Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Немачка у доба короне: Ко одређује шта је истина?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 03. 2020.

Аутор: Наталија Милетић (Берлин) Извор: Цензоловка

Немачка у доба короне: Ко одређује шта је истина?

Док министар полиције Доње Саксоније отвара Пандорину кутију и позива немачку владу да хитно забрани ширење неистинитих тврдњи о коронавирусу, поставља се питање ко уопште може да буде сигуран шта је истина о вирусу и реаговању лекара и државе на епидемију о којој се и даље тако мало зна

Проналажење поузданих информација у временима „корона кризе“, како немачки медији називају пандемију вируса Ковид-19, изазов је не само за грађане већ и за званичнике, па и новинаре, јер информација готово да и нема. Реч је о новом вирусу који је неистражен, о коме се јако мало зна. Све важне информације о томе како се епидемија шири, статистике о угроженим групама становника, као и проценат смртности мењају се и у Немачкој готово свакодневно.

„Веома је важно информисати се о коронавирусу из поузданих извора, између осталог на веб-страницама Института ’Роберт Кох’ и Савезног министарства здравља“, објављено је на званичном Твитер налогу министарства. Апеле грађанима против ширења панике и тзв. нерационалне хрчак-куповине (нем. Hamsterkauf) свакодневно упућују сви немачки званичници.

Министар полиције: Забранити ширење неистина о вирусу

Ширење дезинформација или лажних вести у време глобалне пандемије може бити врло опасно. Једна таква вест, која се протекле недеље муњевито раширила најпре Немачком, а затим и читавим светом, јесте истраживање чији резултати указују на то да ибупрофен (лек против болова) поспешује ширење вируса и да га треба избегавати.

Медијски стручњаци, новинари и немачки законодавци већ годинама не успевају да пронађу прави одговор против лажних вести и како их санкционисати. Министар унутрашњих послова Доње Саксоније Борис Писторијус позвао је у интервјуу за недељник Шпигл немачку владу да хитно реагује.

„Мора се забранити јавно ширење неистинитих тврдњи о снабдевању становништва, медицинској нези или узроку, путевима инфекције, дијагнози и терапији Ковид-19“, апеловао је министар.

Изјава министра Писторијуса отвара Пандорину кутију питања ко одређује шта је истина у вези са коронавирусом и који би државни орган био надлежан да доноси одлуке о томе. Чак и сама влада и стручњаци који је саветују свакодневно мењају, односно коригују закључке и превентивне мере против ширења вируса.

Главни вирусолог берлинске Универзитетске клинике „Шарите“ Кристијан Дростен, који на немачком јавном сервису НДР свакодневно објављује подкаст на тему коронавируса, најпре је саветовао владу да затварање школа није неопходно, а већ дан касније признао је грешку и препоручио хитно затварање школа и вртића.

Дростен сматра да извештавање о пандемији треба препустити научним редакцијама које још увек постоје у многим немачким медијима. Он је недавно преко свог Твитер налога позвао све релевантне медије да укину такозвани paywall (плаћање текстова и прилога) и све садржаје који се тичу а Ковид-19 учине доступним свима.

Новинарство увршћено у системски важна занимања

Још један изазов пред новинарима је само извештавање у доба короне. Многе немачке редакције превентивно су наложиле запосленима да раде од куће, а у некима од њих потврђени су случајеви коронавируса, те су запослени или у карантину или у самоизолацији.

Уз све веће владине рестрикције које се тичу забране контаката и ограничења слободе кретања, многи новинари приморани су да о вирусу извештавају кроз посредне контакте са саговорницима, на основу снимака и фотографија са друштвених мрежа и информација сакупљених преко интернета.

Неколико савезних покрајина уврстило је новинарство у системски важна занимања у доба пандемије, што новинарима омогућава неограничену слободу кретања чак и у случају увођења полицијског часа или потпуне забране кретања. Новинарска удружења апеловала су на све покрајине да то исто учине, и то не само за новинаре јавних медија већ и оних приватних.

Изравнати криву (енгл. flatten the curve), односно успорити ширење коронавируса и осигурати људске и болничке капацитете за његово сузбијање, јединствена је порука коју свакодневно и све учесталије чујемо са свих државних инстанци, од стручњака, вирусолога и епидемиолога.

Међутим, још једна крива која експоненцијално расте јесте крива инфодемије о коронавирусу. То се не односи само на лажне вести које се муњевито шире, преводе и препричавају каналима друштвених мрежа широм света.

Инфодемија се односи и на нашу глад за информацијама о пандемији проузрокованој невидљивим непријатељем, на масовно извештавање о вирусу о коме се премало зна и о теми о којој засад премали број саговорника са апсолутном сигурношћу може и сме да нам пружи информације са терена, или из прве руке.

 

* Ауторка је слободна новинарка

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси