Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Дигитална права, пандемија и Балкан
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 03. 2020.

Извор: SHARE фондација

Дигитална права, пандемија и Балкан

Глобална пандемија корона вируса изазвала је бројне друштвене потресе широм света, што је утицало и на талас ограничења права и слобода грађана. SHARE Фондација и БИРН покренули су блог како би активно пратили ситуацију и упозорили на појаву различитих врста манипулација, интрузивних мера које државе уводе и других ризика по грађане током КОВИД-19 пандемије. Досадашња сазнања две организације показују да су најпроблематичнији вишеструки проблеми са приватношћу особа у карантину, ширење дезинформација и опасних заблуда у вези са вирусом у онлајн медијима и путем друштвених мрежа, као и повећање интернет превара.

Позив “остани код куће” постао је главни мотив пандемије, али за потенцијално заражене грађане то постаје законска обавеза и предмет контроле. У Србији је од проглашења ванредног стања за све грађане који су дошли из иностранства уведен обавезан карантин, а како је на конференцији за новинаре 19. марта председник Србије Александар Вучић навео, има “катастрофалних изузетака” непоштовања ове мере. Том приликом је рекао да полиција “прати” италијанске бројеве телефона, односно проверава да ли су грађани у ромингу и да ли се крећу. Оне који остављају телефоне за собом Вучић је упозорио да држава има на располагању “још један начин” да прати ко крши прописану меру карантина, али није навео који.

У суседним земаљама, Национално координационо тело за заразне болести Црне Горе је донело одлуку да на интернету објави имена и презимена грађана који су под обавезом карантина, пошто је утврђено да одређена лица крше меру “излажући високом ризику цијелу Црну Гору”. Грађанска алијанса је поднела иницијативу Уставном суду ЦГ за оцену уставности и законитости ове мере. У Хрватској су грађани покренули сајт somoizolacija.hr, на коме је наводно било омогућено пријављавање прекршилаца МУП-у. Сајт је у међувремену угашен, а МУП РХ је покренуо криминалистичко истраживање. Кризни штаб Федерације БиХ издао је препоруку да се објављују подаци о личности само оних грађана који крше мере, иако су претходних дана органи Кантона 10 објавили податке грађана у изолацији и самоизолацији, док су у неколико градова објављени чак и спискови заражених. Агенција за заштиту личних података БиХ донела је 24. марта решење којим се забрањује објављивање података о личности грађана који су позитивни на корона вирус или којима су одређене мере изолације и самоизолације.

У наведеним случајевима се јавном обрадом здравствених података на интернету директно крши закон јер они спадају у посебну категорију података, те уживају виши ниво заштите. Даље, да ли је идеја јавно посрамљивање људи који не поштују самоизолацију или смањење броја прекршаја? Критеријуми пропорционалности и неопходности такође су на веома танким основама и без адекватне оправданости. Могу се поставити питања да ли је заиста неопходно објавити имена свих грађана у самоизолацији по адреси становања јавно на интернету и да ли је то једини начин да се обезбеди поштовање закона.

У обзир треба узети и низ других последица по грађане чији су подаци о здравственом стању јавно објављени на интернету, управо због тога што могу бити дискриминисани и трпети друге нелагоде. Управо се то догодило првим зараженим грађанима у Црној Гори, чији је идентитет процурео на друштвене мреже, где су били мете говора мржње. Државни органи ће можда обрисати податке са њихових сајтова када грађани буду излечени или када прође период карантина, односно након проласка кризе, што никако не може да се гарантује за остатак интернета, па ће свом приликом ти подаци заувек остати јавни, што такође говори колико је таква обрада података непропорционална.

Још једна критична тачка “онлајн пандемије” налази се у слоју интернет садржаја, а то је ширење непроверених и нетачних информација у вези са вирусом, а често и потпуних измишљотина насталих у неком забаченом кутку интернета.

Овакве врсте повреда кренуле су доста рано, пре ескалације ширења ЦОВИД-19 у земљама региона – тако је крајем јануара БиХ портал Izdvojeno.ba објавио текст пун дезинформација о вирусу и начинима на који се шири, уз захтев да се кинеским туристима забрани улазак у Сарајево. Неколико мејнстрим медија у Србији, као што су Вечерње новости, Танјуг и портал Nova.rs, објавило је опасне савете непостојећег лекара, наводно “микробиолога из Вухана”, у вези са симптомима вируса и начинима превенције. Сличне информације шириле су се и на енглеском језику, а највероватније су потекле са једног филипинског форума. Хрватски портал ИстраИН објавио је лажну информацију да је вакцина за корона вирус настала пре саме појаве болести, иако вакцина према информацијама Светске здравствене организације (СЗО) још није направљена.

Притиснути краћим роковима него иначе и ситуацијом која се убрзано мења, новинари треба да буду посебно опрезни када извештавају о пандемији и да проверавају информације више него што је то уобичајено. “Трка” за кликовима, шеровима и лајковима у овом тренутку представља ризик по опште здравље, јер се “запаљиве” информације у овим условима шире брже него иначе.

Други проблематичан слој јесте ширење непотврђених и непоузданих информација на друштвеним мрежама и посредством других канала комуникације, као што су чет апликације WhatsApp и Вајбер. Међутим, у питању нису само биле теорије завере, рецимо да је 5Г мрежа мобилне телефоније повезана са појавом корона вируса, већ и потенцијално опасне тврдње које бар код једног дела популације могу изазвати узнемиреност. Тако се крајем фебруара преко WhatsApp-а ширила аудио-порука да је корона вирус стигао у Србију и да већ има преминулих, због чега је полиција покренула истрагу. Грађанин Србије из места Мало Црниће задржан је у полицији јер је на свом Фејсбук профилу објавио фотографије српских војника уз текст да су у његовом месту распоређене војска и полиција, да се деле бонови за хлеб, да се роба из продавница узима “на личну карту” и томе слично. У Тивту је ухапшена руска држављанка која је објавила да је “у Црној Гори обољело хиљаду људи од коронавируса и да је шест особа умрло” и да “Црну Гору очекује италијански сценарио”. Због Инстаграм објаве да локалне власти у њеном граду крију да је једна особа позитивна на вирус, грађанка Републике Српске кажњена је са 1000 конвертибилних марака, тј. 500 евра. Иако је важно да грађани буду промишљенији у онлајн објавама, то не значи да репресивне мере треба да буду учесталије и оштрије, нарочито у тренуцима неизвесности и опште друштвене тензије.

Неповерење у институције и њихове званичне податке, као и медије у трци за профитом, може подстаћи грађане да се окрену “алтернативним” изворима информација и поверују у теорију завере или уверљиву причу о несташицама, новим најављеним забранама итд. Савет Европе је зато истакао да нам је сада више него икада потребно поуздано новинарство, које се ослања на стандарде професионалне етике, како би јавност била информисана и пажљиво пратила мере предузете као одговор на глобалну претњу здрављу. Државе чланице такође не би требало да у време кризе уводе било каква ограничења медијских слобода осим оних у складу са чланом 10 Европске конвенције о људским правима.

Останак код куће, као водећа препорука током пандемије и хештег који трендује на различитим језицима, утиче на то да смо више него иначе окренути телефонима, таблетима и другим уређајима, као и онлајн сервисима које користимо за посао или да се опустимо. У таквим околностима посебно треба бити на опрезу јер су грађани, али и техничка инфраструктура, додатно рањиви на интернет преваре, саботаже и друге врсте сајбер напада.

У Хрватској су рецимо кружиле лажне поруке у којима полиција тражи грађанима да пошаљу податке попут имена и презимена, адресе и копије личне карте, а хрватски национални ЦЕРТ је упозорио на лажни мејл, наводно од Светске здравствене организације, који може заразити уређаје опасним малвером. На глобални пораст онлајн превара и кампања ширења дезинформација у условима пандемије је још почеком марта упозорио ЦЕРТ Европске уније, уз бројне примере покушаја фишинга и ширења малвера у Јапану, Украјини, Бразилу, САД итд. Сајбер криминалци су слали поруке са саветима за превенцију од ширења вируса, информацијама о наводно уведеним безбедносним мерама, тражили донације и томе слично.

Према подацима антивирус компаније Битдефендер, у марту су сајбер напади повезани са KОВИД-19 на светском нивоу достигли пет пута веће размере у односу на фебруар. Чак је и СЗО била мета техничких напада, али је успешно одбранила информациони систем. Неизвесност, појачан стрес због изолације и недовољно информација могу нас учинити мање отпорним на интернет преваре и лаковернијим него иначе, нарочито у друштвима попут оних на Балкану где не постоји висок ниво поверења грађана у институције и званичне податке.

Очекивано је да ће инфраструктура, тј. сервери, рутери и други уређаји који чине интернет могућим, бити под оптерећењем због самоизолације и забране изласка. Рецимо, званичници Европске уније, можда више ради превентиве, замолили су Нетфликс да ослаби квалитет видео-стриминга на нивоу Уније како не би дошло до колапса због појачаног интернет саобраћаја. Ипак, чини се да када је акценат на одржавању мреже и интернет сервиса функционалним може доћи до стављања безбедности информационих система у други план. Тако су званични сајт мађарске владе посвећен KОВИД-19 пандемији и сајт академске мреже у Хрватској (Carnet) претрпели техничке нападе средином марта због којих су били недоступни. У Босни и Херцеговини је у том периоду ДДоС нападом “срушен” популарни информативни портал Klix.ba.

За време пандемије свакако су најопаснији сајбер напади на болнице и друге медицинске установе, управо због критичне улоге здравственог система у превенцији ширења вируса и збрињавању болесних. Битдефендер је означио Румунију као једну од земаља која је највише таргетирана, а треба подсетити да су румунске медицинске установе већ биле мете ransomware напада у јуну прошле године.

Питање очувања функционалности интернет инфраструктуре, нарочито критичне као што су здравствени информациони системи, не зависи само од оптерећења (да не прсне нет) већ и од спровођења свих неопходних техничких и организационих мера чак и током пандемије. Нарочито треба подсетити да за све који управљају критичном инфраструктуром постоји двострука одговорност – за податке о личности грађана и за безбедност информационих система.

Шта нам је чинити?

Како се тренутно чини, кризна ситуација са KОВИД-19 пандемијом ће потрајати и њене последице се тек очекују. Због тога морамо бити нарочито опрезни како ванредне мере не би постале нормализоване, пре свега у погледу технологија надзора и прекомерне обраде личних података. European Digital Rights - EDRi, коалиција организација за заштиту дигиталних права чији члан је и SHARE Фондација, објавила је препоруке за очување демократије и грађанских слобода приликом примене мера у борби против пандемије, а неке од најважнијих су:

- Строго поштовање фундаменталних права:

све ванредне мере које људска права могу довести у питање морају бити привремене, ограничене и контролисане;

- Спровођење ванредних мера само током трајања кризе:

пропорционалност и неопходност ванредних мера које се предузимају морају се преиспитати када се криза ублажи;

- Ограничење сврхе обраде података о личности само за кризу у вези са корона вирусом:

подаци који се прикупљају, складиште и анализирају како би се појачале мере за заштиту јавног здравља не смеју се задржавати или користити ван граница сврхе којој служе;

- Одбрана слободе изражавања и информисања:

како би се донеле разумне одлуке засноване на правим информацијама, морамо да имамо приступ квалитетним и веродостојним информацијама. То сада, више него икад, подразумева заштиту бранилаца људских права, независних медија, здравствених радника и стручњака;

- Очување слободног и отвореног интернета:

прекид, успоравање или ограничење приступа интернету, блокирање друштвених мрежа или других комуникационих услуга ускратиће људима значајан приступ тачним информацијама управо онда када је од неизмерне важности да зауставимо ширење вируса;

- Осуда профитирања на кризи:

компаније не би смеле да злоупотребе ове ванредне околности да уновче податке или технологију које имају на располагању.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси