Вести
04. 03. 2020.
Човс: Са медијима којима је основни финансијер држава, ми се утркујемо „за двојку“
Слика о односу позиције према медијима у Србији најбоље може видети кроз анализу понашања председника Србије Александра Вучића на конференцијама за новинаре, изјавио је ФоНету новинар Лазар Човс.
Према његовом мишљењу, „врховни вођа ће искористити сваку прилику да сваком новинару који би желео да постави иоле критичко питање нацрта мету на челу и да га испрозива“.
„Потом ће да се повуче у своје одаје, да глуми да је добио некакав напад, а онда ће да се правда како то њега уопште не дотиче“, указао је Човс у серијалу разговора Преступ.
Њега, међутим, погађа и то што опозиција о новинарима који нису под утицајем државе мисли као о „некаквој врсти њиховог јавног сервиса“.
„Опозициони политичари нас најчешће питају: ‘Зашто ви не објављујете наша саопштења?’. Одговор је једноставан – направите нам вест, ми се тиме бавимо“, предочио је Човс.
Како је напоменуо, шта ко о коме или о чему жели да „бистри и тупи“, то најчешће не би требало да интересује јавност, нити је посао новинара да то тек тако преносе.
Медијска сцена у Србији заслужује двојку, рекао је Човс и истакао да то „не значи да нема сјајних примера колега који раде феноменалан посао уз помоћ, углавном, штапа и канапа, најчешће тамо где је највише потребно“.
У просеку, ипак, „са таблоидима и паратаблоидима, медијима којима је основни финансијер држава, ми се утркујемо за двојку“, образложио је Човс.
Њему би, као новинару, било најлакше да закључи да су за такво стање у медијима одговорни грађани.
„Међутим, од њих можемо свакодневно да чујемо да су најодговорнији новинари, а њима су опет криви или уредници или финансијери“, илустровао је Човс.
Тако бисмо, како је прецизирао, могли до сутра да идемо у круг док не ухватимо сами себе за реп и не схватимо да смо сами одговорни.
„Ако хоћемо да градимо боље медије, можемо да почнемо са било ког места, али би било најбоље са свих фронтова истовремено“, уверен је Човс.
Он сматра да о притисцима на медије најбоље сведоче покушаји да се новинари врате на позицију друштвено-политичких радника који одговарају партији, а не грађанима.
„Догорело је до балчака, и ту не мислим на републичке награде или националне пензије, него на извештавање о културно-уметничким друштвима у приградским насељима и у селима од 3.000 становника“, рекао је Човс.
Према његовој оцени, „дотле је дошао утицај на извештавање, покушај да се медијима наложи како би требало нешто да представе да би то било друштвено пожељно“.
Обим лажних вести у медијима је „вансеријски“, констатовао је Човс, који мисли да је одавно пређена граница када би то могло да се регулише кроз постојеће механизме.
Као позитивно, види што су се појавили медији који се баве медијима, фектчекингом, провером тога шта раде новинарке и новинари, „али и оних који нису наше колегинице и колеге“.
„Управо портали који се баве деконструкцијом лажних вести, као што су Раскрикавање и Фејкњуз трагач, јесу нека врста мерила квалитета рада медија“, каже Човс.
Наглашавајући да је новинарство, „као што одвећ знамо“, прилично сујетна професија, он мисли да се по питању солидарности стање мало побољшава.
Како је подсетио, „готово у сваком од случајева у којима су се новинари нашли на удару, професија се ујединила и, углавном саопштењима, дали смо подршку једни другима“.
„То ми даје наду да ће колеге, уколико се мени сутра нешто деси, стати уз мене и дати ми подршку да могу да наставим да се бавим послом“, закључио је Човс.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.