Вести
16. 03. 2020.
Како да се заштитите од лажи о коронавирусу
Због огромног броја нетачних информација и опасних савета о коронавирусу, Раскрикавање вам доноси пет савета које треба да имате на уму када читате вести или друштвене мреже, како не бисте били обманути.
1. Не верујте информацијама и саветима које шаље нечија „кума са пулмологије“, „другарица Нина која живи у Милану“, „брат колегинице који ради као лекар у Кини“...
Ових дана врло су честе циркуларне поруке са нетачним информацијама и опасним саветима. Уколико добијате поруке које почињу са „ово је порука од ортака чија мајка 20 година ради на Инфективној, зна шта прича, ја јој верујем“ и слично - имајте на уму да је то највероватније лаж.
Поруке вам можда стижу од особа којима верујете, али им је оригинални извор непознат. Људи у страху желе да помогну другима, не размишљајући о логици ствари које читају. Претпоставите из предострожности и да те куме, другарице и браћа и не постоје. Обратите пажњу на ове конструкције и приметићете да се јако често појављују, посебно на друштвеним мрежама. У највећем броју случајева реч је о лажима и дизању панике.
2. Не верујте чак ни информацијама које вам шаљу људи којима верујете.
Небитно да ли вам информацију било које врсте о новом коронавирусу шаље родитељ, сестра, брат, пријатељ, партнер, колега, па чак и лекар - уколико одступа од званичних информација, не верујте до краја. Сви могу да буду обманути, па и они којима верујете и чије мишљење цените. Имајте на уму да људи често додају или прећуткују битне информације како би деловале драматичније или битније, као и због селективног памћења, недовољне информисаности и не нужно из лоше намере. Пробајте да проверите те информације на, рецимо, сајту СЗО, или се обратите нама да проверимо.
У оваквим ситуацијама знајте и да све поруке, вести, информације „набијене емоцијама“ врло често служе да вас обману. Ако осетите да сте се након прочитане поруке или текста узнемирили и успаничили, нека вам се „упали лампица“ - највероватније сте насели на непроверену информацију.
3. Не верујте ономе што прочитате у медијима или на мрежама што одудара од званичних информација - бели лук и мазање уља у нос вас неће заштитити.
Званичне релевантне институције, попут СЗО или чак нашег Министарства здравља, дале су још од самог почетка списак симптома и упутстава које треба следити да бисмо се заштитили од коронавируса: редовно прање руку, дистанца од најмање метар-два од других људи, посебно оних који кашљу и кијају, дезинфиковање површина и самоизолација уколико приметите неке симптоме који укључују кашаљ, температуру и слично.
То су подаци које ћете наћи на сајтовима свих званичних институција, домаћих и светских. Сва остала упутства и савети на која наиђете - од тога да пијете топлу воду на 15 минута, преко тога да се преједате белим луком и мажете унутрашњост носа уљем, до тога да пијете 15 пута већу дозу витамина Ц од препоручене - треба да одбаците, или макар узмете с резервом. Многи од ових савета су неучинковити, док неки могу бити и потенцијално опасни - предозирање витамином Ц може да изазове пролив и мучнину, а можете проћи као жена из Кине која је, како су пренели тамошњи медији, завршила у болници јер је појела кило и по белог лука.
Такође, опасан је био и савет који се појавио у свету да конзумација хлор-диоксида (који служи за дезинфекцију воде) убија корону, а о опасностима по здравље које уношење ове супстанце има упозорила је раније и америчка ФДА - повраћање, мучнија, дијареја или озбиљна дехидратација.
4. Не верујте ни „научницима из Масачусетса“.
Имајте на уму да свако данас може да напише било какве савете о било чему и да тврди да је то рекао научник са Стенфода, рачунајући да нико неће то да проверава.
Чак и ако пише у медијима или на друштвеним мрежама да неке информације, открића или савети потичу од „научника са Стенфорда“ или било ког другог универзитета на свету, не верујте до краја. Пошаљите нама да проверимо. Често се испоставља да такав научник не постоји, а ако и постоји да није изјавио то што му се приписује.
5. Сумњајте чак и у кредибилне медије.
Чак и медији који немају традицију пласирања лажних вести, у оваквим ванредним ситуацијама могу да се „оклизну“ чешће него иначе. Посебно им не верујте ако су им извори неименовани, ако се ти савети или информације могу наћи на мрежама и по таблоидима. Верујте (али увек са зрнцем сумње) оним текстовима који су написани писмено, избалансирано, са укрштеним изворима, „хладно“ односно без паничног тона, који дају доказе и линкове ка релевантним институцијама. Уколико је информација која се износи бомбастична, драматична, сензационална, будите нарочито опрезни. Пошаљите нам линк ка тексту да проверимо.
◉ Релевантни извори за све детаље: сајт СЗО, мапа СЗО о оболелима у реалном времену, кинески Центар за контролу и превенцију болести, амерички Центар за контролу и превенцију болести, европски Центар за превенцију и контролу болести.
Што се домаћих институција тиче, пратите сајт covid19.rs Министарства здравља.
Од новинарских сајтова који проверавају истинитост информација и разбијају митове о вирусу КОВИД-19, препоручујемо глобално познат сајт Snopes.com.
Немојте шеровати информације у које нисте 100% сигурни. Проверите или нам пошаљите да ми проверимо.
Раскрикавању се можете обратити путем Твитера, Фејсбука, Инстаграма или мејлом на raskrikavanje@krik.rs.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.