заиста фасцинантни да, рецимо, на сваких хиљаду Новосађана ‘дође’ по један медиј, а оне који читају извештаје о забрињавајућем стању слобода медија у Србији, да добрано збуни”, наводи Колунџија.
Он додаје да постоје отпори да се у Регистар медија коначно уведе ред те да се – за почетак – из њега побрише више стотина медија од којих су неки одавно угашени.
“Чак и након увођења реда, број медија у Србији био би нереално висок и поново би давао погрешну медијску слику. Регистар медија и тада би, као и сада, био само то – списак оних који су задовољили минимум захтева за регистрацију. То је за многе основни предуслов да, уз – наравно – ‘правоверну’ уређивачку политику, свој опстанак на тржишту осигурају најчешће искључиво чешањем о медијске конкурсе. У Регистру медија, што је баш дирљиво, сви су исти – и медији који се, као и њихови новинари,држе професионалних стандарда и они који свакодневно крше исте те стандарде производећи ‘лажне вести’ и распирујући мржњу и страх. За шта ови потоњи редовно примају јавни новац”, прича Колунџија.
Бранка Драговић Савић оцењује да стотине медија на различитим платформама служе искључиво томе да се прикрије дијагноза стварног стања, која гласи: нити имамо медијски плурализам, нити уживамо медијске слободе.
Како каже, и невероватан број парамедија регистрованих само у Новом Саду није у служби информисања Новосађанки и Новосађана, који заправо немају приступ основним подацима о функционисању локалне самоуправе, већ – управо супротно – у служби њихове контроле. Додаје да је парадоксално да грађани заправо и финансирају такве парамедије новцима из буџета, иако они делују противно њиховим инетересима, односно као средства јавног дезинформисања.
“То се, уосталом, потврђује свакодневно кроз пласирање бројних дезинформација, такозваних лажних вести, а што за крајњу последицу има урушавање новинарске професије и новинарства уопште, које постоји дотле док год служи јавном интересу. Јавно информисање подразумева контролу рада институција и доносилаца одлука, али и расветљавање догађаја, појава и друштвених феномена, коришћењем релевантних података и релевантних мишљења стручњака. Све друго је јавно дезинформисање у служби нечијих политичких, економских или других интереса који су обично у колизији са интересом јавности”, наводи наша саговорница.
Према њеним речима, тим интересима одговара “медијска џунгла са бројним парамедијима и парановинарима”, који се отворено обрачунавају са професионалним новинарима који су остали мањина у “медијској заједници”, управо у циљу гушења самог новинарства и слободе говора.
“Зато су новинари кључна мета и најтиражнијих режимских таблоида, јер без слободних медија грађани губе основну полугу контроле власти. А без те полуге, нема ни одговорности”, закључује Бранка Драговић Савић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.