Вести
20. 03. 2020.
Кинески народни рат са вирусом и дезинформацијама
После конфузије и поплаве лажних информација две-три недеље после појаве коронавируса, успостављен је такав систем информисања да су грађани Пекинга у сваком тренутку знали и то где живе новозаражени. И то на шест језика. Дневно су извештавани о сваком детаљу у вези са одбраном од вируса – од правилне дезинфекције станова до тога како се односити према конфузним порукама на интернету и нетачним саветима
Наша прича о вирусу КОВИД 19 почиње 2. јануара 2020. Ми смо тог дана отпутовали за Вијетнам. У авиону су нам, као што је то обичај, понудили новине на енглеском. На једној страни био је чланак који се тицао мистериозне упале плућа у граду Вухану, у централној Кини, у покрајини Хубеи.
У тексту је писало да је око 17 особа заражено непознатим вирусом који изазива упалу плућа, да се сви заражени повезују са пијацом sea food market и да се ради на расветљавању тих случајева.
Провели смо седам дана на одмору у Вијетнаму и вратили смо се у Пекинг. У међувремену је било још вести, али ништа озбиљно, углавном су то била редовна извештавања. Ми смо се вратили редовном животу, наша ћерка се вратила у школу и живот је текао уобичајеним током.
Међутим, око 20. јануара нагло је почео да се повећава број вести из Вухана, број заражених је почео рапидно да расте, забележени су и први случајеви у Пекингу.
Ми смо се тада спремали за државни празник поводом прославе лунарне нове године и требало је да будемо на одмору од 24. до 30. јануара. Наш пријатељ, Кинез, нас је 20. јануара обавестио да је ситуација јако озбиљна, да ће бити озбиљно у целој земљи и да се снабдемо маскама. Посебно ћерку да обезбедимо и да се не крећемо нигде без маске.
Последњи радни дан на послу је и код мене и код супруга протекао нормално, послодавци су се бавили превентивним прописима који ће се практиковати након празника (контрола телесне температуре, дезинфекција обуће, руку, појачана хигијена). У том расположењу смо отишли на одмор.
То се све променило 24. јануара увече, када је на националној телевизији објављено да се празник Спринг фестивал продужава за још две недеље. Аутоматски се одлаже почетак пролећног семестра за кинеске ђаке и образовне институције (распоред интернационалних школа је мало другачији) и практично смо обавештени да обуставимо било какво кретање.
Забрањене су све јавне прославе лунарне нове године, затворени су сви паркови, музеји и институције културе, обустављене су све туристичке посете унутар Кине, а кинеска провинција Хубеи, чији је главни град Вухан највише погођен епидемијом, стављена је у комплетан карантин.
Време трајања карантина се у међувремену продужило за још две недеље, да би касније уследила објава „народног рата“ председника НР Кине Сија Ђинпинга, да сви грађани морају да буду у приправности, да поштују успостављене мере у циљу борбе против вируса, такође да држава има право да мобилише грађанство и да преузме објекте у приватном власништву за потребе државе уколико за тим буде било потребе.
Такве одредбе стоје и данас, 50 дана од почетка епидемије у НР Кини.
Збуњујући почетак епидемије и навала дезинформација
На самом почетку епидемије било је свега и свачега. Као што је сваки почетак тежак и збуњује, посебно када је у питању смртоносни вирус који неконтролисано коси велики број људи, количина информација која је кружила Кином у самом почетку била је огромна.
Најпре су почеле да круже вести о природним лековима против овог вируса – од сусамовог уља којим треба намазати слузокожу носа, воде у којој се кувао бели лук, па до хидрирања тела на сваких 15 минута. То је здраво само по себи, али нема ефекта у борби против овог вируса.
Поред тога, било је лажних вести о броју оболелих и преминулих – углавном са налога који нису у Кини већ у некој другој земљи.
Тај период, период конфузије и лажних вести, није дуго трајао, можда две-три недеље. Толико је времена било потребно држави и властима да успоставе систем информисања преко званичних wechat јавних налога свих релевантних институција на нивоу Кине (покрајинских, локалних и државних).
У исто време су се организовали и тимови на локалу, који су обухватили локалне полицијске станице заједно са месним заједницама, који су били задужени за информисање на лицу места свих грађана – било кинеских, било страних.
У моменту објаве „народног рата“ изричито је наглашено да су сви грађани у Кини, били они кинески држављани или страни држављани, стављени у исту раван, третирају се исто и за све важе иста правила заштите.
Тимови на локалу су распоређивали обавештења по свим стамбеним објектима а везано за правила понашања, за посебно отворене пунктове у насељу где се спроводи контрола, за канцеларију у којој сви становници насеља морају да се пријаве с личним документом и да добију регистарску картицу са којом могу да напуштају насеље и слично.
Такође, запослени у локалним полицијским станицама посетили су све стране грађане које имају у евиденцији у одређеном насељу широм Пекинга да би се уверили да су регистровани, да су здрави, да имају све потребне информације, као и да им уруче званична обавештења на енглеском језику са списком свих здравствених установа на територији Пекинга које функционишу и раде у току епидемије у граду.
Инфо-сервис Пекинга о вирусу на шест језика
Како се развијало и успостављало директно информисање грађана на самом терену, тако се успоставио и онлајн систем информисања грађана преко званичних налога.
Град Пекинг је успоставио инфо-сервис који је сваког дана у одређено време, око 17 сати, обавештавао грађане о укупном броју заражених, излечених, потенцијално заражених и умрлих, и то на кинеском, енглеском, немачком, шпанском, јапанском и корејском језику. По откривању нових заражених, обавештавани смо о адресама насеља у којима они живе, наравно без личних података.
Кинески Центар за контролу болести увео је дневне извештаје и упутства за понашање, за дезинфекцију личног простора за становање, за понашање напољу, за коришћење дезинфекционих средстава, као и упутства за правилно коришћење заштитних маски за лице, али и за то како се односити према конфузним порукама које са нетачним саветима круже интернетом.
Остали званични налози за информисање странаца су у сарадњи са локалним властима преко својих налога обавештавали стране држављане о истим информацијама, тако да се јако брзо дошло до нивоа одличне усаглашености и правовременог информисања свих грађана на територији Пекинга.
Кинески народ је познат по дисциплини, која је укорењена у њиховој култури и васпитању, посебно што одмалена улазе у конфучијанизам и његово учење. Панике није било нити једног момента, али оно што је било евидентно од самог почетка јесте количина солидарности и уједињења у заједничкој борби против коронавируса.
Грађани су се организовали самостално или преко својих компанија да прикупљају помоћ за град Вухан и његове грађане који су најјаче били погођени епидемијом.
Такође, поруку да треба остати у кући и тиме допринети борби у спречавању ширења вируса сви су схватили најозбиљније могуће и људи су заиста излазили само по намирнице и враћали се кућама.
Пекинг, град од 20 милиона људи, у једном моменту је личио на град духова. Град у коме никад није било потпуне тишине показао је да и те како може да буде и тих и миран.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.