Вести
19. 03. 2020.
Планетарна зараза лажима: Како се Фејсбук и Гугл боре против пандемије дезинформација и теорија завере
Коронавирус ће остати запамћен и по масовној производњи нетачних информација које се деле по друштвеним мрежама. До сада је регистровано 4.000 сајтова који се баве заразом са циљем да дођу до приватних података или да подметну чудотворне лекове. Истовремено се пласирају лажне теорије које имају политичке циљеве. Фејсбук је објавио рат лажима о корони, али су у тој борби страдале и многе тачне информације
Да ли се верници на Твитеру у Србији шале кад цитирају владике тврдећи да је причешће „свето“, па је после њега – упркос блиским контактима са болесним особама – немогуће заразити се вирусом?
Да ли је Њујорчанима стварно било потребно да од градоначелника Била де Блазија на редовној конференцији за медије чују да се дезинфекционо средство за руке не ставља у очи или у ноздрве, будући да не представља одбрану од коронавируса? И поред тога што се у огромном броју постова који су преплавили друштвене мреже тврди супротно.
Да ли се цео свет окренуо наглавачке, па више нико не купује корона пиво?
Награђивани сајт за проверу чињеница FactCheck.org тврди да то није тачно, али ко ће то раскринкавање лажи које су отишле на милионе адреса уопште приметити?
Све су ово информације које смо протеклих дана добили и разменили путем друштвених мрежа. Да ли је то што смо их прочитали на Фејсбуку или Твитеру, видели на Јутјубу, чули од наших најближих, од инфлуенсера или познатих личности којима верујемо – икакав доказ да оне морају бити тачне?
Гугл неће спасити Америку
Од великих технолошких компанија, као што су Гугл, Фејсбук, Твитер и њихове подружнице, одувек се много очекивало, пре свега да ће милионима корисника помоћи да брже стигну до истине.
Једна од првих ствари које ћете чути од запослених у Гуглу јесте да је управо тај претраживач заслужан за широку доступност информација.
Марк Закерберг, оснивач Фејсбука, веровао је да је његова платформа омогућавала демократске промене на глобалном нивоу. На почетку „Арапског пролећа“ чак је и изгледало да је у праву.
Твитер је помогао да се чују групе које нису део мејнстрима. Што је било одлично у ери BlackLivessMatter (покрет против насиља над црнцима и расизма у САД), али нам је истовремено подарио и Доналда Трампа.
И данас, у време глобалне пандемије коронавируса, многи гледају ка овим великим компанијама, не само да би тражили и размењивали информације него и у потрази за решењем кризе.
Испоставило се да ни председник Сједињених Држава није изузетак. Трамп је, наиме, обраћајући се јавности пре мање од недељу дана, рекао како Гугл спрема веб-сајт који ће значајно допринети смањењу епидемије.
Одушевљење тиме што су се највеће технолошке компаније укључиле у борбу против вируса трајало је све док се крајем дана није огласила Гуглова непрофитна подружница Алфабет, рекавши како је у питању тек пилот-пројекат за подручје Сан Франциска.
Па се потврдило оно што смо већ знали. Председник САД шири непроверене информације и – Гугл неће спасити Америку.
Шта, дакле, велике компаније заправо раде у време пандемије?
Пре свега, оно што им је у опису посла а што је данас најпотребније – на различите начине покушавају да сузбију лажне информације. Велике платформе попут Твитера и Фејсбука су од пре десетак дана у сталном контакту са представницима Светске здравствене организације и заједнички раде на томе да се, колико је то могуће, људи истинито информишу.
Два су основна начина на која то покушавају да постигну: промовисањем истинитих садржаја и сузбијањем онога што платформе окарактеришу као лажне информације.
Покушајте и сами са Гуглом, Твитером или Еплом – кад укуцате кључне речи којима се претражује коронавирус, готово увек се прво појаве информације које долазе од Светске здравствене организације, а потом следи дугачак низ проверених медија.
Фејсбук информације из непроверених извора означава као непоуздане. Уколико намеравате да их поделите, појављује се pop-up прозор који вас пита да ли сте сигурни да то желите да урадите.
У том смислу, највећи проблем представљају приватне ФБ групе унутар којих платформа не сме да реагује. И Фејсбук је, слично Твитеру и осталима, почео масовно да укида многе постове, шаљући поруку да су супротни њиховим стандардима.
Алгоритам, који процењује које су информације у вези са коронавирусом тачне а које не, међутим, као што то са Фејсбуком повремено бива, почео је да забрањује и постове који су доносили проверене информације неких од најпознатијих светских медија.
Многи су се корисници ове друштвене мреже жалили, али су њихови постови свеједно уклоњени. Алгоритам је, међутим, почео да брише и постове који немају никакве везе са извештавањем о коронавирусу или оне који промовишу текстове кредибилних медија.
Из Фејсбука тврде да су ти постови касније враћени. Објашњавају да се то догодило због грешке алгоритма управо задуженог да уклања нетачне вести, односно постове који стварају панику, дезинформишу или промовишу теорије завере.
Фејсбук је у покушају да обезбеди тачне информације организовао Коронавирус информативни центар, подржава здравствене стручњаке и фектчекере, зауставља постове који садрже дезинформације или друге штетне садржаје…
Нек цвета хиљаду цветова теорија завере
На друштвеним мрежама се дезинформације шире брже него и сам вирус, па су теоретичари медија већ сковали нове изразе попут infodemija, corona-thruther и препоручују да се читаоци окрену медијима чије је извештавање засновано на провереним информацијама.
У недостатку правих информација, у време велике неизвесности, многи су искористили прилику да на епидемију одговоре теоријама завере које могу да одговарају и политичким циљевима појединих држава.
Поред широко распрострањене теорије како су вирус Кинезима, а онда и целом свету – па и самима себи – подметнуле Сједињене Државе, забележено је и да Тајван криви Кину за вирус, а Саудијска Арабија – Иран.
Судећи према Њујорк тајмсу, који се недавно позабавио преварама и коронавирусом, до сада је регистровано преко 4.000 веб-сајтова који су називом или на неки други начин повезани са новим вирусом.
Истраживања су показала, наводи Њујорк тајмс, да је већини тих сајтова циљ да украду податке посетилаца, док мањи број продаје чудотворне лекове против вируса.
Слично је и са мејловима, који ових дана круже планетом и који „објашњавају“ порекло вируса и деле савете – само да би дошли до података о онима којима су мејлове упутили.
Због свега тога су у целом свету изузетно важне медијске организације које се баве провером података. То код нас раде Раскрикавање и FakeNews трагач, који сваког дана износе доказе о маси дезинформација које објављују медији и друштвене мреже.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.